Osvrt na mart: Protesti, blokada RTS-a, studenti u Beogradu, "zvučni top", Kočani (FOTO/VIDEO)

Mesec je počeo „majanjem“ građana i studenata u blokadi u Nišu u velikom protestu u tom gradu pod nazivom „Studentski edikt“. Skup je trajao simboličnih 18 sati, jer je, kako su studenti naveli, 18 pozivni broj za Niš, ali i „poziv za promenu koja je potrebna“.

Kolone građana i studenata kretale su se od 9 sati ujutru ka Trgu kralja Milana, gde je, nakon održavanja petnaestominutne tišine, tj. od 12.07 počeo program sa različitim performansima. Glumci Reflektor teatra izveli su predstavu „Ustav“,  a nastupio je i bend Membrana Timpani. 

„Glavni događaj“, kako su ga nazvali studenti, počeo je drugom petnaestominutnom tišinom od 17.52 i trajao do 20 časova. Okupljeni građani čuli su nastup Dečijeg hora, Blokadnog hora, benda „Bunt“, performanse studenata i glumaca, kao i govore studenata.

U okviru „glavnog događaja“ studenti su pročitali i glavni dokument, tj. „Studentski edikt“ po čemu je protest i dobio ime. 

„Donet u Nišu, 1. marta 2025. godine Mi, studenti i slobodni građani Srbije, sabrani u gradu Nišu, u gradu koji je svedok novih ideja i promena, u gradu koji je kroz vekove raskrsnica istorije, a gde je sloboda uvek nalazila svoj put, donosimo ovaj edikt kojim proglašavamo vrednosti za koje se borimo, kao zavet budućnosti i državi u kojoj želimo da živimo“, navedeno je u uvodu edikta.

Studenti su potom pročitali osam odredbi koje govore o slobodi, državi, pravdi, mladosti, dostojanstvu, znanju, solidarnosti i budućnosti.

„Neka ovaj edikt bude naša obaveza, naše obećanje jedni drugima – da ćemo graditi državu koja će pripadati svima, u kojoj će svako dete moći da sanja velike snove. Država u kojoj će pravda i sloboda biti jače od bilo kog pojedinca, u kojoj se vlast neće služiti narodom, već će ona služiti narodu“, navodi se u osmoj tački tj. „o budućnosti“.

Studentkinja Univerziteta u Nišu Natalija Dimitrijević zahvalila se u govoru svima koji su prisustvovali, a sam grad nazvala je „prestonicom slobode“. Dodala je da su se mnoge stvari promenile od početka protesta, a pre svega „ustaljena slika o mladim generacijama“, kao i da se nastavlja njihova borba za rad institucija.

Sociolog Dalibor Petrović rekao je ta Insajder da je „Studentski edikt“ pre svega vrsta „simboličkog akta kojim studenti pokazuju da našu državu treba izgraditi od nule“.

Protest je završen nakon treće petnaestominutne tišine koja je počela u 23.52 i trajala do 00.07, a nakon toga studenti redari počeli su sa čišćenjem centralnog dela grada.

Da nemaju vremena za gubljenje govori i to što su studenti tokom protesta u Nišu delili letke sa pozivom na novi veliki skup 15. marta u Beogradu. 

Dan nakon protesta centar Niša osvanuo je čist, a kao i ranije po studente je došao veliki broj taksista. Građani u gradovima širom Srbije organizovali su doček studentima, i to u Kragujevcu, Kruševcu, Užicu, Kraljevu, a taksisti su dovezli akademce i u Jagodinu. 

Žene, radnici i studenti 

Dan žena 8. marta studenti u blokadi obeležili su akcijom „Žene u prvim redovima“. Najpre su se okupili na Studentskom trgu, gde su održali devetnaestominutnu tišinu za 15 žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i četiri žrtve femicida u ovoj godini. Potom su krenuli u šetnju do Vrhovnog javnog Tužilaštva (VJT).

„Ne želimo da primamo čestitke 8. marta od onih ljudi, koji nas ostalih dana u godini maltretiraju i staju na stranu nasilnika, a danas smo na ulici jer nećemo da ćutimo dok institucije zatvaraju oči pred nasiljem i ostaju neme“, poručili su studenti u blokadi u unapred snimljenom govoru ispred Vrhovnog javnog Tužilaštva (VJT).

Osim toga, studenti su organizovali i protest "Rame uz rame – radnici i studenti", a uprkos planu da kolone građana dođu iz različitih delova Beograda do Trga republike i tu ostanu, protest  je završen kod Ušća na Novom Beogradu govorom poljoprivrednika, nakon čega su učesnici skupa počeli da se razilaze.

Deo građana okupio se kod zgrade ministarstva u Nemanjinoj ulici, deo njih je bio nešto niže kod Generalštaba, a kolona koja je krenula iz Zemuna zadržana je kod Opštine Novi Beograd gde je kordon policije zadržao studente Poljoprivrednog fakulteta, srednjoškolce iz Zemuna, građane i poljoprivrednike sa traktorima. Dodatni kordon bio je i oko same zgrade Opštine.

Razlog za zaustavljanje, prema rečima okupljenih demonstranta, bio je što „traktori nisu imali dozvolu za prolazak ka gradu“. Ubrzo su dozvolu dobili, ali samo do Ušća, te ih je policija propustila da prođu do Brankovog mosta ispred kog je takođe bio kordon. S obzirom da nisu mogli da pređu most, poljoprivrednici su traktore ostavili na kružnom toku kod Ušća.

Druge kolone radnika i studenata koji su stigli do Trga republike nakon obraćanja većine govornika, uputili su se ka Ušću kako bi čuli i planirani govor poljoprivrednika koji je ostao sa novobeogradske strane.

Poljoprivrednik Dragan Bogojević Vica iz Banatskog Novog Sela obratio se okupljenima kod Ušća i poručio da će 15. marta „traktori biti u centru Beograda“.

Nešto kasnije, pred sam protest 15. marta, ispostaviće se da je izjava poljoprivrednika bila istinita i da traktori jesu bili u centru grada na dan protesta, ali ne na način na koji je mislio poljoprivrednik Dragan Bogojević Vica.

Tajna akcija studenata: Blokada zgrade RTS-a

Sedmica pred protest 15. marta počela je „dizanjem tenzija“, kada su studenti u blokadi, iznenada, 10. marta uveče blokirali zgradu Radio-televizije Srbije (RTS), koja je trajala 22 sata. 

Studenti su putem društvenih mreža pozvali građane da im se pridruže u blokadi u Takovskoj i Aberdarevoj ulici, uz poruku da Javni servis pripada narodu, a dodali su da je svim zaposlenima u RTS-u omogućeno da izađu, ali ne i da uđu zgradu.

"Takovska 10, RTS. Svi. Odmah. Sad. Operacija upravo počela. RTS. Pripada narodu. Dugo pripremana akcija Operacija je upravo počela“, objavili su studenti Fakulteta dramskih umetnosti u blokadi nešto pre 23 sata kada je blokada zgrade zvanično počela.

U prvim satima, studentima su se pridružili brojni građani, dok su oko zgrade i unutar nje bili raspoređeni pripadnici Žandarmerije u opremi za razbijanje demonstracija.

Iako su u pozivu studenti sa Fakulteta dramskih umetnosti napisali da je u pitanju „dugo pripremana akcija“, njihove kolege sa Medicinskog fakulteta u Beogradu navele su na svom profilu na društvenoj mreži X da ih je voditeljka RTS-a nazvala ruljom, "te zato večeras blokiraju zgradu RTS-a“. Ipak voditeljka RTS-a se tokom emisije o kojoj govore studenti, a gde je gost bio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, maltene odmah ogradila i istakla da kada je rekla „rulja, nije mislila na studente“.

Iako se blokada dešavala pred vatima Javnog servisa, za RTS je to bila vest koja se u Trećem dnevniku pojavila, na kratko, tek u 10. minutu.

Student Tehnološko - metalurškog fakulteta rekao je za Insajder da je akcija blokade ulaza u zgradu RTS-a trebalo da bude neočekivana i da iznenadi sve, da je to „vid radikalizacije građanske neposlušnosti sa ciljem da RTS konačno izveštava objektivno“.

„Jedini plan je da ostanemo ovde, da nas građani podrže na koji god mogu način, da pokažemo da smo svi svesni toga da RTS trenutno nije objektivan, da ne izveštava o studentskim blokadama istinito. Želimo da isteramo pravdu i da RTS konačno izveštava objektivno“, poručio je.

 
S druge strane, RTS je poručio da je „blokada u potpunoj suprotnosti sa dosadašnjim izjavama studenata u blokadi da se zalažu za slobodan rad institucija“.

Da ponoćna blokada Javnog servisa nije prošla bez incidenata videlo se na snimcima objavljenim na mrežama gde se vidi da su pripadnici policije pendrecima udarali studente i građane, uprkos saopštenju MUP-a da „neće intervenisati protiv onih koji sprovode blokade“.

Za to vreme u Novom Sadu blokirana je zgrada Radio-televizije Vojvodine ispred koje su studenti postavili šatore, a u znak solidarnosti sa beogradskim i novosadskim kolegama, i kragujevački studenti su blokirali RTK.

Sutradan Jutarnji program Javnog servisa emitovao se kao i svakog dana, s povremenim kratkim pominjanjem blokada. 

Tokom dana je uglavnom bilo mirno – građani  su dolazili ispred RTS-a da podrže studente, a redari su sve vreme u nekoliko redova stajali ispred ulaza u zgradu, blokirajući ulaz.

Blokada RTS-a završena je nakon 22 sata tj. nakon drugog dnevnika, a student-redar koji je stajao ispred glavnog ulaza RTS-a zahvalio je građanima na podršci i poručio da „studenti nisu umorni“ i da ih očekuju na protestu koji je zakazan za subotu, 15. mart. 

„Kraj će biti kad studenti sviraju kraj", poručio je student-redar.

„Nemoj da je neko spustio tenzije“

Popularnu parolu sa društvenih mreža „nemoj da je neko spustio tenzije“, u sedmici pred protest u Beogradu najozbiljnije shvataju, predstavnici vlasti. Barem sudeći prema njihovim izjavama.

Tako je prilikom blokade RTS-a, prema tvrdnjama MUP-a,  "Žandarmerija ometana i napadnuta“, a kako su naveli „jedan pripadnik Žandarmerije je povređen i prevezen na Urgentni centar zbog povrede oka“. 

Dalje se dodaje i da pripadnici policije „nisu i neće intervenisati protiv onih koji sprovode blokade“, osim u slučaju ako dođe do nasilnog upada u RTS i napada na policiju.

Ipak, predsednik Srbije Aleksandar Vučić se nije obazirao na balansirano saopštenje MUP-a, pa je tako na društvenoj mreži Instagram objavio je da je tokom noći posetio, kako je naveo, povređenog policajca Lazara Baćića, za koga je napisao da je „napadnut od boljševičkih plenumaša ispred zgrade RTS".

"Zadobio je teške telesne povrede. Jezive. Udarili su ga bokserom. Nasilnici misle da im je sve dozvoljeno. Nije. Odgovaraće za svako nasilje koje su počinili. Toliko o mirnim demonstrantima i nadasve ugroženim. Pobediće normalna Srbija, pobediće demokratska Srbija", naveo je predsednik Vučić na Instragramu.

Dok je s jedne strane, Više javno tužilaštvo u Beogradu naložilo policiji da hitno identifikuje lica koja su napala pripadnike Žandarmerije, s druge strane na društvenim mrežama se pojavio snimak incidenta uz tvrdnje da je policajca u civilu udario uniformisani policajac. 

Slučaj policajca Lazara Baćića tako se sveo na pet jasnih činjenica – prva je da je on bio to veče u Aberdarevoj ulici u civilu i da je povređen, druga je da mu je povređeno levo oko koju potvrđuje fotografija predsednika države, treća je da to veče niko drugi nije prijavio takve povrede, četvrta su video snimci koji više nego jasno pokazuju trenutak kada muškarac u civilu dobija udarac u glavu, gubi ravnotežu i pada na ulicu i peta činjenica je da mu je taj udarac, kako se vidi na snimcima, zadao pripadnik Žandarmerije. 

Sa svim činjenicama na stolu, situacija je očigledna: žandarm u uniformi udario je žandarma u civilu. Snimci iz Aberdareve pokazuju i kako Baćić, nakon što je povređen, krvav odlazi sa mesta napada. Reaguju studentski redari i građani koji nude pomoć.

Ovo činjenice nisu sprečile zvaničnike i institucije da tvrde potpuno drugačije. 

U međuvremenu se oglasio i povređeni Lazar Baćić koji je rekao da je imao zadatak da sa svojom jedinicom uđe u zgradu RTS-a i da je obezbede iznutra.

"Pri čemu je jedinica zaustavljena i napadnuta, a ja sam zadobio više udaraca u predelu tela i glave. Od siline jednog udarca, za koji mi se učinilo da je metalni predmet, odnosno bokserom, sam izgubio trenutno svest. Smatram da će samo temeljna istraga dovesti do utvrđivanja tačnih činjenica“, rekao je on na snimku.

Svoju zabrinutost, pored predsednika Srbije, izrazio je i premijer Miloš Vučević koji je rekao da se „plaši da je sve to uvod u ono što se sprema za 15. mart“, te da se „radi o dizanju tenzija." Napad na Baćića opisao je kao „kukavički i sraman“ i dodao da to nije, kako smatra, samo napad na njega i pripadnike Žanadarmerije, „nego i na državu Srbiju“.

Kao ni društvo u Srbiji, tako ni traktori nisu bili pošteđeni podela i tenzija. Tako su jedne ka Beogradu vozili poljoprivrednici koji podržavaju studente, a drugi su stigli bez vozača – odnosno na kamionima. 

Tri dana pred protest 15. marta, studenti svih pravnih fakulteta u blokadi objavili su saopštenje u kojem su apelovali na ministra unutrašnjih poslova Ivicu Dačića da "premesti grupu ljudi koja se predstavlja kao studenti iz Pionirskog parka".

"Mi, studenti pravnih fakulteta u blokadi, vođeni idejama pravičnosti i jedinstva, nadahnuti principima ustavnosti i zakonitosti, ovom prilikom apelujemo na ministra unutrašnjih poslova da pre 15. marta 2025. godine premesti grupu ljudi koja se predstavlja kao studenti iz Pionirskog parka radi bezbednosti svih", navode u saopštenju studenti pravnih fakulteta u Beogradu.

Dodali su da ukoliko do protesta ne bude premeštena grupa iz Pionirskog parka, studenti će, kako su upozorili u Apelu, smatrati da je za svaki mogući sukob direktno odgovoran ministar policije. 

Takođe, studenti beogradskog Pravnog fakulteta u blokadi objavili su i da „savetuju sve građane da ne vode svoju decu i ljubimce na protest 15. marta, s obzirom na to da nosioci vlasti aludiraju da će na okupljanju biti incidenata“.

Tenzije nije smirilo ni Više javno tužilaštvo u Beogradu koje je poručilo da „nasilje neće biti tolerisano“ i da će „svi koji za njim posegnu bitu procesuirani u skladu sa zakonom“. Upozorilo je javnost i na krivična dela protiv javnog reda i mira. 

S druge strane, Advokatska komora Srbije citirala je deo Ustava da je “ljudski život neprikosnoven, a fizički i psihički integritet nepovrediv” i pozivala državu i Vrhovno tužilaštvo da preduzmu „sve da zaštite živote i fizički integritet građana“. 

A kao dodatak svemu poslanici i mediji bliski vlasti, bez izvora objavljuju uznemirujuće tvrdnje.

Glavna tema sednice Odbora za kontrolu službi bezbednosti bio je, takođe, protest studenata i građana u Beogradu odnosno da li može doći do nasilja.

Zbog svih dešavanja oglasio se i Prošireni rektorski kolegijum Beogradskog univerziteta koje je zahtevao od nadležnih da spreče i izbegnu sukobe, umesto da ih, kako su rekli kažu, najavljuju i podstrekuju. 

“Čitava naša akademska zajednica, molimo tražimo, apelujemo i zahtevamo da ovaj skup prođe u miru, da ne bude incidenata, da prođe onako kako su ga studenti zamislili mirno i dostojanstvo, a ne kako bi mozda neki hteli uz određene nemire, određene provokacije, određenu agresiju. Gandijevski kako su studenti započeli svoj bunt, istrajaće gandijevski i do kraja”, rekao je rektor beogradskog univerziteta Vladan Đokić.

Podršku su studenti dobili i od Odeljenja društvenih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) koje je saopštilo da podržava studentske proteste i osuđuju pretnje i fizičke napade na studente.

Studenti u blokadi pozvali su i sve verske zajednice u Srbiji, uključujući Srpsku pravoslavnu crkvu, Rimokatoličku crkvu, Islamsku zajednicu, Protestantske crkve i druge verske zajednice, da im se pridruže na mirnom protestu. Sinod Srpske pravoslavne crkve (SPC) pozvao je na prestanak podela među građanima i pokretanje "bratskog dijaloga".

Oglasila se Srpska pravoslavna crkva (SPC) koja je pozvala „sve koji su na bilo koji način uključeni u aktuelna zbivanja da, u vremenu Vaskršnjeg posta, nasilje svake vrste, bez obzira na to od koga i sa koje strane dolazilo, u potpunosti bude odbačeno“. 

Patrijarh srpski Porfirije pozvao je sve učesnike skupa "a još više državne institucije", da "svi učine sve" kako ne bi bilo ispoljavanja agresije i nasilja i naglasio kako se "moli Bogu da čuva svu našu mladost, bez obzira kom uzrastu pripada".

Muftija beogradske Islamske zajednice Srbije (IZS) Muhamed Jusufspahić izjavio je da je najbitnije da cilj svega toga bude očuvanje mira, sklada, bratstva i međusobnog uvažavanja.  

Veče pred protest tenzije, čini se, spušta predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je izjavio da će "država preduzeti sve mere" da skup na koji su pozvali studenti bude "miran i bezbedan" i najavio hapšenje svih koji budu izazivali incidente.

Studenti iz svih krajeva Srbije dočekani u Beogradu

Kolone studenata, građana i srednjoškolaca koji su danima pešačili kako bi učestvovali u protestu 15. marta stigle su u Beograd 14. uveče, a brojni građani dočekali su ih u centru grada na Terazijama uz vatromet, ovacije, suze i osmehe. 

Beograđani koji su došli da pozdrave studente iz cele Srbije stajali su sa obe strane duž cele ulice Kralja Milana od Terazija do Slavije. Doček je obezbeđivao veliki broj redara, a oko Pionirskog parka bili su osim traktora postavljenih u toku dana, i policijske brigade.

Kod Terazijske česme studenti su postavili i crveni tepih gde su dodeljene medalje šetačima i biciklistima. Studentkinja Arhitektonskog fakulteta, koja predaje medalje, za Insajder je rekla da su napravili oko 3.000 medalja. 

“Želeli smo da čestitamo kolegama i koleginicama koji su napravili veliku žrtvu. Medalje su sa motivima Generalštaba i Pobednika, to su simboli Beograda. Divan je osećaj predavati medalje, ponosni smo mnogo i stvarno je neverovatan doček, posebno kada vidim lica ljudi koji su se namučili da dođu do Beograda”, rekla je ona.

Gužva je bila toliko velika da su neki građani stajali i u podzemnim prolazima i gledali doček kroz staklo, a jednu od kolona predvodio je traktor na kome je transparent “Sloboda miriše na lale”.

Jedan od redara rekao je za Insajder je prošlo oko 3.500 studenata koji su krenuli iz Subotice, Novog Sada i drugih gradova Vojvodine. Doček studenata šetača iz Novog Sada i Subotice trajao više od pola sata.

Studente iz svih krajeva Srbije ugostile su njihove kolege iz Beograda, a prenoćište su omogućili na Fakultetu političkih nauka, Fakultetu organizacionih nauka, Fakultetu za sport, Veterinarskom i Medicinskom fakultetu, u Devetoj gimnaziji, na Farmaceutskom fakultetu, Višoj elektrotehničkoj školi, Zemunskoj gimnaziji, u dve medicinske škole, ali i mnogim drugim.

Kod Pionirskog parka gde je danima okupljena grupa "Studenti 2.0", koji se predstavljaju kao grupa studenata koja je protiv blokada fakulteta, većinu vremena je bilo mirno, osim povremenih napetosti kada bi pojedini građani koji su prolazili zastali da se obrate ljudima unutar Parka.

Nešto pre ponoći građani koji su ispred ograde kod Pionirskog parka prevrnuli su jedan traktor i pokušali drugi, a okupljeni uz grupu Studenti 2.0 iz kampa počeli su da ih gađaju flašama. Policija je podigla štitove i pendreke, a pristigle su i dodatne policijske snage koje se raspoređuju oko šatora u kampu.

Protest "15. za 15"

Protestni dan počeo je očekivano. Brojni građani iz cele Srbije od prepodnevnih sati krenuli su sa okupljanjima kako bi svi zajedno učestvovali u velikom protestu "15. za 15“ istovremeno odajući poštu za, tada još uvek, 15 stradalih osoba i pružajući podršku studentima i njihovim zahtevima. 

Nešto posle podneva, u više kolona i sa više lokacija, studenti i građani krenuli su ka centru grada kako bi došli do Skupštine Srbije gde je prvobitno trebalo da bude glavni program koji su organizovali studenti u blokadi. 

Uprkos narastajućim tenzijama tokom prethodne nedelje, studenti u blokadi koji su pozvali na miran skup, bili su pri stavu da će takav i ostati, a isti slučaj bio je i sa građanima koji su došli da ih podrže. 

Iako je glavni skup bio je zakazan ispred Skupštine, studenti su u jutarnjim časovima, iz bezbednosnih razloga, promenili plan, pa je glavna bina postavljenja na Slaviji, a reke ljudi slivala se sa Autokomande, Novog Beograda, iz Bulevara Kralja Aleksandra, od Trga republike, Čukarice, ali i drugih delova grada. Mnogi su došli i iz različitih krajeva Srbije. 

Najviše tenzija u toku celog dana bilo je upravo oko Pionirskog parka gde su u prethodnoj nedelji boravili „Studenti 2.0“ koji su protiv blokada fakulteta i koji, kako kažu, žele da uče. Oko kampa su bili i pripadnici 63. padobranske brigade, kao i motociklisti koji su formirali redove između grupe koja kampuje ispred Predsedništva i studenata u blokadi i građana koji su im se pridružili.

Oko 16 časova veliki broj ljudi je bio ispred Skupštine Srbije. 

Studenti Fakulteta primenjenih umetnosti izneli su i četiri lutke-karikature visoke nekoliko metara, za koje su rekli da predstavljaju četiri studentska zahteva.

„Ovo je praktično naš način da predstavimo sve one koje nas zapravo ugnjetavaju sve ovo vreme, ali ujedno predstavljaju i naša četiri studentska zahteva“, rekao je za Insajder student Fakulteta primenjenih umetnosti. 

Kako bi izbegli nerede i incidente glavni program su studenti preneli na Slaviju gde su postavili binu, a redari su neprestano usmeravali građane u tom pravcu. 

Program je počeo studentskim govorima, a nastavio se pevanjem pesama blokadnog hora. Studentkinja je u govoru podsetila na sve studentske skupove od decembra do danas.

"Svi zagrljaji koje smo podelili, rane koje ste nam previjali, umor koji ste nam izlečili, sve što se dešavalo dovelo nas je do sadašnjeg trenutka. Pogledajte gde smo, pogledajte koliko nas je. Hajde da zajedno probudimo Srbiju, istrajmo u borbi, za sve živote koje smo izgubili i za one koje bismo izgubili da smo nastavili da ćutimo. Do ispunjenja zahteva“, poručila je.

Da će sve proći bez incidenata delovalo je do trenutka kada se održavala petnaestominutna tišina kako bi se odala pošta za 15 stradalih u padu nadstrešnice 1. novembra na Železničkoj stanici u Novom Sadu.

Snimci sa društvenih mreža pokazuju da su okupljeni u Ulici kralja Milana krenuli naglo da se povlače sa ulice na trotoare sa leve i desne strane. Prisutni su naveli i da su čuli prodoran zvuk, te su na društvenim mrežama počele spekulacije da je upotrebljen „zvučni top“, što je MUP nešto kasnije demantovao.

Ubrzo su studenti Fakulteta dramskih umetnosti saopštili da - zbog bacanja flaša i kamenica - ovo više nije studentski protest i da odlaze na svoje fakultete. 

 
Iako su se studenti povukli, grupe građana su ostale na ulicama kod Skupštine, a najviše tenzija i napetosti bilo je kod Pionirskog parka, iz kog su u jednom momentu počeli da izlaze muškarci koji su uglavnom na sebi imali kačkete i maske. Kako je prenela tad reporterka Insajdera, izlazak je trajao čak deset minuta.

Policija je u toku večeri uputila i „poslednje upozorenje“, inače će, kako su rekli, reagovati u skladu sa zakonom. 

Zbog većeg broja pripadnika policije oko Skupštine, ali i maskiranih muškaraca delovalo je da će doći do eskalacije tenzija i nasilja. Međutim, kako je vreme proticalo sve manji broj građana ostao je na ulicama, te je protest tako završen.

Šest dana kasnije, petnaestominutne tišine postale su šesnaestominutne. Vojnomedicinska akademija (VMA) saopštila je da je Vukašin Crnčević (19), mladić teško povređen u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu prošle godine, preminuo 21. marta u ovoj vojnozdravstvenoj ustanovi. I pre zvaničnog saopštenja, učenici, nastavnici i građani Novog Sada okupili su se ispred Srednje ekonomske škole "Svetozar Miletić“ koju je mladić pohađao i održali 16 minuta tišine.

Zvučni top ili nešto drugo

Protest „15. za 15“ prekinut je nešto posle 19 sati, tokom petnaestominutne tišine, kada je nastao stampedo u Ulici Kralja Milana, nakon što je odjeknuo razorni zvuk. Sumnje učesnika protesta da je reč o „zvučnom topu“ – oružju koje emituje intenzivne zvučne talase u određenom pravcu i koje nije zakonom dozvoljeno – MUP je odmah demantovao. 

MUP je saopštio da nikada nije koristio, niti koristi sredstva koja nisu predviđena zakonom. Kako se navodi, policija primenjuje isključivo zakonom dozvoljena sredstva prinude, „a sve činjenice o incidentu utvrdiće nadležni organi“. 

Da nije upotrebljen „zvučni top“, u obraćanju javnosti u subotu uveče oko 22 sata izjavio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a takve optužbe nazvao je „sramnim“. I v.d. direktora policije Dragan Vasiljević je, gostujući na RTS-u, potvrdio da „zvučni top“ nije korišćen.

Ubrzo je Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo da je formiralo predmet u vezi sa jakim zvukom koji je se čuo za vreme petnaestominutne tišine na protestu "15. za 15", kao i da je naložilo MUP-u da utvrdi šta se tačno dogodilo "kritičnom prilikom".

Pokret Kreni-Promeni napravio je i peticiju kojom se od zvaničnika UN, Saveta Evrope i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) traži nezavisna međunarodna istragu upotrebe, kako se navodi, zvučnog topa 15. marta protiv demonstranata u Beogradu.

Peticiju je u rekordnom roku potpisalo više od 510.000 građana. S druge strane, predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević izjavio je danas da je Vlada spremna na međunarodnu istragu povodom, kako je rekao, lažnih optužni da je na protestu upotrebljen zvučni top.

Beogradski centar za ljudska prava (BCLJP), Građanske incijative, Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM, Incijativa A11, FemPlatz i CRTA saopštili su da su do 17. marta do 12 časova primili više od 3.000 svedočenja građana i građanki Srbije u vezi sa dešavanjem dva dana ranije 15. marta.

Predstavnici Beogradskog centra za ljudska prava razgovarali su i sa pripadnicima UKP MUP Srbije, koji su ih obavestili da postupaju po zahtevu Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, u predmetu broj KTR 3383/25, navodi se u saopštenju.

„U razgovoru sa pripadnicima UKP smo ukazali da nam se od subote uveče neprestano javlja veliki broj građana koji nam opisuju taj događaj, prijavljuju zdravstvene tegobe i telesne povrede, kao i da smo im savetovali da idu kod lekara ukoliko imaju bilo kakve zdravstvene probleme ili simptome oštećenja, s obzirom da je nepoznato koje je sredstvo korišćeno i kakve posledice može imati po zdravlje ljudi“, ističu predstavnici Beogradskog centra za ljudska prava.

Studentkinja Fakulteta političkih nauka Jovana Radošević za Insajder je opisala je svoje iskustvo kada se našla u Ulici Kralja Milana zajedno sa roditeljima. Kaže da je u 19 časova i 11 minuta čula zvuk koji podseća na zvuk automobila koji se kreće velikom brzinom i usput udara u nešto. Svedoči da su se u tom momentu ljudi razbežali.

"Kada se to završilo, kada je prošao taj zvuk, ja sam dobila napad panike. Inače nemam napade panike, ali u tom momentu se pojavio. Krenula sam da se tresem, da plačem, nisam mogla da dođem do daha. Mene je krenula glava da bolucka i ja sam tu pomislila - celi dan smo se šetali... umor i sve. Međutim, to je bilo jedno sat vremena i posle toga mi je prestalo, dok moja mama sutradan dobila povišeni pritisak i problem sa pulsom je imala nakon toga. Dolazila je i hitna pomoć i pregledali su je", izjavila je Radošević za Insajder.

Nakon sednice Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Skupštine Srbije koja je trajala puna četiri sata, nije bilo jasno šta je tačno policija nabavila i da li su nabavljeni akustični uređaji dugog dometa tipa LRAD američke proizvodnje. 

Zbok toga su novinari Insajdera pokušali da dobiju pojašnjenje od ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića nakon sednice, a iz svega što su rekli on i v.d. direktora policije Dragan Vasiljević, može se zaključiti da jesu nabavljeni i kako navode, svi su na broju u magacinima. Ni jedan, ni drugi tada nisu objasnili kako je to moguće – ako zakonom nije dozvoljeno.

Ministar policije je tokom sednice skupštinskog Odbora rekao da su nabavljeni neki uređaji sa audio opremom za upozorenje, koja je zakonom dozvoljena, ali da ti isti uređaji imaju i performanse koje nisu zakonite, pa zato nisu u upotrebi. 

U međuvremenu na društvenim mrežama pojavile su se nove fotografije i video snimci, a jedna od njih prikazuje neobičan uređaj na vozilu Žandarmerije. Nešto kasnije, ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić praktično je potvrdio da je postojao jedan sporni uređaj na jednom vozilu Žandarmerije. Međutim kako je rekao tada, nije bila namera niti je upotrebljeno na nezakonit način, a nabavljeno je „samo za komunikaciju“, te nabavka nije bila nezakonita jer nikada nisu imali nameru da koriste mogućnosti tog istog uređaja koje zakon ne dozvoljava.

Zabunu u javnosti unelo je i to što je ministar Ivica Dačić prvo saopštio da MUP ne poseduje ni "Vortex Ring Gun", ni "Vortex Cannon", ni LRAD - 1000Xi američke proizvodnje "Genasys", ni slično oružje ruske proizvodnje firme "Ruselectronics", da bi potom rekao da jeste nabavljen uređaj LRAD 100X, a onda pokazao uređaj LRAD 450 XL.

Evropski sud za ljudska prava postavio Srbiji rok do 31. marta da se izjasni i da odgovori na pitanja o mogućoj upotrebi soničnog oružja na protestu.

Napadi na rektora beogradskog Univerziteta

Blokade visokoškolskih ustanova traju mesecima i dok mnogi pružaju podršku studentima, ovi protesti istovremeno izazivaju i targetiranje pojedinaca. Tabloidni mediji proteklih meseci igraju ključnu ulogu u tim napadima, služeći kao instrument vlasti. Najnovija meta pritisaka bio je rektor Univerziteta u Beogradu, Vladan Đokić, koga su vlast i tabloidi označili kao glavnog aktera, koji stoji iza studentskih blokada i protesta.

Ovoj narativ počeo je nakon gostovanja u emisiji “Oko” na Radio-televiziji Srbije (RTS), gde je rektor Vladan Đokić, između ostalog, istakao i da država i Univerzitet ne bi trebalo da budu suprotstavljene strane, iako se tako predstavljaju, kao i da Univerzitet nije neprijatelj države niti želi da je ruši.

Nedugo zatim, tabloidi su počeli da plasiraju naslovne strane koje aludiraju na mentalno stanje rektora, sa naslovima - "Rektor Vladan Đokić, gostujući na RTS-u, pokazao da nije sasvim svoj" i "Da li je rektor lud ili se samo pravi?!". Ubrzo nakon toga, oglasio se i predsednik Aleksandar Vučić.

Ovakve i slične izjave političara iz vladajuće stranke nastavile su se i u narednim danima i to u gostovanjima na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, pa su se, redom, oglašavali i predsednica Skupštine Ana Brnabić i ministar u ostavci Darko Glišić .

Rektor Đokić u svom autorskom tekstu u listu Politika poručio je da je "vlast prolazna, univerzitet trajna institucija". 

On je ocenio da je "institucija univerziteta mesto gde se slavna prošlost spaja sa budućnošću i zato je naša misija daleko važnija i od nauke i od obrazovanja ponaosob".

Napad na dekanku Filozofskog fakulteta u Nišu 

Dekanka Filozofskog fakulteta Natalija Jovanović napadnuta je nožem u Nišu predposlednjeg dana marta. 

Žena koja je osumnjičena za napad je uhapšena, Očevidac napada za Insajder je rekao da se incident dogodio na putu ka Pravnom fakultetu u Nišu, gde je bila jedna od tačaka na kojoj su se okupljali demonstranti, te da su okupljeni građani reagovali i sklonili ženu za koju se sumnja da je napala dekanku, do dolaska policije.

Ovo nije prvi napad na dekanku. Naime, 7. februara u Nišu privedena je žena za koju se sumnja da je tokom protestne šetnje uputila pretnje Nataliji Jovanović, dekanki Filozofskog fakulteta u Nišu, naveli su iz MUP-a tada u saopštenju.

Uredba tehničke Vlade o platama univerzitetskih profesora 

Plate profesora na fakultetima - drastično manje. Do toga dovodi nova Uredba Vlade u tehničkom mandatu, kojim će se drugačije vrednovati nastavni i naučni rad. 

Za zaposlene u visokoškolskim ustanovama to je vid represije zbog podrške studentima. U Ministarstvu prosvete za Insajder su rekli da se u praksi ništa neće promeniti, jer se menja samo struktura radnog vremena, ali da to neće uticati na iznos plate.

Vlada je već bivša, ali je njena Uredba teška budućnost za profesore. U praksi - dosadašnjih 20 sati nastave i 20 sati naučnog rada nedeljno, pretočeno je u 35 sati nastave i 5 naučnog rada. U procentima: novom Uredbom se propisuje da je 87,5 odsto ukupne zarade profesora od nastavnog, a 12,5 odsto od naučnog rada. Na taj način, pojašnjavaju na fakultetima, daje se  osnov da zbog blokada i neizvođenja nastave, profesori dobiju  samo taj manji deo od 12,5 odsto.

U zajedničkom odgovoru članica Univerziteta u Beogradu Ministarstvu prosvete, a u koji je Insajder imao uvid, navodi se između ostalog da je nezakonito postupanje Vlade, uz najavljen inspekcijski nadzor jasan pokazatelj zloupotrebe prava i pokušaja instrumentalizacije akademske zajednice.

Tragedija u Kočanima

Jutro nakon protesta u Srbiji, potresna vest iz regiona. U požaru u diskoteci "Puls" u Kočanima u Severnoj Makedoniji koji je izbio 16. marta oko 3 sata ujutru, poginulo je 59 osoba, saopštio je ministar unutrašnjih poslova Severne Makedonije Panče Toškovski. 

Više od 150 osoba je povređeno, a u kritičnom stanju je bilo 18 osoba. Kako su saopštili zvaničnici, uhapšeni su vlasnik diskoteke i organizatori koncerta. 

Požar su izazvale varnice pirotehnike kojima se zapalio plafon objekta u toku nastupa benda DNK.

Ministarstvo odbrane Srbije saopštilo je isti dan da je hitno upućeno 14 lekara i medicinskog osoblja i pet sanitetskih vozila radi ukazivanja pomoći povređenima u nesreći u Kočanima. U Beograd je 17. marta avionom Vojske Srbije CASA C-295 prevezeno 12 povređenih u nesreći, koji su zbrinuti na VMA i Kliničkom centru Srbije. Devet pacijenata povređenih u požaru u Severnoj Makedoniji raspoređeno je u Urgentni centar Srbije, dok je troje pacijenata primljeno na Vojno-medicinskoj akademiji.

Takođe, dva pacijenta koja su vojnim sanitetskim vozilima prevezena iz Severne Makedonije nalaze se na lečenju u Vojnoj bolnici Niš i u Kliničkom centru Niš. 

Vlada Severne Makedonije proglasila je sedmodnevnu žalost zbog tragedije, a Vlada Srbije odredila je 18. mart za dan žalosti.

Tragedija je još jednom ukazala na dobro poznatu priču: klub nije imao valjanu dozvolu za rad, a pretpostavlja se da ju je dobio na koruptivan način. Građani sada traže da odgovaraju umešani u moguću korupciju koja je odnela toliko života, uglavnom mladih od 14 do 25 godina.

Zbog pogibije ljudi, gradonačelnik Kočana Ljupčo Papazov objavio je da podnosi neopozivu ostavku. Papazov kaže da, po zakonu nije direktno povezan sa tim slučajem ali da je spreman da odgovora na sva pitanja pa i na ona o svom ličnom postupanju. 

Novinarka Insajdera Nataša Mijušković bila je u Severnoj Makedoniji i prenela da su dan nakon tragedije mesto Kočani izgledalo kao Novi Sad 1. novembra prošle godine, da su građani puni tuge i besa, i da traže odgovornosti svih u sistemu koji je zakazao.

„Tuga je u Kočanima, građani se upisuju u knjigu žalosti, ostavljaju cveće i pale sveće ispred diskoteke. Traže odgovornost svih u sistemu koji je zakazao. Lanac odgovornih je veoma dug – od onih koji su izdali falsifikovanu dozvolu za rad, preko inspekcijskih službi, do vlasnika diskoteke i organizatora koncerta“, rekla je Mijušković.

Dva dana nakon tragedije na trgu ispred Doma kulture u Kočanima održan je pomen poginulima u požaru. Pušteno je 59 crnih balona za 59 žrtava požara u diskoteci Puls.

Ukupno 72 pacijenta povređena u požaru transportovano je na lečenje u inostranstvo, a u bolnicama u Skoplju se nalazi njih 98. U Srbiji je ukupno zbrinuto 29 teško povređenih u četiri zdravstvena centra u Srbiji – u Nišu, u Vojnoj bolnici i Kliničkom centru, i u Beogradu, na Vojno medicinskoj akademiji i u Urgentnom centru Kliničkog centra Srbije (UCKC).

Životno ugrožene pacijente, tek transportovane u Klinički centar obišao je predsednik Srbije 18. marta zajedno sa ministrom zdravlja Zlatiborom Lončarom, zdravstvenim radnicima i brojnim novinarima i snimateljima. Niko ko je nadležan mu nije rekao ne može. Nijedna novinarska ekipa - od onih koje su događaj pratile - nije rekla - nećemo, jer je to kršenje svih etičkih kodeksa. Uz sve to snimanje bolničke sobe na intenzivnoj nezi, ne doprinosi nikakvom javnom interesu.

Ovo je naišlo na opravdanu osudu javnosti, pre svega, u Severnoj Makedoniji, ali i u Srbiji.

Osnovni krivični sud u Skoplju odredio je pritvor od 30 dana za sedam policajaca iz Kočana i Štipa osumnjičenih za izdavanje dozvola za rad kluba u Kočanima. Osnovni sud u Kočanima je ranije pritvor od 48 sati odredio za 18 osoba, među kojima je i bivši ministar  ekonomije Severne Makedonije i  visoki funkcioner opozicione albanske partije DUI Krešnik Bekteši, a privedena je i zadržana još jedna osoba iz Ministarstva ekonomije Severne Makedonije.

Odmah posle tragedije Vlada Severne Makedonije naredila je vanredan inspekcijski nadzor svih ugostiteljskih objekata u državi.

"Preliminarni rezultati su zabrinjavajući - gotovo polovina ugostiteljskih objekata koji su do sada pregledani, nisu imali dozvolu za rad. Za razliku od prethodnih dana, u centru Skoplja neće biti okupljanja građana a studenti su odlučili da se više ne okupljaju u kampusu, već svako na svom fakultetu", javila je novinarka Insajdera Nataša Mijušković iz Severne Makedonije.

Svi preminuli sahranjeni su 20. marta – u Kočanima je sahranjena 31 od 59 žrtava, a preostale su sahranjene u Skoplju, Štipu, Strumici, Obleševu i drugim makedonskim gradovima i opštinama. Ministarstvo zdravlja isti dan je saopštilo imena svih 59 poginulih u požaru, koji su bili starosti od 16 do 48 godina. Šest ih je imalo 16 i 17 godina, a najviše ih je bilo staro od 24 do 26 godina. 

Četiri dana kasnije, u Skoplju se okupio veliki broj građana na protestnom skupu sa kojeg je zatražena odgovornost za tragediju. Skup je nazvan "Sistem je sledeći" u organizaciji  inicijative  "Ko je sledeći?", a prema lokalnim medijima, okupilo se više hiljada ljudi, uglavnom mladih.

Inicjativa "Ko je sledeći?" koja je organizator skupa u Skoplju na svojoj fejsbuk stranici objavila je da traži da se transparentno objavi sva dokumentacija vezana za poslovanje kluba "Puls" od otvaranja do nesreće.

Izvor: Insajder