<article><p>Istovremeno, Regulatorno telo za elektronske medije (REM) ovih dana priprema novi Pravilnik o kriterijumima za dodelu nacionalnih frekvencija. Taj, i dalje nacrt, ukida obavezu iz prethodnog pravilnika da televizije sa nacionalnom frekvencijom imaju petinu takozvanog kvalitetnog programa. Preti li nam opasnost da komercijalne televizije, koje su pre dve godine dobile nacionalnu frekvenciju, uskoro dobiju mogućnost da emituju samo rijaliti program?</p><p>Prema još važećem pravilniku, petina kvalitetnog programa podrazumeva kulturno-umetničke, dokumentarne, naučno-obrazovne i emisije za decu. Nacrt pravilnika, o kojem je javna rasprava trajala do danas, a koji javnosti treba da bude predstavljen 7. maja, ukida tu obavezu, ali tek prilikom konkurisanja za dodelu nove frekvencije. </p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F8ak4R0ONn34&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p><br/> Kako se frekvencije dodeljuju na osam godina, a prethodne su dodeljene pre godinu i po dana, novi pravilnik će se prvi put primeniti tek 2030. Do tada, televizije koje su dobile frekvencije 2022. morale bi, makar formalno, da poštuju ono na šta su se obavezale u elaboratu – a to je da imaju petinu kvalitetnog programa.</p><p>"Ne možemo da zaključimo da postoji opasnost da će ove televizije koje trenutno imaju dozvolu da izostave te programe. Zašto? Iz dva razloga; prvo, oni to ni sada nemaju, znači nemaju šta da izostave i REM je trebalo da pokrene proceduru i da utvrdi zašto oni to nemaju, ako su se oni obavezali svojim programskim elaboratima, na osnovu kojih su dobili dozvolu. Oni su dužni da se celih osam godina pridržavaju programskog elaborata koji su sami napisali“, kaže za Insajder profesor Fakulteta političkih nauka u penziji, Rade Veljanovski.</p><p>Značaj zabrane programa koji promovišu nasilje postaje jasan posle masovnih ubistava prošlog maja. U toj situaciji, zakonska rešenja koja određuju pravila ponašanja nacionalnih emitera trebalo bi da budu oštrija, a ne blaža. REM je i do sada imao obavezu da, pre dodele frekvencija, ispita tržište i programske potrebe stanovništva. Kako to nije činio, postojeće frekvencije su dobile televizije opšteg tipa, od  kojih jedna i dalje redovno emituje rijaliti program.</p><p>"U zakonu koji je usvojen prošle godine piše po prvi put da REM ne može da raspiše oglas za sve dozvole opšteg tipa, nego mora da kaže, ako raspisuje dozvole, da će dva programa da budu opšteg tipa, jedan će da bude obrazovni, dečiji, naučni, dokumentarni, a jedan će da bude zabavni, sportski i muzički. Znači, o tome mora da odluči REM, zato je on regulator“, podseća Veljanovski.</p><p>Ako su potrebe stanovništva obrnuto proporcionalne stepenu nasilja u društvu, za šest godina, kada se budu dodeljivale frekvencije, mogle bi da nam budu potrebne četiri televizije naučno - obrazovnog tipa.</p><p>Izvor: <i>Insajder</i></p></article>

<p>Istovremeno, Regulatorno telo za elektronske medije (REM) ovih dana priprema novi Pravilnik o kriterijumima za dodelu nacionalnih frekvencija. Taj, i dalje nacrt, ukida obavezu iz prethodnog pravilnika da televizije sa nacionalnom frekvencijom imaju petinu takozvanog kvalitetnog programa. Preti li nam opasnost da komercijalne televizije, koje su pre dve godine dobile nacionalnu frekvenciju, uskoro dobiju mogućnost da emituju samo rijaliti program?</p>
<p>Prema još važećem pravilniku, petina kvalitetnog programa podrazumeva kulturno-umetničke, dokumentarne, naučno-obrazovne i emisije za decu. Nacrt pravilnika, o kojem je javna rasprava trajala do danas, a koji javnosti treba da bude predstavljen 7. maja, ukida tu obavezu, ali tek prilikom konkurisanja za dodelu nove frekvencije.&nbsp;</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F8ak4R0ONn34&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br>
Kako se frekvencije dodeljuju na osam godina, a prethodne su dodeljene pre godinu i po dana, novi pravilnik će se prvi put primeniti tek 2030. Do tada, televizije koje su dobile frekvencije 2022. morale bi, makar formalno, da poštuju ono na šta su se obavezale u elaboratu – a to je da imaju petinu kvalitetnog programa.</p>
<p>"Ne možemo da zaključimo da postoji opasnost da će ove televizije koje trenutno imaju dozvolu da izostave te programe. Zašto? Iz dva razloga; prvo, oni to ni sada nemaju, znači nemaju šta da izostave i REM je trebalo da pokrene proceduru i da utvrdi zašto oni to nemaju, ako su se oni obavezali svojim programskim elaboratima, na osnovu kojih su dobili dozvolu. Oni su dužni da se celih osam godina pridržavaju programskog elaborata koji su sami napisali“, kaže za Insajder profesor Fakulteta političkih nauka u penziji, Rade Veljanovski.</p>
<p>Značaj zabrane programa koji promovišu nasilje postaje jasan posle masovnih ubistava prošlog maja. U toj situaciji, zakonska rešenja koja određuju pravila ponašanja nacionalnih emitera trebalo bi da budu oštrija, a ne blaža. REM je i do sada imao obavezu da, pre dodele frekvencija, ispita tržište i programske potrebe stanovništva. Kako to nije činio, postojeće frekvencije su dobile televizije opšteg tipa, od &nbsp;kojih jedna i dalje redovno emituje rijaliti program.</p>
<p>"U zakonu koji je usvojen prošle godine piše po prvi put da REM ne može da raspiše oglas za sve dozvole opšteg tipa, nego mora da kaže, ako raspisuje dozvole, da će dva programa da budu opšteg tipa, jedan će da bude obrazovni, dečiji, naučni, dokumentarni, a jedan će da bude zabavni, sportski i muzički. Znači, o tome mora da odluči REM, zato je on regulator“, podseća Veljanovski.</p>
<p>Ako su potrebe stanovništva obrnuto proporcionalne stepenu nasilja u društvu, za šest godina, kada se budu dodeljivale frekvencije, mogle bi da nam budu potrebne četiri televizije naučno - obrazovnog tipa.</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Teme

Regulatorno telo za elektronske medije. Foto: Srđan Ilić

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Marker

Više od vesti

Prilikom naredne dodele frekvencija, televizije nemaju obavezu emitovanja petine kvalitetnog programa? (VIDEO)

Prilikom naredne dodele frekvencija, televizije nemaju obavezu emitovanja petine kvalitetnog programa? (VIDEO)

Tagovi: