<article>"Onda nastave da rukovode institucijama, konkretno sad ovde govorimo o Biji, da zapravo sprovode ličnu i partijsku volju, a ne da rade u skladu sa zakonom i interesima građana Srbije“, rekao je Petrović za Marker razgovor.<figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DMQjwcJTAupQ&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>On smatra da odredba zakona koja ne dozvoljava članstvo u stranci, "nije uopšte operativna“ i da, kako kaže, nema smisla u ovakvim uslovima."Problem je što službe bezbednosti rade zapravo na unutrašnjem neprijatelju, ono što je za njih vrhunska tajna i ono što je za nas vrhunska tajna su dve potpuno odvojene situacije i u normalnim državama, da to su veoma osetljive pozicije, i svuda u svetu čelni ljudi takvih institucija bi morali zapravo da budu osobe od velikog poverenja. Ljudi koji mogu da prođu dublju, temeljnu bezbednosnu proveru, da i kad izađu iz službe neće dovesti u rizik ono što se zove nacionalnu interes“, kaže Petrović.Petrović kaže da, iako prema zakonu službu kontroliše Odbor Narodne skupštine i zaštitnik građana, institucionalna kontrola "više ne postoji“."Mi jedino možemo da govorimo o ličnoj kontroli, koja opet se zasniva na drugim kriterijama, ne na kriterijama zakonitosti, pravilnosti, profesionalnosti rada, nego kako je ko odan i bio lojalan na toj poziciji samom vrhu“, kaže Petrović.Na pitanje u kom pravcu se služba reformisala od trenutka kada je promenila ime iz služba u agencija, te da li je došlo do nekakve promene Petrović smatra da nije i da je, kako kaže, "suštinska reforma izostala“."Promenjen je naziv, taj naziv agencije trebalo bi sugerisati da će doći do profesionalizacije službe, međutim to se nikada nije desilo, postojale su neke parcijalne reforme, ali ono što je izostalo to je sveobuhvatna reforma da se uredi sistem jednim zakonom, koji bi u velikoj meri srezao izvore moći koje se i dan danas nalaze u Bezbednosno-informativnoj agenciji“, kaže Petrović.On objašnjava i da je dok je Bratislav Gašić bio na čelu agencije došlo do, kako kaže, porasta budžeta Bije."Ono što smo mi uočili je da je nakon dolaska Gašića na čelo Bije, došlo do značajnog porasta budžeta Bezbednosno-informativne agencije. Poredimo na primer 2016. i 2020. i 2021. to povećanje budžeta je bilo za 50-60%, povećanje budžeta je nastavljeno i to je potrošeno i na neku vrstu kupovine lojalnosti pripadnika agencije povećanjem plate, imali smo i onaj mogućnost kupovine stanova po povoljnim cenama, ali i tehničko opremanje agencije, i reformu, da bi bila ona efikasnija“, objašnjava Petrović.On dodaje da se Bija trenutno ponaša, kako kaže, kao tajna policija, čiji je glavni "cilj očuvanje vlasti“."Mi treba da imamo pravo da znamo šta je ishod tog prikrivenog delovanja. Ako pričamo o prikrivenom delovanju, svuda u svetu službe se bave prikrivenim delovanjem, ali onda službe neće da se na njihovoj meti nađu sami sindikati, same političke partije, nego će nastupati da srežu to nelegitimno i prikriveno delovanje, ne dirajući u sindikalno organizovanje i sindikalno delovanje“, kaže Petrović.Dodaje da mere tajnog nadzora Bija može da primeni u dva slučaja.„Prvi slučaj je u cilju zaštite nacionalne bezbednosti i ti podaci se ne koriste za procesiranje krivičnih dela. Dakle, ako pričamo o krivičnom delu špijunaža. Nego, jednostavno, to se radi o preventivnom delovanju i da Bija može da informiše nosioce državnih funkcija zapravo šta strane države ili neke drugi strane akteri smeraju kako bi ona mogla to da predupredi. Drugi je u svrhu procesiranja krivičnih dela i tu taj materijal u Zakonu o krivičnom postupku zapravo ostavlja mogućnost da taj materijal može biti uništen, ali jednostavno mi ne znamo zapravo da je došlo nekad i da se radi zapravo o sistematskom uništavanju takvog materijala. U prvom slučaju, verovatno se nikad ne uništi taj materijal, nego se jednostavno skladišti i čuva se i može da bi poslužio kao neka vrsta kompromata“, zaključuje Petrović.Izvor: Insajder</article>

"Onda nastave da rukovode institucijama, konkretno sad ovde govorimo o Biji, da zapravo sprovode ličnu i partijsku volju, a ne da rade u skladu sa zakonom i interesima građana Srbije“, rekao je Petrović za Marker razgovor.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DMQjwcJTAupQ&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
On smatra da odredba zakona koja ne dozvoljava članstvo u stranci, "nije uopšte operativna“ i da, kako kaže, nema smisla u ovakvim uslovima.
"Problem je što službe bezbednosti rade zapravo na unutrašnjem neprijatelju, ono što je za njih vrhunska tajna i ono što je za nas vrhunska tajna su dve potpuno odvojene situacije i u normalnim državama, da to su veoma osetljive pozicije, i svuda u svetu čelni ljudi takvih institucija bi morali zapravo da budu osobe od velikog poverenja. Ljudi koji mogu da prođu dublju, temeljnu bezbednosnu proveru, da i kad izađu iz službe neće dovesti u rizik ono što se zove nacionalnu interes“, kaže Petrović.
Petrović kaže da, iako prema zakonu službu kontroliše Odbor Narodne skupštine i zaštitnik građana, institucionalna kontrola "više ne postoji“.
"Mi jedino možemo da govorimo o ličnoj kontroli, koja opet se zasniva na drugim kriterijama, ne na kriterijama zakonitosti, pravilnosti, profesionalnosti rada, nego kako je ko odan i bio lojalan na toj poziciji samom vrhu“, kaže Petrović.
Na pitanje u kom pravcu se služba reformisala od trenutka kada je promenila ime iz služba u agencija, te da li je došlo do nekakve promene Petrović smatra da nije i da je, kako kaže, "suštinska reforma izostala“.
"Promenjen je naziv, taj naziv agencije trebalo bi sugerisati da će doći do profesionalizacije službe, međutim to se nikada nije desilo, postojale su neke parcijalne reforme, ali ono što je izostalo to je sveobuhvatna reforma da se uredi sistem jednim zakonom, koji bi u velikoj meri srezao izvore moći koje se i dan danas nalaze u Bezbednosno-informativnoj agenciji“, kaže Petrović.
On objašnjava i da je dok je Bratislav Gašić bio na čelu agencije došlo do, kako kaže, porasta budžeta Bije.
"Ono što smo mi uočili je da je nakon dolaska Gašića na čelo Bije, došlo do značajnog porasta budžeta Bezbednosno-informativne agencije. Poredimo na primer 2016. i 2020. i 2021. to povećanje budžeta je bilo za 50-60%, povećanje budžeta je nastavljeno i to je potrošeno i na neku vrstu kupovine lojalnosti pripadnika agencije povećanjem plate, imali smo i onaj mogućnost kupovine stanova po povoljnim cenama, ali i tehničko opremanje agencije, i reformu, da bi bila ona efikasnija“, objašnjava Petrović.
On dodaje da se Bija trenutno ponaša, kako kaže, kao tajna policija, čiji je glavni "cilj očuvanje vlasti“.
"Mi treba da imamo pravo da znamo šta je ishod tog prikrivenog delovanja. Ako pričamo o prikrivenom delovanju, svuda u svetu službe se bave prikrivenim delovanjem, ali onda službe neće da se na njihovoj meti nađu sami sindikati, same političke partije, nego će nastupati da srežu to nelegitimno i prikriveno delovanje, ne dirajući u sindikalno organizovanje i sindikalno delovanje“, kaže Petrović.
Dodaje da mere tajnog nadzora Bija može da primeni u dva slučaja.
„Prvi slučaj je u cilju zaštite nacionalne bezbednosti i ti podaci se ne koriste za procesiranje krivičnih dela. Dakle, ako pričamo o krivičnom delu špijunaža. Nego, jednostavno, to se radi o preventivnom delovanju i da Bija može da informiše nosioce državnih funkcija zapravo šta strane države ili neke drugi strane akteri smeraju kako bi ona mogla to da predupredi. Drugi je u svrhu procesiranja krivičnih dela i tu taj materijal u Zakonu o krivičnom postupku zapravo ostavlja mogućnost da taj materijal može biti uništen, ali jednostavno mi ne znamo zapravo da je došlo nekad i da se radi zapravo o sistematskom uništavanju takvog materijala. U prvom slučaju, verovatno se nikad ne uništi taj materijal, nego se jednostavno skladišti i čuva se i može da bi poslužio kao neka vrsta kompromata“, zaključuje Petrović.
Izvor: Insajder

Teme

Predrag Petrović, direktor istraživanja u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku. Foto: Insajder

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Marker

Više od vesti

Predrag Petrović (BCBP): Direktor službe bezbednosti mora da bude čovek koji može da prođe temeljnu bezbednosnu proveru (VIDEO)

Predrag Petrović (BCBP): Direktor službe bezbednosti mora da bude čovek koji može da prođe temeljnu bezbednosnu proveru (VIDEO)

Tagovi: