Predsednik Srbije u Kosjeriću i Zaječaru: Posete koje zakon ne prepoznaje kao funkcionersku kampanju

Zlatko Minić iz organizacije Transparentnost Srbija funkcionersku kampanju definiše kao bilo koju promotivnu aktivnost javnih funkcionera u periodu kada su raspisani izbori.  

“Kada god se ide u posetu nekom gradu, a da to nije u sklopu posla javnog funkcionera, već isključivo da bi se o toj poseti medijski izveštavalo, imamo na delu funkcionersku kampanju“, ističe Minić.  

Ipak, kako dodaje, Vučićeva poseta nije zabranjena iz ugla propisa koji ovo pitanje uređuju.  

“Mi se već dugo vremena zalažemo da u Zakon o sprečavanje korupcije uđe odredba koja bi bliže definisala funkcionersku kampanju. Po trenutnim zakonima, ograničenja u ovom pogledu su postavljena samo pred medije koji imaju smernice kako treba da izveštavaju, ali jako malo ograničenja postoji za same funkcionere. A po našem stavu, morali bi postojali limiti i za funkcionere, ali i za državne organe kako bi se sprečilo donošenje vanrednih odluka koje imaju isključivi cilj da poboljšaju nečiju poziciju pred izbore“, navodi Minić.  

Pomenuti limit  odnosi se na Zakon o elektronskim medijima, koji je izmenjen pred poslednje parlamentarne izbore u decembru 2023. godine.  

Po tom zakonu, trideset dana uoči izbora, mediji ne smeju da izveštavaju sa događaja na kojima se otvaraju infrasturkturni i drugi objekti, odnosno obeležava početak gradnje takvih objekata, ukoliko na tim skupovima učestvuju javni funkcioneri koji su kandidati na konkretnim izborima.  

Čak i po ovim zakonskim kriterijumima, Vučićeva poseta Zaječaru i Kosjeriću, koju je uživo prenosilo više televizija od kojih neke i sa nacionalnom frekvencijom ne spada u protivpravno delovanje. Najpre, na skupovima ništa nije otvarao, iako jeste najavljivao, a zatim i zbog toga što Vučić nije kandidat na lokalnim izborima u ove dve lokalne samouprave. Iako izborne liste SNS-a u oba mesta nose njegovo ime.  

Da bi ovu prazninu u važećim zakonima trebalo popuniti, zaključak je i OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) čije preporuke iz februara prošle godine se u domaćoj javnosti čitaju kao istorija bolesti izbornog sistema.  

“Zakonom bi trebalo da se obezbedi jasno razdvajanje između javnih funkcija i aktivnosti u kampanji nosilaca tih funkcija. Vlasti bi trebalo da preduzmu mere kojima se sprečava zloupotreba položaja i državnih resursa, a sve prekršaje da rešavaju proaktivno kroz proporcionalne i odvraćajuće sankcije“, jedna od prioritetnih ODIHR preporuka koja se odnosi upravo na funkcionersku kampanju.

Zarad primene ove i ostalih preporuka ODIHR-a prošle godine formirana je Radna grupa u Narodnoj skupštini, ali tokom deset meseci postojanja iz nje nije proistakao nijedan zakonski predlog oko koga su svi članovi postigli saglasnost.  

Tokom poseta u Zaječaru i Kosjeriću, Vučić nije previše prikrivao čiju pobedu na izborima priželjkuje, oblazeći ta mesta u prisustvu kandidata SNS-a. Paralelno, najavljivao je nove infrastukturne projekte i otvaranje novih radnih mesta. Uzgred, pre Vučića ova dva mesta prethodnih nedelja posetio je veliki broj ministara.

I iako na lokalnim izborima neće moći direktno da se glasa za Vučića, a funkcionerska kampanja nije precizno zakonski definisana, sama činjenica da u kampanji jedne stranke učestvuje predsednik Republike otvara pitanje kršenje nekih drugih zakonskih odredbi.  

U tom smislu, upadljiv je član 111 Ustava koji navodi da predsednik Republike izražava državno jedinstvo Srbije. Isto piše i u prvom članu Zakona o predsedniku. Tu je najzad i član 40. Zakona o sprečavanju korupcije koji navodi da je javni funkcioner dužan da javni interes ne podredi privatnom, da se pridržava propisa koji uređuju njegova prava i obaveze, i stvara i održava poverenje građana u savesno i odgovorno obavljanje javne funkcije.

Međutim, stvar sa zakonima je što svako može da ih tumači, ali su samo određene institucije u mogućnosti da utvrde njegovo kršenje. Kada je u pitanju Ustav, to je prerogativ Ustavnog suda. Kod Zakona o sprečavanju korupcije, povredu može da konstatuje samo Agencija za sprečavanje korupcije, dok su ozbiljniji prestupi u ovoj sferi u nadležnosti tužilaštva.  

Javni resursi i privatne prostorije

I dok se Agencija  o Vučićevoj poseti iz ugla propisa nije izjašnjavala, njeno tumačenje zakonskih odredbi može da se sagleda kroz odlučivanje o jednoj prijavi koja se tiče člana SNS-a i aktuelnog predsednika opštine Kosjerić Žarka Đokića.

Transparentnost Srbija je nedavno poslala prijavu Agenciji ukazujući na snimak koji je objavljen na nalozima na društvenim mrežama SNS-a. Na snimku se, kako stoji u prijavi, vidi razgovor Žarka Đokića, člana SNS-a koji je potpisan kao predsednik Opštine Kosjerić i predsednika SNS-a Miloša Vučevića. Na snimku se, tvrde iz Transparentnosti, govori o predstojećim izborima i aktuelnim projektima u opštini, da bi se na kraju snimka građani pozvali da glasaju za listu SNS-a.  

Na taj način, navodi se u prijavi, predsednik Opštine je učestvovao u pozivanju građana da glasaju za izbornu listu političkog subjekta sa kojim je povezan. Istovremeno, Transparentnost navodi da iz snimka proističe sumnja da je predsednik Opštine zloupotrebio funkciju time što je učestvovao u planiranju i realizaciji budžetskih izdvajanja za pojedine namene, sa ciljem da ta ulaganja, koja su javni resursi, budu iskorišćeni za promociju političkog subjekta.  

Iz Agencije su odgovorili da se navedeni sastanak održao u prostorijama SNS-a, da snimak jeste objavljen na Fejsbuk stranici SNS-a, te da to nisu javni resursi. Oni su utvrdili da je Đokić u razgovoru nastupao kao član SNS-a i da na snimku nisu prikazane slike, odnosno snimci javnih resursa. U zaključku, Agencija je utvrdila da nema osnova da se protiv Đokića pokreće postupak za kršenje zakona.  

U tom kontekstu Zlatko Minić iz Transparentosti ističe da bi zakonske odredbe o funkcionerskoj kampanji mogle i da budu popravljene u doglednom periodu, ali da to nužno ne znači da će i situacija u ovoj oblasti biti bolja.  

“Vlast će verovatno pružati otpor usvajanju zakona koji se tiču preporuka ODIHR-a, ali postoji mogućnost da će na kraju popustiti i usvojiti određene izmene zakona. Međutim, sve i da izmene zakone, ne postoji ništa što ih sprečava da te zakone nastave da krše“, kaže Minić.  

Novinar: Vuk Jeremić