Osvrt na jun: Izbori, terorizam, štrajkovi, fudbal i zabrane festivala (FOTO/VIDEO)

Ponovo izbori

Na samom početku juna održani su izbori u 66 gradova i opština u Srbiji, a glasalo se i u 17 beogradskih, pet niških, kao i u jednoj požarevačkoj opštini. U samoj izbornoj večeri nakon zatvaranja biračkih mesta predsednik SNS i premijer Miloš Vučević rekao je novinarima da je prema prvim rezultatima iz štaba SNS, lista "Srbija sutra“ osim u Bačkoj Topoli, Senti i Kanjiži i opštini Tutin odnela pobedu u svim gradovima i opštinama.

Kada je reč o Beogradu, Gradska izborna komisija je saopštila da je na izborima za odbornike Skupštine grada Beograda najviše glasova osvojila lista "Beograd sutra" odnosno 64 mandata, lista "I ja sam Beograd" 21 mandat, dok je treće mesto zauzela lista "Biramo Beograd" sa 14 mandata.

Konstitutivna sednica Skupštine grada Beograda održana je 21. juna, a iznenađenja nije bilo. Za predsednika Gradske skupštine četvrti put je izabran Nikola Nikodijević, a odbornici “Kreni-promeni” su nakon verifikacije mandata napustili konstitutivnu sednicu Skupštine Beograda.

Kao što je ranije i najavljeno za gradonačelnika Beograda predložen je Aleksandar Šapić.

A ko će formirati vlast na Starom gradu – i dalje nije poznato. Nosilac liste "Biramo Stari grad“ Radomir Lazović rekao je 13. juna da su predali predlog o formiranju vlasti na toj Opštini između liste "Biramo“ i  "Čuvara Starog grada“ Marka Bastaća. Međutim, Bastać još na to nije odgovorio.

Kada je reč o nepravilnostima i incidentima Više javno tužilaštvo u Beogradu je u saradnji sa osnovnim tužilaštvima Beograda i policijom pratilo tok gradskih i lokalnih izbora, te objavilo zbirno saopštenje o uočenim nepravilnostima tokom glasanja. 

Predstavnici liste Biram Beograd ušli su na dan izbora u dvoranu SC Banjica zbog navoda da se tu nalazi kol-centar vlasti, tvrdeći da tu postoje birački spiskovi. Više tužilaštvo je saopštilo u da nema dokaza da je u Sportskom centru Banjica izvršeno bilo koje krivično delo, kako to tvrde pojedini učesnici izbornog procesa.

Takođe u Novom Sadu, nekoliko desetina građana i opozicionih aktivista i funkcionera ušlo je u hale Novosadskog sajma, gde je tada došlo do verbalnog sukoba sa obezbeđenjem objekta, a morala je i da interveniše policija. SNS tvrdi da se u prostorijama Novosadskog sajma nalazi njihov kol-centar, a da su pristalice opozicije prilikom nasilnog ulaska, razvalili vrata.

Kada je reč o rezultatima izbora Nišu u razmaku od sat vremena od zatvranja biračkih mesta četiri opozicione liste su proglasile pobedu u tom gradu, da bi potom iz Srpske napredne stranke stigla ista poruka – pobeda je naša. Za sve to vreme Gradska izborna komisija nije se oglašavala, ni oko konačne izlaznosti, niti oko preliminarnih rezultata. 

CESID se ograđivao da, usled statističke greške, može doći do korekcije jednog mandata. A baš on presuđuje da li će većinu imati SNS i Ruska stranka – ili opozicija.  Kada je GIK zvanično saopštio da većinu imaju Srpska napredna stranka i Ruska stranka, u prostorijama SNS-a počelo je slavlje na koje je stigao i nosilac liste Ruske stranke Tihomir Perić.

Zbog nepravilnosti izbori su ponovljeni na dva biračka mesta u opštini Medijana u Nišu, da bi potom Opštinska izborna komisija saopštila da tri opozicione liste imaju mandat više u odnosu na rezultate izbora posle 2. juna.

Generalštab, Vesić, Kušner

Krajem maja, poslanici Ekološkog ustanka koje je predvodio Aleksandar Jovanović Ćuta pokušali su da uđu u zgradu u kojoj se nalazi Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture, gde su hteli da im se da na uvid ugovor koji je ministar Goran Vesić sa jednom američkom firmom potpisao o zgradi starog Generalštaba. Međutim, policija im nije dozvolila ulazak.

Ministar građevinarstva Goran Vesić je nedavno, u ime Vlade Srbije, sa kompanijom Affinity Global Development potpisao Ugovor o revitalizaciji kompleksa zgrade bivšeg Generalštaba Vojske SRJ koji se nalazi na uglu ulica Kneza Miloša i Nemanjine.

Vesić je naglasio da Vlada Srbija nije prodala zemlju na kojoj se nalazi zgrada, već je, kako stoji u ugovoru, zemljište iznajmila na 99 godina.

Prema registrima, kompanija Affinity Global Development je povezana sa Džaredom Kušnerom, zetom nekadašnjeg predsednika SAD Donalda Trampa.

Međutim, zamisao da na mestu bivših zgrada Ministarstva odbrane u centru Beograda bude izgrađen savremeni kompleks, o čemu se intenzivno priča od marta, može da bude realizovana samo uz saglasnost nadležnih institucija. 

Jedna od njih je Republički zavod za zaštitu spomenika kulture koji odlučuje o tri zaštite: prvoj - na zgradi Generalštaba, drugoj - na kompleksu koji čine zgrade Generalštaba i Ministarstva odbrane, i trećoj zaštiti – koja obuhvata područje uz Ulicu Kneza Miloša.

Krajem prošlog meseca, direktorki Zavoda Dubravki Đukanović je postavljen ultimatum na sastanku - ili da skine zaštite, ili da podnese ostavku. 

Odlučila se za drugu opciju i podnela zahtev za svoje razrešenje. 

Izvršni odbor Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) takođe smatra da "najavljeno rušenje i radikalne promene namene kompleksa Beogradskog sajma i kompleksa Generalštaba i Ministarstva odbrane znače i nenadoknadiv gubitak izrazito vrednog i značajnog dela kulturološkog identiteta Beograda“. 

U međuvremenu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je sa Džaredom Kušnerom, zetom bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, kome je, kako je rekao, sa ponosom pokazao naš glavni grad i izložio neke od planova za njegov još brži rast.

 

Za to vreme Kušner je na Instagramu objavio fotografije planova kako bi trebalo da izgleda kompleks Generalštaba.

Istoričar Goran Vasić biće novi direktor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, potvrđeno je Insajderu u petak iz te institucije. On, međutim, nije želeo to ni da potvrdi, niti da demantuje - upućujući nas da pratimo zvanična saopštenja.

Teroristički napad na Ambasadu Izraela

Pripadnik Žandarmerije teško je povređen ispred ambasade Izraela u Beogradu, kada ga je samostrelom napao Mladenovčanin (25), za koga MUP navodi da je konvertit iz hrišćanstva u islam, i koji je u tom napadu ubijen.

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio da je lice koje je izvršilo teroristički napad Miloš Žujović.

Dodao je da je Specijalno tužilastvo preuzelo vođenje slučaja i da se radi o terorističkom aktu protiv države Srbije i protiv pripadnika Žandarmerije, a i da postoje "indicije da su neka lica povezana sa Vehabijskim pokretom".

Uhapšen i Igor Despotović zbog sumnje da je bio u kontaktu sa Milošem Žujovićem. Sumnja se da je Despotović svakodnevno imao komunikaciju sa njim.

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da je proglasio "crveni nivo" bezbednosnih pretnji od terorizma imajući u vidu da je i tužilaštvo napad na žandarma kod izraelske ambasade u Beogradu okarakterisalo kao teroristički i naglasio da će u skladu s tim biti povećano prisustvo policije ispred ambasada, institucija i svih mesta gde boravi veći broj ljudi.

Povređeni žandarm je u samoodbrani pucao i savladao napadača, koji je od zadobijenih povreda preminuo.

Radnici Jure u štrajkovima

Radnici leskovačke "Jure“ ovog meseca borili su se za bolje uslove rada, a organizovali su više jednosatnih i generalnih štrajkova.

Zahtevi koji radnici traže su povećanje plate u iznosu od 20 odsto, povećanje naknade za topli obrok na 400 dinara, obračun bonusa na prisutnost po danu prisutnosti na radnom mestu, opredeljivanje dodatnih 5.000.000 din na mesečnom nivou za sredstva za higijenu u toaletima.

Savez samostalnih sindikata Srbije poslao je u sredu 12. juna, dopis predsedniku Vlade Srbije Milošu Vučeviću, sa molbom da Vlada posreduje između radnika koji štrajkuju i poslodavca. 

"Dobili smo brz odgovor, da će u 14 časova doći predstavnik Ministarstva rada. U pismu smo tražili da se uradi korespondencija i medijacija između 'Jure' i našeg štrajkačkog odbor", kaže za Insajder Slavko Blagojević, generalni sekretar Sindikata metalaca u Savezu samostalnih sindikata Srbije.

Generalni štrajk održan 26. juna prekinut je zbog malog broja zaposlenih odnosno jer je broj zaposlenih u štrajku pao ispod broja onih koji bi mogli da utiču na proizvodni proces. 

Predsednik Sindikata metalaca SSSS Zoran Marković i član Štrajkačkog odbora Srđan Atanasovski kažu da je pad broja štrajkača posledica višednevnog zastrašivanja radnika da bi mogli da ostanu bez posla, dela zarade ili premešteni na teže ili manje plaćeno radno mesto.

Ipak, poručili su nastaviće da se bore drugim sredstvima i poručuju da država nije bila adekvatan medijator.

Radnici su takođe rekli i da su poslali žalbe nemačkim proizvođačima Audiju i Mercedesu, u kojima od njih traže da obustave kupovinu automobilskih delova od Jure Leskovac. Sindikat metalaca se u žalbama poziva na nemački Zakon o dužnoj pažnji u lancu snabdevanja, koji kompanijama iz te države brani da kupuju robu i usluge od kompanija u kojima se krše prava radnika.

O svim oblicima kršenja prava zaposlenih obavešteno je i sedište Jure u Južnoj Koreji. Sindikalci su pokrenuli i solidarni fond, koji bi trebalo da nadoknadi troškove štrajkačima zbog neisplaćivanja dnevnica za dane kada su izostali s posla, ili eventualnog ukidanja isplate bonusa. Sindikalci i Štrajkački odbor pokrenuće i postupke protiv lidera proizvodnih procesa zbog, kako kažu, "pritisaka, uznemiravanja na radu i mobinga“. Radnicima je, kažu, uskraćeno pravo na štrajk i sindikalno organizovanje.

Rio tinto ne odustaje od Projekta "Jadar"

Sa novom Vladom ponovo je pokrenuto i pitanje Projekta "Jadar“. Na pitanje Insajdera da li će Vlada pogaziti odluku prethodne Vlade - koja je stavila tačku na projekat u dolini Jadra, premijer Miloš Vučević odgovara da o tome još nije bilo reči, ali da će on uvek podržati razvoj Srbije.

 

Dva dana kasnije kompanija Rio Tinto je saopštila da je, na sopstvenu inicijativu, objavila preliminarne nacrte Studije o proceni uticaja na životnu sredinu Projekta "Jadar" kako bi omogućila javnosti da dobije uvid u potencijalne uticaje projekta na životnu sredinu i mere za njihovo ublažavanje.

Kompanija u saopštenju navodi da su nacrti studija zasnovani na istraživanjima koja je sprovelo više od sto domaćih i međunarodnih nezavisnih stručnjaka, uključujući 40 univerzitetskih profesora sa više od 10 fakulteta.

Na oko 2500 strana može se videti mnogo stručnih podataka o tome da bi rudnik zaista ugrozio životnu sredinu, ali i da Rio Tinto za svaki eventualni problem ima rešenje. Ipak, pada u oči da u tri dokumenta nema mišljenja Biološkog fakulteta u Beogradu, koji prema ranijim informacijama projektu nije dao prolaznu ocenu.

Međutim, Udruženje građana “Ne damo Jadar” smatra da je taj potez Rio Tinta "samo još jedna obmana“.

Međunarodna inicijativa "You Move Europe" pokrenula je onlajn peticiju za zabranu otvaranja rudnika litijuma Rio Tinta u dolini Jadra, koju je potpisalo više od 260.000 građana.

Odbor za zaštitu životne sredine Univerziteta u Beogradu ocenio je da projekat "Jadar“ nema, kako navode, razumno obrazloženje sa ekonomskog, ekološkog, socijalnog, ni moralnog stanovišta i da se protive obnovi njegove realizacije. Protiv projekta je i inicijativa ProGlas. 

Deset aktivista je 25. juna peške krenulo iz Beograda ka selu Gornje Nedeljice u Jadru, sa ciljem da se 28. juna pridružile protestu protiv rudarenja litijuma i otvaranja rudnika Rio Tinto na tom području. Treći dan pešačanje njima su se pridružili članovi Lokalnog fronta u Kraljevu.

Sa protesta ekoloških udruženja u Loznici Marijana Petković iz udruženja “Ne damo Jadar” rekla je da "imaju samo jedan zahtev“.

"Zakonsku zabranu primenjenih geoloških istraživanja i eksploatacije bora i litijuma u Republici Srbiji. Rok je 40 dana. Ne bude li zakon usvojen, blokiraćemo Srbiju 41. dan. Nećemo maltretirati ljude. Blokiraćemo ključne tačke, železnice i puteve”, poručila je.

Izvršni direktor projekta "Jadar-Rio Tinto" Čad Blevit rekao je gostujući na Insajder televiziji da je "sve na šta se obavezuju transparentno“.

"Ne postoji ekološki zeleni rudnik. Uvek će biti uticaja na životnu sredinu. Sad, da li gradite bolnicu, rudnik, autoput ili neki put, to je izbor za svako društvo. Što se tiče ekonomskog uticaja projekta, troškova i tantijema, sve na šta se mi obavezujemo je transparentno. Ako postoji državna pomoć, subvencije po standardima Srbije i Evropske unije, mi ćemo kao i svaki drugi investitor to koristiti, a objavićemo javno šta smo dobili, kaže Čad Blevit.

Nasilje u školama

Talas nasilja ni ovog meseca nije zaobišao ustanovu koja bi trebalo da bude najbezbednije mesto. 

Devojčica koja je preživela fizičko i seksualno nasilje u Osnovnoj školi "Đura Jakšić" u Toponici vratila se na nastavu, ali u posebnom režimu. Posle dva meseca odsustva iz škole devojčica je sama je u učionici sa nastavnicima. Ovo je bila zajednička odluka stručnjaka, nadležnih u školi i roditelja. 

Ministarstvo prosvete smatra da je to trenutno najbolje rešenje, međutim, nezavisne institucije mišljenja su da je to greška – jer je žrtva izolovana. U školi koju devojčica pohađa kažu da čine sve da joj pomognu da prevaziđe traumu.

Sa druge strane, đaci koji su je zlostavljali nastavu pohađaju zajedno sa vršnjacima.

"To je greška, utvrdićemo čija je greška i ko je odgovoran u konkretnom slučaju. Kako može nasilnik da bude u kontaktima, a devojčica da bude izolovana kada je ona žrtva i iziskuje posebnu podršku. Sve što budemo mogli mi ćemo da preduzmemo, ne želim da najavljujem ali svakako ćemo da informišemo javnost", izjavio je za Marker Zoran Pašalić, zaštitnik građana.

Drugi slučaj nasilja, ali ovoga puta roditelja nad nastavnikom desio se sredinom meseca u novobeogradskoj osnovnoj školi "Jovan Dučić“. 

MUP je saopštilo da je uhapšena A. R. (32) zbog fizičkog napada na nastavnicu, kojoj se krivičnom prijavom stavlja na teret da je 13. juna, u osnovnoj školi na Novom Beogradu, nezadovoljna zaključenom ocenom njenog sina, uputila oštećenoj – nastavnici pretnje po život i telo i vređala je. 

Zbog ovoga ispred škole je naredni dan održan protest i roditelja i nastavnika, a okupljeni su poručili da je nasilje neprihvatljivo i da škole moraju da budu bezbedno mesto za sve.

"Nećemo ćutati na bilo šta što se dešava u školi i oko nje. Prosvetnim radnicima mora da se vrati autoriret i poštovanje i da dobiju to umesto pretnji i batina. Zato smo mi ispred Saveta roditelja pozvali vas na skup da pokažemo da nećemo ćutati na bilo kakav vid nasilja", rekla je članica Saveta roditelja Jelena Maksimović.

Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović rekla je da je kontaktirala povređenu učiteljicu.

"Mi smo imale razgovor koji je mene prilično uzdrmao i uznemirio, iako sam po profesiji to što jesam, bazično, lekar, psihijatar. Znate, plakala je zbog toga što se preispituje šta je ona to trebalo da uradi da ne dođe do incidenta i mislim da je psihički bol koji ona još uvek oseća apsolutno nadmašio onaj fizički koji je doživela", kazala je Đukić Dejanović. 

Takođe, "Sindikat obrazovanja Čačak" saopštio je da je u Osnovnoj školi "Dr Dragiša Mišović" u Čačku roditelj jednog učenika na zakazanom razgovoru kod direktorke škole napao nastavnike, prvo verbalno a zatim i fizički, jer je bio nezadovoljan uspehom svog deteta. 

I dok se najavljuju izmene Krivičnog zakonika kojim bi napad na zaposlene u obrazovanju, od jeseni trebalo da postane novo krivično delo, ono u čemu su saglasni i Ministarstvo i prosvetni radnici, kao i brojni psiholozi, jeste da zakonske izmene nisu dovoljne. 

“Usaglasili smo predlog izmena zakona o krivičnom postupku, po kom lica koja rade u obrazovnom sistemu moraju imati isti status kao na primer advokati. Ne mogu imati status službenog lica ali za slučaj da budu povređeni na radom mestu, psihički, fizički, da se ucenjuju na bilo koji način ili da ka njima bude uperen bilo koji oblik pretnji, sankcije mogu biti mnogo strožije nego za sve nas ostale”, izjavila je u Insajder intervjuu Đukić Dejanović.

Radonjić i Kurak tužili Fondaciju Slavko Ćuruvija

Prošlo je skoro pola godine od kada je Apelacioni sud u Beogradu objavio 2. februara presudu po kojoj su okrivljeni za ubistvo Slavka Ćuruvije - Radomir Marković, Milan Radonjić, Miroslav Kurak i Ratko Romić oslobođeni krivice.

Ono što je usledilo kao iznenađenje je da su i Milan Radonjić i Miroslav Kurak tužili Fondaciju Slavko Ćuruvija i to zbog saopštenja u kome su izrazili neslaganje sa oslobađajućom presudom za ubistvo novinara.

Kako navode iz Fondacije "Ćuruvija", zbog povrede ugleda i časti, obojica traže odštetu od po 500.000 dinara. 

Radomir Marković bio je šef Državne bezbednosti (DB), Milan Radonjić načelnik beogradskog DB-a, Ratko Romić glavni obaveštajni inspektor u Drugoj upravi Službe, a Miroslav Kurak pripadnik rezervnog sastava DB-a.

"Nakon 25 godina od ubistva Ćuruvije, devet godina dugog sudskog postupka, dve prvostepene presude kojima su proglašeni krivim i konačnog oslobađanja optuženih zbog nedostatka dokaza, zločin nad novinarom i vlasnikom Dnevnog telegrafa i Evropljanina ostaje nekažnjen i nerazrešen“, navodi se u saopštenju fondacije.

Miroslava Kuraka, bivšeg pripadnika Državne bezbednosti, optužnica je teretila da je pucao u novinara Slavka Ćuruviju.

Godinama je bio u bekstvu, za njim se nije ciljano tragalo, neispitane tvrdnje svedoka, ali i inspektora koji su istraživali zločin, da im se preti, izbacivanje ključnih dokaza iz slučaja, pa njihovo vraćanje u slučaj, odugovlačenje postupka.

Fondacija nije jedina, Milan Radonjić tužio je i advokata Aleksandra Olenika zbog tvita u kome ne piše njegovo ime, već imena sudija koje su, kako navodi Olenik, oslobodile optužene u postupku za ubistvo Slavka Ćuruvije 1999. godine. Poslanicu Mariniku Tepić tužili su istim povodom i Milan Radonjić i Ratko Romić.

Udruženje novinara Srbije (UNS) protestovalo je u utorak 25. juna zbog tužbi Radonjića i Kuraka, istakavši da novinari imaju pravo da budu nezadovoljni presudom za ubistvo Ćuruvije.

"Mene ne čudi ova situacija u kojoj smo sada, u kojoj oni koji su bili optuženi i dva puta prvostepeno osuđeni, a na kraju oslobođeni, tuže one koji su ožalošćeni i koji su ostali bez svojih najmilijih i naravno neke druge", rekao je član Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić.

Ostaje pitanje kakva se poruka šalje društvu kada odgovornih za ubistvo nema a oni, koji su prvobitno bili osuđeni, a potom oslobođeni i - kako je istraga pokazala - učestvovali u praćenju Slavka Ćuruvije, sada redom podnose tužbe?

Zabranjen Festival "Mirdita, dobar dan"

Festival "Mirdita, dobar dan“ održava se već deset godina, a ove godine MUP je zabranio njegovo održavanje zbog "opasnosti od ugrožavanja bezbednosti ljudi i imovine, kao i opasnosti od narušavanja javnog reda i mira u većem obimu“.

Organizatori su isti dan saopštili da smatraju da je "naredbom MUP prekršio Ustav Srbije", odnosno, kako kažu, slobodu izražavanja i slobodu okupljanja. 

Tokom čitave decenije pratili su ga protesti desničarskih organizacija i partija u Srbiji koji su pokušavali da spreče njegovo održavanje i tražili od vlasti da zabrane tu manifestaciju. 

Ovog puta, nisu desničari bili jedini koji su pozivali na sprečavanje održavanja Festivala, pridružili su im se i visoki funkcioneri vladajuće koalicije.

Potpredsednik Vlade Aleksandar Vulin izjavio je povodom najave da će se festival "Mirdita, dobar dan" održati u Beogradu na Vidovdan, da to predstavlja uvredu na koju država Srbija treba da odgovori.

Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić najpre je najavio da grad "neće dati saglasnost za održavanje festivala“ , te da su organizatori "otišli i korak dalje i isti Festival zakazali baš na Vidovdan, 28. juna, gurajući direktno prst u oko celom srpskom narodu i srpskoj državi". 

Programska direktorka Inicijative mladih za ljudska prava Sofija Todorović rekla je da na festival neće uticati odluka Šapića da se organizatorima ne dozvoli korišćenje nijednog gradskog prostora.

U međuvremenu festival je odložen na 27. i 29. jun. 

Iako je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić rekao 22. juna da je "MUP sposoban da prevaziđe bezbednosne izazove koje predstavlja trodnevni festival "Mirdita, dobar dan" u Beogradu“ i naglasio da će policija učiniti sve kako bi se osigurao stabilan javni red i mir, na dan otvaranja doneo je naredbu da se prekine to javno okupljanje.

Tokom dana, ispred Dorćol placa, gde je trebalo da počne festival, okupila se grupa mladića koja sprečava ulazak u ovaj prostor, a navijači Crvene zvezde su objavili na svom Telegram nalogu poruku u kojoj ističu da lokaciju neće napuštati sve dok ne budu uvereni da se događaj neće održati. Policija nije intervenisala ni nakon zabrane svih okupljanja iako je MUP naveo da neće biti dozvoljeni ni drugi skupovi na tom prostoru.

Oni su se razišli tek nešto posle 20 časova i to uz baklje, petarde, dimne bombe i time je završen skup ispred Dorćol placa.

Zbog zabrane usledile su brojne osude, a pohvala je stigla jedino od ministarke za brigu o porodici i demografiju i predsednice stranke Zavetnici Milice Đurđević Stamenkovski koja je i prethodnih godina bila jedna od glavnih protivnika Festivala.

Dan nakon toga, Sofija Todorović iz Inicijative mladih za ljudska prava dobila je paket od, kako je rekla za Insajder, osobe koja se predstavila kao kurir.

Pošto u tom momentu nije bila na poslu, paket je preuzeo kolega, a u njemu je, uz preteću poruku, bila i polovina svinjske glave. Slučaj je prijavljen policiji, tužilac je preuzeo slučaj, ali za sada nemaju povratne informacije da li su autori ove pretnje identifikovani.

Evropsko prvenstvo, navijači i kazne za fudbalske saveze

U junu je počelo i Evropsko prvenstvo, a nemačka policija je bila, čini se, najzabranutija zbog fudbalske utakmice Srbije i Engleske. Policija ju je proglasila kao utakmicu visokog rizika, a lokalne vlasti su procenile da će tog vikenda u Gelzenkirhenu biti oko 40.000 navijača iz Engleske i nekoliko hiljada iz Srbije.

Fudbalski savez Srbije (FSS) saopštio je tada navijačima naše reprezentacije da je dobio od Evropske fudbalske unije (UEFA) uputstva da će na toj utakmici biti dozvoljeno unošenje isključivo zvaničnih zastava Republike Srbije i FSS i da drugi baneri, zastave ili transperenti neće moći da se unesu na stadion.

"Fan zone" dva nacionalna tima bile su razdvojene, a bila je ovo jedina utakmica na kojoj se služi samo bezalkoholno pivo.

Ipak, pre početka same utakmice nemačka policija je privela sedam srpskih navijača umešanih u tuču sa Englezima u Gelzenkirhenu.

Svi su privedeni posle incidenta koji je dogodio na terasi jednog restorana u gradu, izjavio je neimenovani portparol policije i dodao da je podneta prijava za napad i povrede.

Fudbalski savez Kosova saopštio je da se žalio Evropskoj fudbalskoj uniji (UEFA) zbog, kako navode, zastava, slogana i skandiranja srpskih navijača sa političkim, šovinističkim i rasističkim porukama protiv Kosova. 

UEFA je pokrenula disciplinski postupak protiv FSS-a, a kasnije i kaznila Savez sa ukupno 14.500 evra.

S druge strane FSS je tražio da UEFA da "najstrože moguće kazne za FS Hrvatske i Albanije zbog povika "Ubij Srbina" koji su se čuli tokom njihovog meča.

Disciplinska komisija Evropske fudbalske unije kaznila je Fudbalski savez Hrvatske sa ukupno 28.000 evra, dok je Fudbalski savez Albanije kažnjen sa ukupno 47.500 evra.

Deset osoba, među kojima je devet policajaca, lakše je povređeno u sukobu srpskih navijača i policije uoči meča Srbija-Danska, a tom utakmicom Srbija je završila svoje učešće na prvenstvu. 

Reakciju je imao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je rekao da očekuje "velike promene u našem fudbalu, kao i u rukometu, jer fudbalska reprezentacija Srbije nije ostvarila rezultate koji se očekuju s obzirom na to koliko se ulaže u sport“.

Dan nakon toga, Branislav Nedimović podneo je ostavku na mesto potpredsednika Fudbalskog saveza Srbije, potvđeno je iz Fudbalskog saveza Srbije za Insajder.

Izbor za dekana na Fakultetu političkih nauka

Početkom meseca na Fakultetu političkih nauka trebalo je da bude izabran novi dekan. Međutim, izbor su sprečile studenti i studentkinje koji su protestovali ispred prostorije gde se održavala sednica Saveta FPN.

Kandidat za dekana bio je profesor Slaviša Orlović, a studentkinje FPN-a navele su da je Orlovića 2014. godine studentkinja optužila za seksualno nasilje. On je tada bio na poziciji prodekana sa koje je kasnije smenjen. 

Dekan FPN-a Dragan Simić izjavio je da će navodi protiv Orlovića biti ispitani. 

Profesor Dušan Vučićević, predsednik Saveta FPN podneo je ostavku na tu funkciju 6. juna, a nakon toga je još petoro profesora podnelo ostavke na svoje funkcije u Savetu fakulteta. 

Ostavke su, kako je potvrđeno Insajderu, podneli zamenica predsednika Saveta Jelena Lončar, ali i Ivana Radić Milosavljević, Đorđe Pavićević i Filip Ejdus. Prema Pravilniku fakulteta, sednica bez predsedavajućeg i njegovog zamenika ne bi mogla da se održi.

Simić je objasnio da postoje dve struje na sednici Saveta i da je prevladalo mišljenje da se sednica ipak održi. 

Nakon glasanja članova Saveta fakulteta aktuelni dekan saopštio je da Slaviša Orlović nije izglasan za novog dekana. Prema Statutu fakulteta, to bi značilo Orlović ne može ponovo da se kandiduje.

Međutim, kasnije istog dana Uroš Šuvaković, član Saveta Fakulteta potvrdio je za Insajder da je Slaviša Orlović ipak izabran za dekana FPN, a kako je pojasnio, nije bilo ponovnog glasanja, već je zbog ostavki koje je prethodno podnelo petoro članova Saveta 13 glasova bilo dovoljno za njegov izbor.

Dan kasnije Orlović je izjavio da podnosi ostavku na mesto dekana i dodao - "fakultet je iznad svih".

Asanž na slobodi posle 12 godina

Osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž od juna 2024. godine je slobodan čovek. Posle četrnaestogodišnje borbe, čovek koji je za mnoge postao simbol medijske slobode, 25. juna je napustio zatvor. Globalnu slavu je stekao 2010. godine, kada je obelodanio snimke, na kojima se vidi kako američki vojnici u Iraku ubijaju civile. Od tada Sjedinjene Američke Države traže njegovo izručenje.

Posle pet godina provedenih u zatvoru Belmarš, osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž je prihvatio američki sporazum o priznanju krivice u zamenu za slobodu i napustio Veliku Britaniju. 

Puštanjem iz zatvora, završava se višegodišnja interkontinentalna saga u kojoj je Asanž  postao simbol medijske slobode, a za druge pretnja za nacionalnu bezbednost.

Asanž je stigao u Australiju 26. juna a njegova porodica, uključujući suprugu Stelu Asanž i njegovog oca Džona Šiptona, bili su na aerodromu da ga dočekaju. Asanž je izašao iz aviona koji ga je vratio u Australiju uz klicanje okupljenih ljudi, prenosi Skaj njuz.

Vikiliks je 2010. godine objavio stotine hiljada poverljivih američkih vojnih dokumenata o ratovima Vašingtona u Avganistanu i Iraku, što je najveći bezbednosni incident te vrste u američkoj vojnoj istoriji. 

Asanž je optužen zbog masovnog objavljivanja tajnih američkih dokumenata koje je mu je dostavila bivša analitičarka američke vojne obaveštajne službe Čelsi Mening, koja je takođe krivično gonjena po Zakonu o špijunaži. 

U više od 700 000 dokumenata bilo je diplomatskih depeša i izveštaja sa brojnih ratišta, kao što je video-snimak iz 2007. na kojem je američki helikopter „apač“ pucao na osumnjičene pobunjenike u Iraku i ubio desetak ljudi, uključujući dvoje novinara Rojtersa.

 Izvor: Insajder