Profesor sa Oksforda za Insajder: Liberalni poredak puca – moć zamenjuje pravdu (VIDEO)

“Uloga međunarodnih organizacija se više ne poštuje kao nekada, kada su postavljale pravila globalnog upravljanja. Prvenstveno zbog stava Sjedinjenih Američkih Država, koje su nekada bile lider liberalnog međunarodnog poretka. Ali, treba istaći da se Amerika nikada nije sasvim udobno osećala u multilateralizmu, naročito kada su međunarodne organizacije dovodile u pitanje američku hegemoniju u svetu. Ali sada, pod Trampovim vođstvom, vidimo potpuni zaokret u američkom stavu prema međunarodnim organizacijama. Za Trampa i njegov tim, sve se svodi na politiku velikih sila – na moć. Međunarodne organizacije, po njima, samo usporavaju procese. Njima je sve stvar trgovine i dogovora,” kaže profesor Oton Anastasakis direktor Evropskih studija i Jugoistočne Evrope na Univerzitetu Oksford.

Jedna od ideja Donalda Trampa za rešavanje sukoba u Pojasu Gaze jeste da se Palestinci rasele i tamo napravi rivijera. Iako je javnost najpre bila zgrožena njegovom idejom, profesor na Oksfordu kaže da je, na kraju, sve stvar dogovora jakih međunarodnih aktera.

“Ako međunarodni akteri veruju da će se postići sporazum na kraju puta, onda to može da bude pozitivan proces za sve strane. Moj glavni problem je kada ključni akteri to vide kao igru nultog zbira – da, ako jedna strana dobija, druga mora da gubi. Dakle, u ovom međunarodnom okruženju koje sve manje počiva na normama, a sve više na transakcijama i logici sile, i uz činjenicu da Sjedinjene Države podrivaju međunarodne organizacije, jednostavno je neizbežno da se smanjuje uticaj multilateralizma i međunarodnih institucija. Zato sve češće vidimo da ishodi ratova, kao što su oni u Ukrajini i u Gazi, neće zavisiti od onoga šta je pravedno, već od toga ko je jači, ko pobedi na bojnom polju – i to će odlučiti ishod tih velikih, tragičnih sukoba.”

Pregovori oko prekida rata u Ukrajini za sada nemaju rezultate, krše se i primirja u Pojasu Gaze i sve to, zajedno, traje godinama. Profesor na Oksfordu ocenjuje da bi, kada dođe do potpisivanja sporazuma i potpunog prekida vatre, tada i međunarodne misije i njihove organizacije mogle da imaju veći uticaj:

“Sve češće se u Evropi čuju glasovi koji traže priznanje palestinske države. Dakle, ako dođe do takvih ustupaka, možda ćemo imati neka privremena rešenja, poput uvođenja međunarodnih trupa ili misija koje bi nadgledale situaciju. Drugim rečima, ja lično ne odbacujem ulogu međunarodne zajednice i međunarodnih organizacija. Verujem da većina sveta bolje funkcioniše u okviru liberalnog međunarodnog poretka, uključujući Sjedinjene Države, ali i Kinu, koja je zapravo imala velike koristi od liberalnog poretka i multilateralizma. Dakle, ne želim da kažem da međunarodne organizacije više nemaju nikakvu ulogu – već da je njihova pozicija izazvana sve većom ulogom politike moći. Ipak, one će nastaviti da postoje, jer je međunarodni sistem došao do tačke na kojoj te organizacije i dalje imaju potencijal.”

Zemlje nastale raspadom Jugoslavije imaju iskustvo sa međunarodnim misijama. Profesor Anastasakis kaže da nema potpuno pozitivnog ili negativnog rezultata njihovog rada. Ono što je činjenica jeste da su različite međunarodne misije svoj početak imale upravo na ovim prostorima.

“Bivša Jugoslavija je, očigledno, nešto poput prototipa međunarodnih intervencija tokom devedesetih, posle završetka Hladnog rata. To je bilo vreme kada je međunarodna zajednica bila ujedinjenija. Postojala je neka vrsta saglasnosti o tome kako međunarodni akteri razumeju probleme i kako deluju. Posmatramo nijansiranu sliku uspeha i neuspeha, a bivša Jugoslavija je bila glavni orijentir za Evropsku uniju u osmišljavanju i razvoju bezbednosne i spoljne politike, posebno kroz misije koje su najpre testirane baš ovde. Ako pogledamo konkretno, na primer Bosnu i Hercegovinu, mnogi kažu da je međunarodna intervencija bila veoma uspešna u donošenju mira. I, zaista, taj prostor je ostao miran.  Ali, kao ustavni okvir, on je veoma loš jer nije uspeo da uspostavi delotvornu podelu vlasti kakvoj se težilo. U smislu da su etničke podele i politika još više naglašene i pojačane vremenom. To nas dovodi do pitanja – u kojoj meri možemo da imamo visoka očekivanja od međunarodne zajednice kada interveniše u tim zemljama? Ako su rezultati u Bosni i na Kosovu ograničeni, to nam pokazuje da postoje granice u tome koliko međunarodna zajednica zaista može da napravi razliku,” kaže za Insajder profesor Oton Anastasakis direktor Evropskih studija i Studija Jugoistočne Evrope na Univerzitetu Oksford.

Novinarka Tanja Vujisić