Poštuje li Srbije međunarodne deklaracije i zakone o izručenjima? (VIDEO)
Nakon što je prošle nedelje Viši sud po drugi put presudio da beloruski novinar treba da bude izručen Belorusiji, Andrej Gnjot će zatražiti azil u Srbiji. Istu bitku, u Srbiji godinama bije turski disident Edževit Piroglu. Da li će Srbija poštovati međunarodne deklaracije koje je potpisala, a koje zabranjuju izručivanje pojedinaca zemljama u kojima im preti tortura ili nefer suđenje?
Iako hiljadama kilometara daleko, autoritarni režimi pokušavaju da dođu do svojih državljana koji ih kritikuju. Tako se na Interpolovoj poternici, po zahtevu Belorusije - zbog navodne utaje poreza, našao novinar i režiser Andrej Gnjot - jedan od hiljada Belorusa koji su napustili domovinu posle učešća u demonstracijama 2020. godine, organizovanih zbog izborne krađe. Jesenas je uhapšen na aerodromu u Beogradu, a posle višemesečnog zatvorskog pritvora – od nedavno je u kućnom pritvoru. Da bi izbegao izručenje, ponovo se žalio Apelacionom sudu, ali će podneti i zahtev za politički azil u Srbiji.
"Apelacioni sud mora da sačeka sa odlukom dok naše Ministarstvo unutrašnjih poslova ne odluči po pitanju zahteva o azilu, tako da je to jedan od načina da Andrej Gnjot ne bude izručen jer prvo mora da se reši pitanje azila pa tek onda da se donese drugostepena odluka kojom bi se eventualno potvrdila odluka Višeg suda", izjavio je za Marker Filip Sofijanić, advokat Andreja Gnjota.
Ako azil ne bude odobren, a ako drugostepeni sud potvrdi odluku o izručenju, poslednju reč ipak daje ministarka pravde. Za Andreja Gnjota povratak u Belorusiju nije opcija jer smatra da bi to bilo ravno smrti zbog, kako tvrdi, osvedočenog kršenja ljudskih prava u njegovoj domovini. I nije jedini stranac u Srbiji koji se pribojava onoga što ga čeka u domovini – kurdski političar Edževit Piroglu pobegao je iz Turske, a pre tri godine je po turskoj poternici uhapšen u Srbiji. Apelacioni sud je pre godinu dana odbacio nalog za njegovo izručenje Turskoj gde se tereti za terorizam. Međutim, mesecima je u Prihvatilištu za strance, a kretanje mu je zabranjeno, uz obrazloženje da je to rizik po javnu bezbednost. Srbija je potpisnica niza deklaracija koje zabranjuju izručivanje pojedinaca zemljama u kojima im preti tortura ili nefer suđenje. Međutim, civilni sektor smatra da su, u ova dva slučaja, u igri i političke veze Srbije sa Belorusijom i Turskom.
"Ove odluke o izručenju Srbija donosi protivno svim međunarodnim konvencijama koje je potpisala, takođe protivno Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima i osnovnim slobodama što je zaista zabrinjavajuće za jednu zemlju koja je kandidat za Evropsku uniju tako da ja smatram da su ove odluke koje donose srpski sudovi zapravo protivne zakonu", izjavila ja za Marker Izabela Kisić, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji.
Zabrinutost političkih disidenata koji su spas potražili u Srbiji, i civilnog sektora, zasniva na slučaju iz 2017. kada je, i pored protivljenja Komiteta Ujedinjenih nacija protiv torture, Srbija izručila turskog državljanina Dževdeta Ajaza, koji je u toj zemlji osuđen na 15 godina zatvora. Tadašnja ministarka pravde Nela Kuburović, koja je potpisala izručenje, tvrdila je da je preporuka Komiteta kasno stigla.
Izvor: Insajder