Pet meseci rada Skupštine - održane samo četiri sednice iako je 20 zakona u proceduri (VIDEO)
Pet meseci novog saziva Skupštine Srbije, a u radnim listama poslanika četiri sednice i dva izmenjena zakona. Ipak, posla ima – u skupštinskoj proceduri je mnogo predloga zakona, međutim, uprkos tome, predsednica Skupštine ne saziva nove sednice. S obzirom na to koliko su radili, a bliži se avgust i redovna letnja pauza za 250 poslanika, koliko su taj odmor - i zaslužili?
Od februara, poslanici su u skupštinskim klupama bili samo devet dana, tokom četiri sednice Parlamenta – najpre da konstituišu Skupštinu, izaberu Vladu, a potom, izglasaju izmene zakona o lokalnim izborima i biračkom spisku da bi, prema dogovoru vlasti i opozicije, izbori bili održani u junu. Iako nije bilo razloga da predsednica Skupštine potom ne saziva sednice, Ana Brnabić to nije činila pa će, po svemu sudeći, poslanike posle letnje pauze sačekati 20 zakona koji su u skupštinskoj proceduri.
"Naša Skupština očigledno funkcioniše u tom kriznom režimu; fokusira se samo na određene stvari za koje ima političke volje da se o njima raspravlja i to je ogroman problem. To je problem koji se nije desio ove godine, mi smo to videli i ranije, od početka pandemije korona virusa - kada je Skupština bila neophodna, ona se samoizolovala i prepustila odlučivanje drugim institucijama i taj trend se nastavio", izjavila je za Marker Tara Tepavac, istraživačica na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju.
Trend gomilanja zakona u skupštinskoj proceduri posebno je bio primetan tokom prethodnog saziva; Parlament je raspušten posle samo 15 meseci rada, a 38 zakona nije stiglo na dnevni red. Taj, negativan trend nisu mogli da promene ni događaji koji su potresli Srbiju – pa tako dalje od skupštinske procedure nisu odmakle Izmene Zakona o oružju i municiji, predložene posle dva masovna ubistva u maju prošle godine. Da se ponovo isto dešava, omogućava to što Poslovnikom o radu Skupštine već 15 godina nije propisan rok u kojem zakoni treba da se nađu na dnevnom redu, što otvara prostor za zloupotrebe.
"Ono čega se ja bojim, kako trenutno izgleda stvar da će se posle ovoliko velikog perioda u kome nismo imali redovne ili vanredne sednice zasedanja Skupštine ponovo pokrenuti mehanizam da se u jako kratkom vremenskom roku pokrenu sednice, da se na tim dnevnim redovima nađe jako puno zakona a da neće biti vremena da se o tim predlozima govori, da se obrazlaže zašto su oni tu. Opet ćemo ući u taj problem da se zakoni ne razmatraju na vreme i da zbog toga dobijemo zakone jako lošeg kvaliteta", naglasila je Tepavac.
Za veći deo javnosti, rad Skupštine je tek svakodnevni deo političkog života, međutim, mnogima među nama - od efikasnog rada Parlamenta zavise životi, i bukvalno; Zakon o hitnoj pomoći je tokom celog prethodnog saziva ostao u skupštinskoj proceduri – ne stigavši do plenuma. Isto je i sa Zakonom o transplantaciji organa, zbog čega oko 2.000 ljudi čeka organ koji im znači život. Naime, problem je to što kada zakon ne dođe na dnevni red on se, po raspuštanju Skupštine, vraća predlagaču, posle čega ponovo mora da prođe dugu proceduru.
"Mi smo mislili prošle godine kada je taj zakon od korigovan od Ministarstva zdravlja i otišao u Skupštinu da smo mi tu završili naš posao, da će sad u Skupštini naš zakon doći na dnevni red - pobogu radi se o zakonu koji se tiče života. Međutim, nismo bili u pravu", izjavila je za Marker Ivana Jović iz udruženja "Donorstvo je herojstvo".
Zakoni koji dugo čekaju u skupštinskoj proceduri, posle čega – zbog čestih izbora – nikada ne stignu na dnevni red, nisu jedini problem srpskog Parlamenta. Iako je jedna od osnovnih uloga Skupštine da kontroliše rad Vlade, od početka prolećnog zasedanja nije bilo nijedne sednice na kojoj su poslanici postavljali pitanja članovima Vlade. Takođe, Skupština nije raspravljala ni o izveštajima nezavisnih institucija, koji su joj dostavljeni još u martu.
Izvor: Insajder