Povratak Trampa ili odrešene ruke Izraela na Bliskom istoku? (VIDEO)
Sjedinjene Američke Države, kao najmoćnija i najuticajnija država sveta, ima interes u svakom regionu sveta a Bliski istok je, za nju, jedan od najbitnijih regiona, pre svega ekonomski – zbog geografske pozicije i nafte. Problem je, ipak, to što je istovremeno reč i o jednoj od najnestabilnijih oblasti u svetu – prožetom ratovima i građanskim nemirima. Da bi održala uticaj i imala koristi od regionalnog bogatstva, Amerika se nije ustručavala od vojnih invazija, međutim, za svoju moć na Bliskom istoku umnogome ima da zahvali svom savezniku – Izraelu.
Obnavljanje sukoba Izraelaca i Palestinaca pre godinu dana, odnosno rat posle terorističkog napada Hamasa na Izrael u kojem su za taoce uzeti i civili - administraciju američkog predsednika Džozefa Bajdena zatekao je nespremnu i zaokupljenu drugim geopolitičkim izazovima – od Ukrajine do Tajvana.
Ipak, još jednom se pokazalo da – ako postoji savezništvo koja Vašington ne dovodi u pitanje – onda je to alijansa sa Tel Avivom. Američki nosači aviona odmah su uplovili u vode Sredozemlja, kao upozorenje svima koji razmišljaju da vojno priteknu u pomoć palestinskom Hamasu. Tada se u praksi pokazalo i da je, uprkos mnogim pitanjima o kojima se ne slažu, podrška Izraelu tačka koja spaja demokrate i republikance.
„Američka nacija je bolja nego što bi inače bila - zbog savezništva sa Izraelom. I zbog toga ne smemo da se ustručavamo da branimo Izrael. Administracija mora da pokaže da će napadi i uzimanje talaca naići na bes Amerike. Ne smemo da ponovimo Avganistan i da ponovo pregovaramo sa teroristima“, izjabvio je oktobra 2023. republikanski član Kongresa Kevin Mekarti.
Sjedinjene Države su se ipak uključile u, za sada, neuspešne pregovore; branile su nebo Izraela od iranskih raketa i bezrezervno podržavale invaziju na Gazu koju je veći deo sveta osudio; do sada je u Gazi ubijeno 45.000 Palestinaca. Vašington je stao u zaštitu Izraela i kada je raspisan nalog haškog suda za hapšenje premijera Benjamina Netanjahua i doskorašnjeg ministra odbrane Jaova Galanta zbog sumnje na ratne zločine.
O pritiscima iz Amerike - zbog Izraela, svedočio je i sam tužilac Međunarodnog krivičnog suda Karim Kan. Međutim, međunarodna američka podrška Izraelu samo je jedan aspekt tog odnosa, drugi je unutrašnjo-politički; tema Izraela i savezništva sa Tel Avivom lajtmotivi su američkih izbora, kada se predsednički kandidati bore za simpatije važnog dela biračkog tela – glasove Jevanđelista. Pre mesec dana pobedio je Donald Tramp.
„Svi pričaju kako su nehumani uslovi u kojima Hamas drži taoce. Svi pričaju, a ne rade ništa. Neka ova objava bude obećanje: ako taoci ne budu oslobođeni do 20. januara, kada preuzimam dužnost predsednika – uslediće pakao za sve koji su na Bliskom istoku umešani u ova zverstva“, poručio je nedavno novoizabrani predsednik SAD.
Dok čega inauguraciju, Donald Tramp je za američkog specijalnog izaslanika za Bliski istok imenovao svog prijatelja i investitora u nekretnine Stiva Vitkofa, a za savetnika za taj region – oca svog zeta – američkog biznismena libanskog porekla Masada Bolosa. S druge strane, CNN javlja da će siva eminencija druge Trampove administracije za Bliski istok biti njegov zet, Džared Kušner.
Izvor: Insajder