Prebilič za Svet i mi: Iskopavanje litijuma može dovesti do trajnih ekoloških posledica (VIDEO)
Posle liste od 47 strateških projekata koja je u Evropskoj uniji usvojena krajem marta, juče je ta lista proširena sa još 13 projekata u zemljama van Evropske unije; u Kanadi, Velikoj Britaniji, Norveškoj, Ukrajini, Brazilu, Zambiji, na Madagaskaru, u Srbiji… Gotovo svi projekti vezani su za rude neophodne za proizvodnju baterija za električne automobile, a samo je u Srbiji, odnosno u Jadru, planirano rudarenje litijuma. Evroposlanik stranke Zelenih Vladimir Prebilič za emisiju Svet i mi, kaže da postoji ozbiljna zabrinutost da bi iskopavanje litijuma moglo da dovede do trajnih ekoloških posledica u Srbiji.
“Uvrštavanje projekta Jadar na listu strateških projekata Evropske komisije ne predstavlja nikakvu garanciju da će voda, vazduh i zemlja biti zaštićeni. Naprotiv, postoji ozbiljna zabrinutost da bi realizacija ovog projekta mogla dovesti do trajnih ekoloških posledica, posebno u regiji koja je izuzetno ugrožena. Građani Srbije s pravom traže garancije koje su konkretne, obavezujuće i transparentne, a ne apstraktne deklaracije koje ne uključuju lokalnu zajednicu. Zato je od suštinske važnosti da Evropska komisija sluša ljude na terenu i ne samo u Zapadnoj Srbiji i Loznici, već mnogo šire, jer ovo je projekat svih nas i tiče se svih nas”, kaže evroposlanik Vladimir Prebilič za Insajder u emisiji “Svet i mi”.
Saradnja bi, kako se navodi, trebalo da bude korisna i za Evropsku uniju i za zemlje van Evropske unije, koje imaju kritične sirovine. Jasno je kako će to povećati evropsku sigurnost, ali je nejasno kakvu sigurnost donosi građanima Srbije koja nije članica Unije.
“Na žalost, nije baš sutra moguće da Srbija uđe u Evropsku uniju i da, budem jasan, bilo bi licemerno govoriti o zelenoj tranziciji i održivom razvoju bez kritičnih sirovina. Ali, postoji ono veliko ali, u slučaju projekta Jadar. Srbija kao zemlja van Evropske unije ne uživa istu institucionalnu zaštitu, što povećava rizik da se lokalni interesi žrtvuju za strateške interese i ciljeve Evropske unije. Ako saradnja nije utemeljena na jednakim standardima zaštite sredine i učešća građana, onda se ne može govoriti o takozvanoj istinskoj koristi i za Srbiju. Dakle, trenutno ne postoji jasan mehanizam kojim bi građani Srbije bili zaštićeni, niti je objašnjeno na koji način bi se ta saradnja reflektovala na njihovu bezbednost i kvalitet života.”
Mnogo se govori o stvaranju lokalne vrednosti u Srbiji kroz preradu sirovina, proizvodnju poluproizvoda i gotovih proizvoda poput baterija i električnih automobila. S obzirom na to da je najneisplativije za zemlju porekla da izvozi sirovinu, koliko srpskog litijuma će zaista biti prerađeno u gotove proizvode unutar Srbije, a koliko će naše sirovine biti izvezeno u Evropu - takođe nije jasno. Tako da se postavlja pitanje, može li se uopšte procenjivati isplativost ovih projekata za građane Srbije bez ovih ključnih informacija?
“Izvoz sirovine najslabija je mogućnost. Sada je nemoguće sa ovim podacima koji mi imamo i mislim da imate i vi iste u Srbiji, znati koliki deo litijuma će ostati u Srbiji i koji procenat će biti prerađen u Srbiji. Znači, potencijal sa fabrikama baterija i proizvodnjom električnih automobila u Kragujevcu jeste nešto što može da stvori neki lanac proizvodnje, tako u Srbiji i možda u nekim državama u regionu, ali izvoz finalnog proizvoda i sirovine, nemamo nikakve garancije da se to neće desiti. Znači, nemamo nikakvih podataka na koje bismo se mogli osloniti i da kažemo, ovako će ostati i toliko će zaraditi Srbija i naravno i stanovništvo Srbije, a sve ostalo biće na ramenima Evropske unije. Tako teško se kaže sada koliko ono je procenat. Ja bih rekao, stvarno bi bilo dobro od vlasti da dođu pred narod i da stave projekat na sto, da sve bude jasno, transparentno, ali za sada ništa od toga.”
Udruženja građana i nevladine organizacije u Srbiji, koji se protive iskopavanju litijuma odmah su reagovali na odluku Evropske komisije. Ocenjuju kao licemernu, napominjući da neće garantovati poštovanje ekoloških standarda.
“Bar za sada ovakvih garancija nemamo, tako da bih pozvao sve koji su sada tzv. interlokatori, znači ljudi i stranke koji su u postupku, da traže od Evropske unije jasne garancije kojima će se zaštititi ono što treba, to su prava građana Srbije, najpre, a onda se ostali interesi i tako dalje, ne samo Srbije, nego i Evropske unije. Znači, puno toga može da odradi Evropska unija, nije još odradila i pritisak treba da se nastavi. Rekao sam otvoreno, treba da se daju garancije od strane Evropske unije, da će projekat ići u pravcu kako treba da ide i da su uvek interesi zaštićeni,” smatra evroposlanik Zelenih Vladimir Prebilič.
Novinarka Tanja Vujisić
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.