Otvoreni Balkan: Izjava iz Skoplja ruši noseće stubove Inicijative ili je pak samo deo predizborne groznice?

Ova Inicijativa bila je meta kritika još od svog formiranja 2019. godine. Takozvani Mini Šengen su, pre četiri godine, pokrenuli lideri Srbije, Albanije i Severne Makedonije zarad slobodnog kretanja robe, usluga, ljudi i kapitala. Za nešto više od četiri godine Inicijative, održan je niz samita.

Pre mesec dana imamo prvi, najkonkretniji rezultat. Građani Srbije od utorka 5. marta  mogu da na portalu eUprave kreiraju svoj identifikacioni broj (ID) Otvorenog Balkana (OB), što je preduslov za podnošenje zahteva za slobodan pristup tržištu rada u Severnoj Makedoniji ili Albaniji.

"Ova, najvažnija tekovina Otvorenog Balkana, konačno je zaživela u praksi više od dve godine nakon potpisivanja Sporazuma za slobodan pristup tržištu. Državljanima tri države se omogućava da se slobodno kreću, borave i rade na teritorijama druge dve države. S tim u vezi, deluje mi malo verovatno da bi predlog ministra Osmanija zaista mogao da bude usvojen od strane Vlade Severne Makedonije", za insajder kaže Sava Mitrović, istraživač Centra za evropske politike.

Prema Mitrovićevim rečima, treba da imamo u vidi kontinuirano nastojanje svih vlada u Skoplju od 2019. do danas, da zajedno sa Srbijom i Albanijom, ali i uz pozivanje svih drugih država Zapadnog Balkana, rade na ekonomskim integracijama u regionu.

Sava Mitrović ukazuje da povlačenje iz svih do sada postignutih sporazuma je pravno moguće, ali nema ni političko, a još manje ekonomsko utemeljenje.

Predizborna retorika

Severnu Makedoniju trese predizborna groznica. Prvi krug predsedničkih izbora biće održan 24. aprila, a drugi krug zajedno sa parlamentarnim izborima je 8. maja.

“Ovaj predlog treba da posmatramo kroz neku vrstu političke retorike, imajući u vidu prilično složenu i kompleksnu političku situaciju i u Severnoj Makedoniji. Svi argumenti protiv Otvorenog Balkana su, uglavnom, ne ekonomski, nego politički i nacionalistički. Ovde u Srbiji se pričalo da će kreiranjem Otvorenog Balkana, da se formira Velika Albanija. S druge strane, u predizbornim kampanjama, ranije, napadali su Edi Ramu, da on pravi Veliku Srbiju”, za Insajder priča ekonomista Mihailo Gajić, predsednik Libeka.

Prema njegovim rečima, Severna Makedonija ima korist od uklanjanja barijera koji stoje na prometu ljudi, robe, kapitala i usluga.

"Uklanjenje tih barijera u protoku roba, usluga, ljudi i kapitala je jedna od osnovnih postulata integracija i dan danas. Ne postoji nijedna organizacija koja se zove Otvoreni Balkan, to su međudržavni trilateralni ugovori, između ove tri države. Da bi se istupilo, ne treba nikakvo formalno povlačenje, nego je potrebno da Sobranje poništi zakone, koji su bili prethodno usvojeni, a na osnovu kojih su kreirane te slobode kretanja. Kao što su priznanje međusobnih isprava iz carinskih papira, dobijanje radne i boravišne dozvole, kroz jednostavan administrativni postupak", kaže on.

Sava Mitrović Centra za evropske politike dodaje da se države mogu povući i iz prethodno potvrđenih međunarodnih ugovora, čime bi on prestao da bude na snazi za tu ugovornu stranu. 

Ipak, to bi u konkretnom slučaju Severne Makedonije značilo povlačenje iz svih sporazuma koja je ta država potpisala od nastanka inicijative "Malog Šengena" i njene evolucije u Otvoreni Balkan odnosno u prevodu poništivanje tekovina ove inicijative u procesu produbljivanja regionalnih ekonomskih integracija.

Otvoreni Balkan će izgubiti na političkoj važnosti

Ekonomista Mihailo Gajić navodi da će Otvoreni Balkan izgubiti na političkoj važnosti, ako Severna Makedonija istupi iz Inicijative.

"Morate da imate u vidu da je trgovina i razmena između Albanije i Srbije mnogo manja nego, recimo, pojedinačno privredna razmena sa Severnom Makedonijom. Znači, takva ekonomska integracija bi izgubila naravno i na ekonomskoj i političkoj važnosti”, objašnjava Gajić.

Ipak, predsednik Libeka je optimista kada je u pitanju Inicijativa Otvoreni Balkan.

Prema njegovim rečima, bilo bi dobro, ukoliko bi i druge zemlje Zapadnog Balkana bile članice, ove ili neke slične inicijative. One su dobre za privredu i građane, kao i za sve one koji učestvuju u ekonomskoj razmeni.

“Prethodnih godina imamo političke promene koje se dešavaju u Crnoj Gori, pa, čini se da raste šansa da Crna Gora bude član Otvorenog Balkana. Čak i u samoj BiH, neki politički činioci nemaju više toliko protiv da uđu u ovaj sistem. Dakle, kad pričate sa privrednicima i njihovim asocijacijama na privrednim komorama, svi oni su za regionalnu ekonomsku integraciju. Problem je više o nekom drugom političkom mestu, a ne na ekonomskom”, navodi Mihailo Gajić.

Podsećamo, zemlje potpisnice Inicijative „Otvoreni Balkan” potpisale su desetak sporazuma koji se odnose na mobilizaciju ove tri zemlje u pogledu suočavanja sa prirodnim katastrofama, olakšavanja uvoza i izvoza dobara, lakog pristupa tržištu rada i dobijanja boravišnih dozvola, kao i u pogledu elektronske identifikacije građana Zapadnog Balkana, saradnje u oblasti veterine, bezbednosti hrane i stočne hrane i fitosanitarija na Zapadnom Balkanu, te saradnje u oblasti akreditacije na Zapadnom Balkanu

Izvor: Insajder