<article><p>"Jedna od stvari koje smo već videli jeste da demokratija u izvesnoj meri pruža otpor. Na primer, u Indiji gde je postojala zabrinutost da bi moglo doći do nasilja oko izbora i da bi to moglo da učvrsti premijera Modija na vlasti, zapravo smo videli da je dobio manje glasova nego što je želeo, a opozicija je pokazala određeni porast. Međutim, u mnogim mestima su izbori bili manipulativni ili lažni“, kaže profesor Čizman za Insajder.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FY5HiD0w2PGc%3Ft%3D278&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p> Objašnjava da je u Bangladešu premijerka Šeika Hasina otišla sa vlasti zbog protesta studenata koji su, kako kaže, bili frustrirani ekonomskom politikom vlade, a ne zbog izbora gde je njena partija osvojila 75 odsto poslaničkih mesta. </p><p>"Dakle, izbori mogu da budu način da se vlastima pošalje upozorenje, ali često ne uspevaju da izraze frustraciju ljudi“, kaže Čizman za Insajder i dodaje da ga je čitajući izveštaje o posmatranju izbora u Srbiji, iznenadilo kako su mediji funkcionisali na poslednjim izborima.</p><p>"Mediji su u velikoj meri pod kontrolom vlade tokom poslednjih izbora, 75 odsto medijske pažnje dobio je predsednik, a izveštavanje o opoziciji, uglavnom je bilo negativno. U takvim slučajevima opozicija mora koristiti druge mehanizme, poput tehnologije i društvenih mreža, kako bi zaobišla vladine kanale. Mislim da je jedan od razloga zbog kojih godina izbora ne mora nužno da bude dobra za demokratiju taj što rezultati mnogih ovogodišnjih izbora neće biti slika onoga što ljudi zaista misle o vlasti“, kaže Čizman.</p><h2>"Zabluda da Zapadna Evropa i Amerika nemaju izborne manipulacije i kupovinu glasova"</h2><p>Na pitanje Insajdera šta bi izdvojio kao glavne razlike kada su u pitanju izbori na Zapadu i Istoku, profesor Univerziteta u Birmingemu Nik Čizman kaže da postoje "različite vrste manipulacija izborima i kupovine glasova na različitim mestima". </p><p>"Na primer, u podsaharskoj Africi imamo posebno visok nivo kupovine glasova. U zemljama koje su bile pod sovjetskim uticajem često se zloupotrebljavaju javni resursi, a ponekad je prisutan i visok nivo političkog nasilja", kaže Čizman. </p><p>Dodaje da je često mišljenje da Zapadna Evropa i Severna Amerika nemaju takve probleme, međutim, kako kaže, ti problemi se tamo pojavljuju na drugačiji način. </p><p>"Na primer, trenutno u Americi imamo Donalda Trampa koga podržava jedan od najbogatijih ljudi sveta, Ilon Mask, koji planira da daje milion funti dnevno nekome ko se prijavi i time podrži Trampovu kampanju. Još jedan problem na američkim izborima je "džerimandering" – manipulisanje granicama izbornih okruga kako bi se obezbedila prednost određenoj partiji. Tako da zapravo ni američki izbori nisu potpuno slobodni i fer“, kaže Nik Čizman.</p><h2>"Trampova pobeda bi mogla globalno da ojača njemu slične lidere i njegove pristalice" </h2><p>Profesor Univerziteta u Birmingemu Nik Čizman u razgovoru za Insajder kaže da smatra da će američki izbori imati veliki uticaj na svet.</p><p>"Ako Tramp pobedi, to će ojačati njemu slične ljude i njegove pristalice, ne samo u Americi, već globalno. Očekujemo da će lideri njegove vrste postati agresivniji i manje oprezni, a podrška desničarskim, anti-imigrantskim politikama može da dobije legitimitet što zapravo demonstrira da, ako neko poput njega može biti predsednik Amerike, i oni mogu da urade nešto slično“, objašnjava Čizman.</p><p>Dodaje da evropske sile za sada čekaju ko će biti sledeći predsednik SAD, te da ni ne može "mnogo toga unapred da se učini da bi se pripremili za za Trampovo predsednikovanje", zbog toga što je, kako kaže, nepredvidiv.</p><p>"Ne znamo tačno šta bi Tramp radio. Tramp je pretio da će vladati kao diktator. Ne znamo koliko to ozbiljno treba shvatiti. Rekao je da bi mogao da se okomi na protivnike u nedeljama po stupanju na funkciju. Ne znamo da li zaista to misli. Ako to učini, Amerika bi mogla da bude uvučena u domaću političku krizu, koja bi mu skrenula pažnju sa međunarodnih odnosa, što znači da možda neće biti potrebe za trenutnim odgovorom“, objašnjava Čizman.</p><p>Dodaje da je moguće i da "ne uradi ništa od toga“, odnosno, da sve ostane samo na izjavama, a da se "on posveti spoljnoj politici prema Gazi, Severnoj Koreji ili Rusiji, što bi stvorilo veliki set izazova za zapadne države u reformisanju njihovih spoljnih politika“.</p><h2>"Velika laž kod lidera poput Trampa je tvrdnja da brinu o običnim ljudima" </h2><p>Prethodnog vikenda su <a href="https://insajder.net/teme/prof-dzon-vitli-za-insajder-o-izborima-u-gruziji-ishod-zavisi-i-od-zapada-video">u Gruziji održani parlamentarni izbori</a>. Pobedila je proruska stranka Gruzijski san zbog koje su evrointegracije te zemlje zaustavljene, iako je dobila status kandidata. Na pitanje Insajdera zašto ljudi glasaju za stranku koja bi destabilizovala zemlju profesor Nik Čizman objašnjava da lideri kao oni u Gruziji, Americi, Indiji ili Brazilu "često uspevaju da ubede ljude u dve ključne stvari“. </p><p>"Najpre da ih postojeći politički sistem ne zanima, da nije zainteresovan za njihove potrebe, da ih demokratski svet ignoriše, da je to klub namenjen bogatima i da je neefikasan u ispunjavanju njihovih zahteva. Druga poruka je da oni, kao lideri, žele da sprovedu brze promene, čak i ako to podrazumeva kršenje demokratskih principa – i da to rade u ime naroda, jer su i sami deo tog naroda“, kaže Čizman za Insajder.</p><p>Dodaje da ta poruka "može jako da odjekne kod ljudi koji osećaju otuđenost i koji su iznevereni“.</p><p>"To je razumljivo, jer su mnogi politički sistemi, kao i političke elite, često razočarali ljude. Nisu doveli do većeg ekonomskog rasta, nisu preveli taj rast u nova radna mesta i prilike, a dozvolili su velike nejednakosti i korupciju. Problem je, međutim, u tome što ti lideri retko ispunjavaju obećanja koja daju. Pod populistima je veća verovatnoća da će se korupcija povećati u prve dve ili tri godine nakon što dođu na vlast, umesto da se smanji. Takođe znamo da često nisu uspešni u javnim uslugama. Dakle, njihov govor možda privlači ljude, ali većina njih ne ispunjava svoja obećanja“, kaže Čizman.</p><p>Objašnjava da je glavno pitanje kako će lider reagovati kada se suoči sa padom podrške, odnosno, kada narod shvati da su im "prodali iluziju i da obećanja nisu ispunjena“.</p><p>"Na primer, Indija je pod Modijem ostvarila dobar ekonomski rast, ali kada rast uspori, podrška Modiju će verovatno opasti. Kako će on na to reagovati? Da li će se okrenuti nasilju i represiji kako bi zadržao vlast, ili će prihvatiti poraz i omogućiti prenos vlasti? To su trenuci kada situacija može da postane veoma opasna jer mnogi lideri počnu da veruju u sopstvenu retoriku, uvereni da je budućnost nacije povezana s njihovim ostankom na vlasti. To je ono što postaje veliki problem kada ljudi shvate ko su ti lideri u stvarnosti – da su postali neko ko više ne sluša narod, već koristi retoriku kao paravan za očuvanje moći“, objašnjava Čizman.</p><p>Dodaje da je "velika laž“ kod lidera poput Trampa tvrdnja da "brinu o običnim ljudima i da sve rade kako bi pobedili zbog njih“. </p><p>"Dovoljan broj Amerikanaca i dalje veruje u tu iluziju, zbog čega je moguće da Tramp ponovo osvoji predsednički mandat u Sjedinjenim Američkim Državama. To je vrlo ozbiljna situacija koja postavlja mnoga pitanja o budućnosti američke demokratije i sposobnosti da se održi stabilnom“, zaključuje profesor Nik Čizman u razgovoru za Insajder.</p><p>Novinarka <i>Ana Đurić</i></p></article>

<p>"Jedna od stvari koje smo već videli jeste da demokratija u izvesnoj meri pruža otpor. Na primer, u Indiji gde je postojala zabrinutost da bi moglo doći do nasilja oko izbora i da bi to moglo da učvrsti premijera Modija na vlasti, zapravo smo videli da je dobio manje glasova nego što je želeo, a opozicija je pokazala određeni porast. Međutim, u mnogim mestima su izbori bili manipulativni ili lažni“, kaže profesor Čizman za Insajder.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FY5HiD0w2PGc%3Ft%3D278&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>
Objašnjava da je u Bangladešu premijerka Šeika Hasina otišla sa vlasti zbog protesta studenata koji su, kako kaže, bili frustrirani ekonomskom politikom vlade, a ne zbog izbora gde je njena partija osvojila 75 odsto poslaničkih mesta. </p>
<p>"Dakle, izbori mogu da budu način da se vlastima pošalje upozorenje, ali često ne uspevaju da izraze frustraciju ljudi“, kaže Čizman za Insajder i dodaje da ga je čitajući izveštaje o posmatranju izbora u Srbiji, iznenadilo kako su mediji funkcionisali na poslednjim izborima.</p>
<p>"Mediji su u velikoj meri pod kontrolom vlade tokom poslednjih izbora, 75 odsto medijske pažnje dobio je predsednik, a izveštavanje o opoziciji, uglavnom je bilo negativno. U takvim slučajevima opozicija mora koristiti druge mehanizme, poput tehnologije i društvenih mreža, kako bi zaobišla vladine kanale. Mislim da je jedan od razloga zbog kojih godina izbora ne mora nužno da bude dobra za demokratiju taj što rezultati mnogih ovogodišnjih izbora neće biti slika onoga što ljudi zaista misle o vlasti“, kaže Čizman.</p>
<h2>"Zabluda da Zapadna Evropa i Amerika nemaju izborne manipulacije i kupovinu glasova"</h2>
<p>Na pitanje Insajdera šta bi izdvojio kao glavne razlike kada su u pitanju izbori na Zapadu i Istoku, profesor Univerziteta u Birmingemu Nik Čizman kaže da postoje "različite vrste manipulacija izborima i kupovine glasova na različitim mestima". </p>
<p>"Na primer, u podsaharskoj Africi imamo posebno visok nivo kupovine glasova. U zemljama koje su bile pod sovjetskim uticajem često se zloupotrebljavaju javni resursi, a ponekad je prisutan i visok nivo političkog nasilja", kaže Čizman. </p>
<p>Dodaje da je često mišljenje da Zapadna Evropa i Severna Amerika nemaju takve probleme, međutim, kako kaže, ti problemi se tamo pojavljuju na drugačiji način. </p>
<p>"Na primer, trenutno u Americi imamo Donalda Trampa koga podržava jedan od najbogatijih ljudi sveta, Ilon Mask, koji planira da daje milion funti dnevno nekome ko se prijavi i time podrži Trampovu kampanju. Još jedan problem na američkim izborima je "džerimandering" – manipulisanje granicama izbornih okruga kako bi se obezbedila prednost određenoj partiji. Tako da zapravo ni američki izbori nisu potpuno slobodni i fer“, kaže Nik Čizman.</p>
<h2>"Trampova pobeda bi mogla globalno da ojača njemu slične lidere i njegove pristalice" </h2>
<p>Profesor Univerziteta u Birmingemu Nik Čizman u razgovoru za Insajder kaže da smatra da će američki izbori imati veliki uticaj na svet.</p>
<p>"Ako Tramp pobedi, to će ojačati njemu slične ljude i njegove pristalice, ne samo u Americi, već globalno. Očekujemo da će lideri njegove vrste postati agresivniji i manje oprezni, a podrška desničarskim, anti-imigrantskim politikama može da dobije legitimitet što zapravo demonstrira da, ako neko poput njega može biti predsednik Amerike, i oni mogu da urade nešto slično“, objašnjava Čizman.</p>
<p>Dodaje da evropske sile za sada čekaju ko će biti sledeći predsednik SAD, te da ni ne može "mnogo toga unapred da se učini da bi se pripremili za za Trampovo predsednikovanje", zbog toga što je, kako kaže, nepredvidiv.</p>
<p>"Ne znamo tačno šta bi Tramp radio. Tramp je pretio da će vladati kao diktator. Ne znamo koliko to ozbiljno treba shvatiti. Rekao je da bi mogao da se okomi na protivnike u nedeljama po stupanju na funkciju. Ne znamo da li zaista to misli. Ako to učini, Amerika bi mogla da bude uvučena u domaću političku krizu, koja bi mu skrenula pažnju sa međunarodnih odnosa, što znači da možda neće biti potrebe za trenutnim odgovorom“, objašnjava Čizman.</p>
<p>Dodaje da je moguće i da "ne uradi ništa od toga“, odnosno, da sve ostane samo na izjavama, a da se "on posveti spoljnoj politici prema Gazi, Severnoj Koreji ili Rusiji, što bi stvorilo veliki set izazova za zapadne države u reformisanju njihovih spoljnih politika“.</p>
<h2>"Velika laž kod lidera poput Trampa je tvrdnja da brinu o običnim ljudima" </h2>
<p>Prethodnog vikenda su <a href="https://insajder.net/teme/prof-dzon-vitli-za-insajder-o-izborima-u-gruziji-ishod-zavisi-i-od-zapada-video">u Gruziji održani parlamentarni izbori</a>. Pobedila je proruska stranka Gruzijski san zbog koje su evrointegracije te zemlje zaustavljene, iako je dobila status kandidata. Na pitanje Insajdera zašto ljudi glasaju za stranku koja bi destabilizovala zemlju profesor Nik Čizman objašnjava da lideri kao oni u Gruziji, Americi, Indiji ili Brazilu "često uspevaju da ubede ljude u dve ključne stvari“. </p>
<p>"Najpre da ih postojeći politički sistem ne zanima, da nije zainteresovan za njihove potrebe, da ih demokratski svet ignoriše, da je to klub namenjen bogatima i da je neefikasan u ispunjavanju njihovih zahteva. Druga poruka je da oni, kao lideri, žele da sprovedu brze promene, čak i ako to podrazumeva kršenje demokratskih principa – i da to rade u ime naroda, jer su i sami deo tog naroda“, kaže Čizman za Insajder.</p>
<p>Dodaje da ta poruka "može jako da odjekne kod ljudi koji osećaju otuđenost i koji su iznevereni“.</p>
<p>"To je razumljivo, jer su mnogi politički sistemi, kao i političke elite, često razočarali ljude. Nisu doveli do većeg ekonomskog rasta, nisu preveli taj rast u nova radna mesta i prilike, a dozvolili su velike nejednakosti i korupciju. Problem je, međutim, u tome što ti lideri retko ispunjavaju obećanja koja daju. Pod populistima je veća verovatnoća da će se korupcija povećati u prve dve ili tri godine nakon što dođu na vlast, umesto da se smanji. Takođe znamo da često nisu uspešni u javnim uslugama. Dakle, njihov govor možda privlači ljude, ali većina njih ne ispunjava svoja obećanja“, kaže Čizman.</p>
<p>Objašnjava da je glavno pitanje kako će lider reagovati kada se suoči sa padom podrške, odnosno, kada narod shvati da su im "prodali iluziju i da obećanja nisu ispunjena“.</p>
<p>"Na primer, Indija je pod Modijem ostvarila dobar ekonomski rast, ali kada rast uspori, podrška Modiju će verovatno opasti. Kako će on na to reagovati? Da li će se okrenuti nasilju i represiji kako bi zadržao vlast, ili će prihvatiti poraz i omogućiti prenos vlasti? To su trenuci kada situacija može da postane veoma opasna jer mnogi lideri počnu da veruju u sopstvenu retoriku, uvereni da je budućnost nacije povezana s njihovim ostankom na vlasti. To je ono što postaje veliki problem kada ljudi shvate ko su ti lideri u stvarnosti – da su postali neko ko više ne sluša narod, već koristi retoriku kao paravan za očuvanje moći“, objašnjava Čizman.</p>
<p>Dodaje da je "velika laž“ kod lidera poput Trampa tvrdnja da "brinu o običnim ljudima i da sve rade kako bi pobedili zbog njih“. </p>
<p>"Dovoljan broj Amerikanaca i dalje veruje u tu iluziju, zbog čega je moguće da Tramp ponovo osvoji predsednički mandat u Sjedinjenim Američkim Državama. To je vrlo ozbiljna situacija koja postavlja mnoga pitanja o budućnosti američke demokratije i sposobnosti da se održi stabilnom“, zaključuje profesor Nik Čizman u razgovoru za Insajder.</p>
<p>Novinarka <i>Ana Đurić</i></p>

Teme

Profesor Univerzitetu u Birmingemu Nik Čizman. Foto: Insajder

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Izbori u SAD

Donald Tramp

Kamala Haris

Izbori

Više od vesti

Profesor Nik Čizman za Insajder o izbornoj godini i američkim izborima: Trampova pobeda bi mogla globalno da ojača lidere slične njemu (VIDEO)

Profesor Nik Čizman za Insajder o izbornoj godini i američkim izborima: Trampova pobeda bi mogla globalno da ojača lidere slične njemu (VIDEO)

Tagovi: