Politikolog Vujo Ilić za Marker: Nadam se da će studenti biti otvoreniji u interakciji sa fakultetima (VIDEO)
Nastavno-naučna veća Fakulteta organizacionih nauka i Ekonomskog fakulteta u Beogradu izglasala su juče da se od 19. maja kreće sa onlajn nastavom. Studenti u blokadi ovih fakulteta su negodovali zbog takve odluke. Ovakve odluke ne mogu da se donose na ovakav način, da studenti nisu uključeni i da oni nisu saglasni s tim, istakao je Vujo Ilić, politikolog i naučni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, gostujući u emisiji Marker na Insajder televiziji.
Neposredno pre odluka Nastavno-naučnih veća posle više od pola godine blokade, Univerzitet u Beogradu pozvao je studente, nastavno osoblje i uprave fakulteta da zajednički obezbede uslove za završetak školske godine i upis nove generacije.
"Čini mi se da taj razgovor nije baš vođen na takav način da se pričalo studenti i fakulteti i da se onda došlo do nekog dogovora na koji način se pristupi, već da su na neki način ipak ta naučno-nastavna veća postupila jednostrano. Ne u smislu jednostavno – imali su očigledno većinu – već da to nisu dogovorili sa studentima, što stvarno otvara pitanje čemu to onda služi ukoliko studenti ne žele to da prihvate", kaže Vujo Ilić.
Dodaje da je pitanje da li će se to proširiti na ostale fakultete ili ne, te da se čini da su "iznuđeni koraci".
"Cela akademska zajednica mora da gleda na koji način će sada studenti reagovati, šta će se sledeće dešavati. Mislim da je trebalo dati više prostora razgovoru o tome sa studentima i naći rešenje koje bi bilo prihvatljivo", kaže Vujo Ilić, naučni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.
Veruje da bi bilo pametno da se nađe neko rešenje gde bi mogao da se održi momentum koji su studenti kao pokret napravili, ali i da se istovremeno sačuva i autonomija univerziteta i da se osigura njegova budućnost.
"Nadam se da će studenti moći to da vide i da će malo biti otvoreniji u interakciji sa fakultetima i sa rektoratima u vezi s tim kakav modus operandi mogu da nađu da opstane fakultet i da opstane univerzitet i da oni mogu da istraju zapravo u svojim zahtevima", istakao je on.
Komentarišući zahtev studenata da se raspišu vanredni parlamentarni izbori Ilić kaže da se je situacija trenutno neobicčna, jer još uvek nema jasnih naznaka od vladajuće većine da li će izbori biti raspisani ili ne.
"Mislim da ne pravi neku veliku razliku da li će biti u julu, avgustu, septembru izbori za ovu akademsku godinu, koja mi se čini da ne može više da se završi na određeni regularni način, što stvara fakultetima potpuno novi niz problema i po pitanju ove godine, ali i naredne akademske godine. I zbog toga je ovoliko tenzije bilo svih ovih prethodnih nedelju-dve oko toga da li će se ispuniti taj novi studentski zahtev. Ali, kao što možemo da vidimo, on se ne ispunjava", objasnio je Ilić.
Većina opozicionih stranaka je u načelu podržala zahtev studenata za raspisivanje izbora, ali pod uslovom da se poprave izborni uslovi. Sagovornik Insajdera konstatuje da su izborni uslovi zaista loši i da su lošiji iz izbornog ciklusa u izborni ciklus jer nema sankcionisanja loših stvari.
"Studenti su napravili dobru poentu i onako vrlo sažeto su to rekli – da ne može da se očekuje od vlasti koja nije ispunila zahteve da popravlja izborne uslove. I mislim da je to vrlo razuman stav", istakao je on.
Prema rečima Ilića, više od jedne decenije među prioritetnim preporukama ODIHR-a jeste da se revidira birački spisak, ali, kako dodaje, "nijedna vlada do sada nije imala neki interes da to uradi, tako da ne možemo da očekujemo da će se to desiti sada".
Studenti su zatražili od građana da oni sami provere da li je neko prijavljen na njihovim adresama, ali, kako kaže, to ne može da reši sve probleme.
"Birački spisak je nekada veći, nekada manji problem za integritet izbora. Kada se izbori održavaju na republičkom nivou, na nacionalnom nivou, birački spisak je manji problem. Odnosno, ona kontrola koja se vrši na biračkim mestima može da ograniči jedan stepen zloupotreba. Veći je problem kada se održavaju lokalni izbori pojedinačno, da kažemo, van malog ciklusa – kao što će biti, recimo, u Kosjeriću i Zaječaru. Tu je izborni spisak mnogo veći problem. Dakle, provera biračkih spiskova i ta vrsta kampanje ima mnogo više smisla sada u Kosjeriću i Zaječaru, ali za republičke izbore, zapravo, vraćamo se na ono o čemu smo pričali svih ovih godina unazad – ne mora da bude toliki problem biračkih spiskova, koliko smo videli 2023. godine kada su strateški, odnosno taktički, raspisivani izbori da bi mogla da se pravi manipulacija kroz birački spisak", objasnio je Ilić.
Kako kaže, pred opozicijom u Srbiji je i ovaj put teška odluka, zarad nekog većeg cilja.
"Opozicija bi trebalo da se povuče, da prepusti toj studentskoj listi da – ajde da kažemo, to je optimistična pretpostavka na koju studenti i taj deo opozicije računaju – osvoji prednost, da ima većinu u Skupštini i da ta Skupština formira vladu koja će popraviti izborne uslove, na kojima će onda opozicija moći da ima ravnopravnu borbu, odnosno vlast i opozicija, koliko god u tom trenutku bila opozicija", zaključio je Vujo Ilić, politikolog i naučni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.