Vulić: Vatikan izborom pape Lava XIV perfektno odigrao diplomatsku igru (VIDEO)

“Ako smo pratili pripremne kongregacije - to su skupštine kardinala koje se dešavaju uoči konklave - mogli smo videti po izveštajima sa tih kongregacija koje su delom javne, kakvog papu zapravo katolička crkva želi za ovo vreme. I tu je podvučeno nekoliko stvari. Pre svega da papa treba da bude graditelj mostova, da takođe, treba da ostane na putu pape Franje, kada je u pitanju pogled ka periferiji crkve i sveta, da produži proces sinodalnosti u crkvi. Tako da jednom rečju možemo reći tražio se zapravo jedan papa kontinuiteta. U tom smislu rekao bih da je novi papa Lav XIV idealan kandidat, iako se njegovo ime nije pojavljivalo među onim, da kažem, imenima kardinala koji su percipirani kao mogući naslednici pape Franje. Vatikan, zapravo, uvek ima i jedan drugi red kardinala koji stoje zapravo iza tih glavnih favorita koji su takozvani skriveni kandidati - upravo iz tog kruga skrivenih kandidata se bira papa kada su turbulentna vremena u pitanju. Podsetiću, takav izbor smo već imali u novijoj istoriji kada je poljski kardinal Karol Vojtila izabran za papu”, kaže Miloš Vulić.

O nasledniku pape Franje ponešto govori i odabir imena. Naime novi papa je izabrao ime Lav, koje ima dugu tradiciju u papstvu. Prethodni papa sa tim imenom Lav XIII je povezivao veru i društvenu pravdu; ohrabrujući crkvu da bude prisutna u javnom prostoru.

 “Svakako da odabir tog imena ima pre svega dvostruki značaj. Sadašnji papa, odnosno novi papa je pripadnik reda Augustinaca i na neki način taj red je dužnik pape Lava XIII. koji ih je rehabilitovao kao monaški red i mnogo im je pomogao da opstanu. U tom smislu, mislim da je kardinal Prevost izabrao pre svega to ime iz neke zahvalnosti prema Lavu XIII, ali svakako i zbog toga što želi da ostane na toj njegovoj liniji. Zapravo, papa Lav XIII. je veoma značajan za Katoličku crkvu jer je ustanovio socijalnu doktrinu - odnosno, političku, ekonomsku teoriju Katoličke crkve. On je napisao jednu znamenitu encikliku Rerum Novarum, u kojoj je za ključne principe političko-ekonomskog delovanja Katoličke crkve postavio solidarnost, subsidijarnost i odgovornost. Pre toga je filozofiju Tome Akvinskog proglasio zvaničnom filozofijom Katoličke crkve. Ono što je interesantno, kardinal Prevost - sadašnji papa Lav XIV je upravo na Angelicumu, znači tom mističkom papskom Univerzitetu, završio svoje studije. Saglasan sam da i izbor imena ukazuje da će zapravo u fokusu njegovog pontifikata biti pitanje ljudskog dostojanstva, socijalne pravde i opšteg dobra.”

 Novi papa slovi za umerenog, sposobnog za dijalog i nekog ko radi na povezivanju različitih struja unutar crkve, ali i konzervativnog. Doktor Vulić kaže da je nezahvalno govoriti o strujama u Katoličkoj crkvi. Jer, mnogi analitičari danas govore da je papa Franja bio liberalan, dok naš sagovornik izražava oprez - koliko bi se ljudi u Vatikanu složilo sa takvom ocenom.

 “Mislim da je Vatikan ovim izborom zaista odigrao perfektno jednu diplomatsku igru. Ključni kandidat za papu bio je kardinal državni sekretar ili premijer Vatikana Pietro Parolin i on je negde bio percipiran kao kandidat konzervativnih struja političara u Evropi i Americi. Informacija koju sam dobio i koja je sada već procurela u italijanskim medijima - jeste da je upravo kardinal državni sekretar svoje glasove dao kardinalu Prevostu. Ono što je važno za izbor ovog pape u ideološkom smislu jeste da je on antipopulista. Videli smo sve te njegove tvitove o Trampu, o Džej Di Vensu. Smatram da je ovde Vatikan na neki način zavarao zapravo populističke lidere i političare u svetu izborom kardinala Prevosta. Mnogi naglašavaju da je on Amerikanac, ali on definitivno nije Amerikanac u onom smislu u kome bi želeo to Donald Tramp.”

 Novoizabrani papa Lav XIV, odnosno kardinal Prevost je bio u Beogradu prošlog juna na zasedanju veća biskupske konferencije Evrope. A s obzirom na višegodišnja nagađanja hoće li neki od papa posetiti Srbiju, isto pitanje važi i za novog.

 "Moguće je svakako, šanse postoje - pre svega zato što mi sad u Beogradu imamo kardinala Vladislava Nemeta, koji je blizak novoizabranom papi. Međutim, tu postoji jedna velika prepreka - Sveta Stolica ima princip da papa ne odlazi u one zemlje u kojima katolici nisu većina. Odlazi pod jednim vrlo važnim uslovom, a to je da ga većinska verska zajednica pozove. Tako da papa neće posetiti našu zemlju sve dok ga Srpska pravoslavna crkva (SPC) ne pozove, odnosno odobri njegov dolazak. Taj poziv od strane države je otvoren još od strane Borisa Tadića preko predsednika Nikolića do sadašnjeg predsednika Vučića, ali to se neće dogoditi ukoliko ga SPC ne pozove”, rekao je doktor Fakulteta političkih nauka u Beogradu i istraživač na Pontifikalnom univerzitetu Gregorijana u Vatikanu Miloš Vulić.

 Izvor: Insajder