Pad kupovine nekretnina u Srbiji, svaki dvadeseti kupac – stranac

Udeo stranih državljana koji kupuju nepokretnosti u Srbiji je porastao sa 2,93 odsto u 2022. na 4,81 odsto u 2023. godini. 

Prema rečima ekonomista, specijalizovanih za promet na tržištu nekretnina, najčešći kupci su Rusi, a onda “naši ljudi” iz inostranstva, koji ne poseduju srpsko državljanstvo, a spremaju se da ovde provedu penzionerske dane. Oni uglavnom dolaze iz Austrije, Nemačke, SAD, Velike Britanije i Švedske. 

Pored njih, značajno je porastao broj kupaca iz Izraela. Stanove, vikendice i apartmane u turističkim centrima, pazare ljudi iz regiona, mahom iz Crne Gore, Severne Makedonije i BiH. 

“Postoji jasna zakonska procedura kako stranci mogu da kupe nekretninu u Srbiji, a najbitnije da novac koji oni donesu u zemlju, stigne na račune banaka. Agencije za promet nekretnina su u obavezi da isprate tok novca zbog Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma”, za Insajder priča Davorka Tasić, stručnjak za promet nekretnina. 

Prema njenim rečima, stranci su u obavezi da imaju validnu dokumentaciju i da je poreklo novca dobro. 

Fenomen dolaska ljudi iz zapadne Evrope objašnjava time da su kod njih veliki porezi ako osoba ima više od jedne nekretnine . 

“Kod nas je ista visina poreza za drugi i za deseti stan. Samo je 50 odsto umanjena za prvu nekretninu. Na Zapadu, što imate više nekretnina, to vam je veći porez za svaku narednu nekretninu”, objašnjava Tasić. 

Stagnacija tržišta

Posle velikog buma na tržištu nekretnina 2022. godine, situacija se menja. Promet stanova je pao, a pale su i cene kvadrata. Na to su uticale i visoke kamatne stope, na koje je NBS uvela moratorijum. 

Mladi bračni parovi, bez krova and glavom, i dalje izbegavaju da uzimaju kredite i kupuju stanove. 

“Oglasne cene i prodajne cene nisu iste. Smanjena potražnja za nekretninama uticala je da prodavci cenu koriguju, kada osete da imaju zainteresovanog kupca. Čak i oni sami predlažu agencijama da se oglasna cena spusti”, priča ekonomista Miloš Simić, iz „Evroinvest propertija“. 

Prema njegovim rečima, Rusi su se prethodne dve godine dobro organizovali u Beogradu, pa sada menjaju taktiku prilikom kupovine i najma nekretnine. Ako su nekada insistirali na centru, sada su promenili taktiku, pa im je sve pola sata do centra prihvatljivo. 

"Državljani Rusije su prethodne dve godina bili u najvećem broju zakupci stanova i poslovnih prostora. Sada kupuju seoska domaćinstva, vikendice. Osnivaju i veliki broj firmi. Oni sada imaju veoma različite standard. Interesovanje im varira od obodnih gradskih lokacija i malih stanova, sve do modernih, luksuznih i prostranih stanova na centralnim i najskupljim lokacijama u prestonici”, navodi Simić. 

Prema podacima RGZ-a ukupna vrednost tržišta prometovanih nepokretnosti u 2023. godini u Republici Srbiji je iznosila 6,5 milijardi evra (121.627 kupoprodajnih ugovora), što je 13 odsto manje u poređenju sa rekordnom 2022. godinom. Samo sedam odsto svih nepokretnosti u Republici Srbiji kupljeno je uz učešće kredita, naspram 11 procenata u 2022. godini.

Izvor: Insajder