<article><p>Udruženje arhitekata Srbije je, inače, nakon ove tragedije u saopštenju ukazalo na „preteranu formalnu regulaciju“ sa jedne i „suštinsku deregulaciju“ na terenu sa druge strane, koji su, uz nemar, korupciju i marginalizovanje struke doveli do toga da razvoj gradova deluje kao bojno polje.</p><p>„S jedne strane imamo zakonodavstvo, što mora da postoji, a s druge strane praksu. Odnos između prakse i zakonodavstva - u smislu koliko praksa poštuje zakonodavstva - jeste u stvari ono što čini  neku sredinu funkcionalnom, uspešnom, naprednom itd. Naše zakonodavstvo je solidno, svako zakonodavstvo može da se unapređuje, pa i naše... Ali u praksi imamo slučajeve da se, u stvari, legislativa, zakoni i propisi ne poštuju. Negde se poštuju, negde ne. Postoji nekad pritisak investitora, postoji nekad i javašluk stručnjaka. Kao što kaže ona narodna - voda uvek nađe put, uvek nađe put negde da procuri... Kad god napravite neki propust, on može da rezultuje nečim negativnim i nečim, nažalost, tragičnim“, rekao je Rašković.</p><h2>Moguće tačno utvrditi šta se desilo</h2><p>Upitan kako postići viši nivo odgovornosti, on je naveo dva elementa.</p><p>„Jedan element je kontrola, ono što država i njeni organi treba da rade. Kontrola sa, u krajnjoj liniji i uslovno rečeno, kaznama. A drugi i mnogo važniji element je samoodgovornost. Kao i u drugim aspektima života, kazna je posledica, do nje ne treba da dođe. Znači, ona je, jednostavno rečeno, pretnja koja kada nastane - već je šteta učinjena. U sebi treba da nađemo snagu da postanemo daleko odgovorniji. Nekada se ljudi pravdaju - što je potpuno neprihvatljivo – time da je oko njih javašluk, pa što bi oni radili drugačije“, naveo je Rašković.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DKeUzApy9M-A&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>Kako kaže, država jedino može da se služi prevencijom i kažnjavanjem, ali ni to ne može da bude rešenje i neće dati rezultate ako pojedinac ili grupa sami u sebi ne nađu snage da budu odgovorni.</p><p>On navodi da u slučaju nesreće u Novom Sadu treba sačekati istragu, odnosno ekspertizu, kako bi se videlo tačno šta se tu dogodilo.</p><p>„Ta ekspertiza će pokazati gde je lanac popustio, koja karika nedostaje i o čemu se radi. Znači, sve pre toga smo u polju spekulacija i pretpostavke. Postoje veštaci i stručnjaci iz te oblasti koji će tačno odrediti šta se desilo, uključujući i onaj fenomen kad se radi o rekonstrukciji postojećih objekata - zamor materijala. I to postoji. Ali, kažem, najpre da se obavi ekspertiza i zaključak te ekspertize će pokazati ko je odgovoran“, istakao je gost „Markera“.</p><p>Uverava da ekspertiza može tačno da utvrdi šta se, u građevinskom smislu, desilo.</p><p>„Postoje stručnjaci, timovi koji se bave ispitivanjem konstrukcija... Ja nisam za to ekspert. Oni uzimaju uzorke, imaju svoje metode, laboratorije... To je isto kao u onim nesrećama kad se sruši avion - iz onih rasutih delova stručnjaci rekonstrukcijom, forenzikom tačno otkriju šta se desilo. Tako i kad se nešto desi u građevinastvu, kad se zgrada sruši, može se tačno utvrditi šta se desilo“, naveo je Rašković.</p><h2>Sve je na ekspertizi i matematici</h2><p>Stanje na terenu pokazuje da su na nadstrešnici izvođeni radovi, staklima su zatvoreni otvori na delovima konstrukcije... Inženjeri angažovani na nadzoru tvrde da su prijavili i konstruktivne nedostatke na pločama fasade i na krovu. Kada je o ovome reč, Rašković navodi da je sada sve na ekspertizi i matematici.</p><p>„Matematika će pokazati da li je to staklo sa tim okvirima preopteretilo građevinu ili nije. Možda postoji i neki drugi razlog. Ukoliko su kolege koji su bili nadzori na nešto upozoravali, a to nije ispoštovano, onda je to greška, trebalo je da bude ispoštovano ono što su oni naložili“, ističe on.</p><p>Dodaje da će ekspertiza takođe pokazati i da li je sada ugrožena statika cele zgrade Železničke stanice.</p><p>„Objekat Železničke stanice je arhitektonsko remek-delo i potpuno je bilo suvislo da se restaurira i da nastavi uz možda neku dogradnju svoju funkciju. Naravno, vreme je prošlo, kapaciteti su povećani. Pojavile su se razne spekulacije da je ta nadstrešnica bila takozvani kontrateg, da je to jedan integrisani sistem... Kao i svaki konstruktivni sistem, ne možete sad oduzeti jedan element, a da ostane stabilno. Ali, to se može videti iz originalnog projekta iz 1964. godine, neko ko sad vrši ekspertizu uvidom u taj projekt iz 1964. može da vidi da li pad nadstrešnice ugrožava stanicu. Apsolutno je, sa inženjerskog stanovišta, moguće tačno saznati šta se desilo“, zaključio je Ivan Rašković.</p><p>Izvor: Insajder</p></article>

<p>Udruženje arhitekata Srbije je, inače, nakon ove tragedije u saopštenju ukazalo na „preteranu formalnu regulaciju“ sa jedne i „suštinsku deregulaciju“ na terenu sa druge strane, koji su, uz nemar, korupciju i marginalizovanje struke doveli do toga da razvoj gradova deluje kao bojno polje.</p>
<p>„S jedne strane imamo zakonodavstvo, što mora da postoji, a s druge strane praksu. Odnos između prakse i zakonodavstva - u smislu koliko praksa poštuje zakonodavstva - jeste u stvari ono što čini &nbsp;neku sredinu funkcionalnom, uspešnom, naprednom itd. Naše zakonodavstvo je solidno, svako zakonodavstvo može da se unapređuje, pa i naše... Ali u praksi imamo slučajeve da se, u stvari, legislativa, zakoni i propisi ne poštuju. Negde se poštuju, negde ne. Postoji nekad pritisak investitora, postoji nekad i javašluk stručnjaka. Kao što kaže ona narodna - voda uvek nađe put, uvek nađe put negde da procuri... Kad god napravite neki propust, on može da rezultuje nečim negativnim i nečim, nažalost, tragičnim“, rekao je Rašković.</p>
<h2>Moguće tačno utvrditi šta se desilo</h2>
<p>Upitan kako postići viši nivo odgovornosti, on je naveo dva elementa.</p>
<p>„Jedan element je kontrola, ono što država i njeni organi treba da rade. Kontrola sa, u krajnjoj liniji i uslovno rečeno, kaznama. A drugi i mnogo važniji element je samoodgovornost. Kao i u drugim aspektima života, kazna je posledica, do nje ne treba da dođe. Znači, ona je, jednostavno rečeno, pretnja koja kada nastane - već je šteta učinjena. U sebi treba da nađemo snagu da postanemo daleko odgovorniji. Nekada se ljudi pravdaju - što je potpuno neprihvatljivo – time da je oko njih javašluk, pa što bi oni radili drugačije“, naveo je Rašković.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DKeUzApy9M-A&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>Kako kaže, država jedino može da se služi prevencijom i kažnjavanjem, ali ni to ne može da bude rešenje i neće dati rezultate ako pojedinac ili grupa sami u sebi ne nađu snage da budu odgovorni.</p>
<p>On navodi da u slučaju nesreće u Novom Sadu treba sačekati istragu, odnosno ekspertizu, kako bi se videlo tačno šta se tu dogodilo.</p>
<p>„Ta ekspertiza će pokazati gde je lanac popustio, koja karika nedostaje i o čemu se radi. Znači, sve pre toga smo u polju spekulacija i pretpostavke. Postoje veštaci i stručnjaci iz te oblasti koji će tačno odrediti šta se desilo, uključujući i onaj fenomen kad se radi o rekonstrukciji postojećih objekata - zamor materijala. I to postoji. Ali, kažem, najpre da se obavi ekspertiza i zaključak te ekspertize će pokazati ko je odgovoran“, istakao je gost „Markera“.</p>
<p>Uverava da ekspertiza može tačno da utvrdi šta se, u građevinskom smislu, desilo.</p>
<p>„Postoje stručnjaci, timovi koji se bave ispitivanjem konstrukcija... Ja nisam za to ekspert. Oni uzimaju uzorke, imaju svoje metode, laboratorije... To je isto kao u onim nesrećama kad se sruši avion - iz onih rasutih delova stručnjaci rekonstrukcijom, forenzikom tačno otkriju šta se desilo. Tako i kad se nešto desi u građevinastvu, kad se zgrada sruši, može se tačno utvrditi šta se desilo“, naveo je Rašković.</p>
<h2>Sve je na ekspertizi i matematici</h2>
<p>Stanje na terenu pokazuje da su na nadstrešnici izvođeni radovi, staklima su zatvoreni otvori na delovima konstrukcije... Inženjeri angažovani na nadzoru tvrde da su prijavili i konstruktivne nedostatke na pločama fasade i na krovu. Kada je o ovome reč, Rašković navodi da je sada sve na ekspertizi i matematici.</p>
<p>„Matematika će pokazati da li je to staklo sa tim okvirima preopteretilo građevinu ili nije. Možda postoji i neki drugi razlog. Ukoliko su kolege koji su bili nadzori na nešto upozoravali, a to nije ispoštovano, onda je to greška, trebalo je da bude ispoštovano ono što su oni naložili“, ističe on.</p>
<p>Dodaje da će ekspertiza takođe pokazati i da li je sada ugrožena statika cele zgrade Železničke stanice.</p>
<p>„Objekat Železničke stanice je arhitektonsko remek-delo i potpuno je bilo suvislo da se restaurira i da nastavi uz možda neku dogradnju svoju funkciju. Naravno, vreme je prošlo, kapaciteti su povećani. Pojavile su se razne spekulacije da je ta nadstrešnica bila takozvani kontrateg, da je to jedan integrisani sistem... Kao i svaki konstruktivni sistem, ne možete sad oduzeti jedan element, a da ostane stabilno. Ali, to se može videti iz originalnog projekta iz 1964. godine, neko ko sad vrši ekspertizu uvidom u taj projekt iz 1964. može da vidi da li pad nadstrešnice ugrožava stanicu. Apsolutno je, sa inženjerskog stanovišta, moguće tačno saznati šta se desilo“, zaključio je Ivan Rašković.</p>
<p>Izvor: Insajder</p>

Teme

Železnička stanica u Novom Sadu dan nakon što se srušila betonska konstrukcija Foto: Insjader

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Novi Sad

Nesreća

Više od vesti

Prof. Rašković za Marker: Srbija ima dobre zakone, ali se oni ne poštuju u praksi – imamo pritisak investitora, ali i javašluk stručnjaka (VIDEO)

Prof. Rašković za Marker: Srbija ima dobre zakone, ali se oni ne poštuju u praksi – imamo pritisak investitora, ali i javašluk stručnjaka (VIDEO)

Tagovi: