Organizacija za jednokratnu upotrebu: Pokret za narod i državu narastao do 100.000 članova, a niko ga ne pominje

Pokret za narod i državu je godinama postojao isključivo kao zamisao predsednika Srbije Aleksandra Vučića.  U januaru ove godine, na stranačkom skupu u Jagodini, Vučić je rekao da se ide i na osnivanje pokreta. Prvi sastanak Inicijativnog odbora pokreta u kojem je sedelo 11 ljudi, uključujući predsednika Vučića, budućeg premijera Macuta, te budućih ministara Borisa Bratine i Dema Beriše održan je 23. marta ove godine. Tada je Vučić najavio da će vrlo brzo da budu predstavljeni i drugi detalji pokreta.

"Pripremaćemo u narednim danima i nedeljama sve - od imena pokreta, do simbola, znamenja i svega drugog, do sveukupnog programa. U nekoj vrsti preambule smo i zadatka inicijativnog odbora, napisali smo samo osnovne tačke onoga što očekujemo u budućnosti za Srbiju", rekao je Vučić.

Pet dana posle toga, u Agenciji za privredne registre zabeleženo je osnivanje udruženja pod  nazivom Pokret za narod i državu, čiji je zastupnik javnosti nepoznata Tijana Nikolić. U APR-u ne postoji nijedan kontakt podatak udruženja, a ni sajt novoformiranog udruženja za sada ne postoji. Ono što postoji, to je Statut udruženja gde se navodi da je ono osnovano zarad promocije "savremenog razvoja i prosperiteta države, odnosno Republike Srbije i jačanja svesti o narodu i državi“.  

Novoformirani pokret je zvanično predstavljen na velikim skupovima vlasti 12. aprila u Beogradu, te 18. maja u Nišu. Osim predstavljanja, na skupovima su bili i postavljeni šatori u kojima su građani mogli da potpišu pristupnicu pokretu.  

Ipak, od tog trenutka, svaka dalja priča o pokretu je utihnula. O njemu od sredine maja nisu govorili predstavnici vlasti, a ni neki naredni skupovi na kojima bi se promovisao nisu najavljivani. Čak su i na lokalnim izborima u Zaječaru i Kosjeriću predstavnici vlasti nastupali pod standardnom listom koja je nosila ime predsednika Srbije, dok se nigde nije pominjao Pokret za narod i državu.  

U takvim okolnostima, o Pokretu i dalje postoji veliki broj nepoznanica – od broja građana koji su se učlanili, preko toga da li je napisan program koji je Vučić najavio, pa do toga da li će u dogledno vreme biti napravljen sajt na kojem bi građani o njemu mogli da se informišu. 

Boris Bratina, ministar za informisanje i član Inicijativnog odbora pokreta, naveo je za Insajder da je, prema informacijama kojima on raspolaže, broj članova još u vreme održavanja skupa u Nišu prešao 100.000. Što se tiče sajta, Bratina je naveo da će vrlo brzo biti dostupan, izrazivši žaljenje što to do sada još nije učinjeno.  

Dejan Bursać, viši naučni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju kaže za Insajder da Pokret za narod i državu trenutno postoji u magnovenju, te će, ukoliko se ukaže potreba, SNS ponovo aktuelizovati tu temu.

“Za sada, čini se da je to jedna potrošena ljuštura. Njegova svrha je bila da u jednom kritičnom trenutku kada se birala nova Vlada, odglumi organizaciju u kojoj se okupljaju eksperti. U javnosti postoji odijum prema političkim strankama i političarima i evidentno da ni SNS nije mogao da se odupre tom trendu. Onda je plasirana ta ideja o pokretu, kao najavi nekakve poluekspertske vlade, za koju se na kraju ispostavilo i da nije baš ekspertska. Ne bi me čudilo da se pokret iskoristi tokom sledećih parlamentarnih izbora, kao vrsta koalicije vladajućih stranaka, ali to će zavisti od konteksta“, navodi Bursać.  

Svesrpski sabor i Deklaracija o Vojvodini

Pokret za narod i državu nije jedini politički entitet koji nije proizveo nikakve opipljive političke posledice. Isto može da se kaže i za Svesrpski sabor koji je pre godinu dana organizovan u centru Beograda. U pitanju je bila jednodnevna manifestacija, mešavina političkih govora i potpisivanja raznih protokola o saradnji, isprekidana nastupima kulturno-umetničkih društava.

Centralni deo programa bilo je formiranje Nacionalnog saveta srpskog naroda koju čine najviši politički predstavnici Srbije i Republike Srpske, predsednici dve akademija nauka, kao i neimenovani predstavnici Srba iz drugih zemalja. Savet je imao za cilj da prati i izvršava akte Svesprskog sabora. Prateći dokument je bio pun opštih mesta, poput onog da "srpski narod polaže pravo da baštini svoju bogatu tradiciju“, da je “naziv naroda jedan i da ga je nemoguće menjati“, ali i da “pripadnici srpskog naroda imaju pravo da se nazivaju Srbima, ma gde trenutno živeli“.  

Od momenta održavanja sabora, nije poznato da li se Savet ikada sastao, te da li je proizveo ikakvu političku odluku, mimo već potpisanih deklaracija.  

Nikakav politički otisak nije ostao ni iza Deklaracije o Vojvodini, dokumentu koji je, kako je navedeno, aklamacijom usvojena na skupu vlasti u Sremskoj Mitovici koji je održan u februaru ove godine. U deklaraciji se navodi da je "Vojvodina neraskidivi deo nacionalnog, političkog, ustavnog i kulturnog identiteta moderne Srbije i kao što Srbije nema bez Vojvodine, tako ni Vojvodina ne može postojati izvan Srbije“.  

“Usvajanju“ ovog dokumenta na skupu, prethodila je kampanja predstavnika vlasti koji su studentske pokrete optuživali za separatizam. Na skupu je Vučić najavio da će Deklaracija o Vojvodini biti usvojena i u Narodnoj skupštini, ali se, koliko je poznato, to nije desilo.  

Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam navodi za Insajder da sve te manifestacije i organizacije imaju isti cilj – skretanje pažnje sa nekih drugih, po predstavnike vlasti neugodnih, tema.  

“Paralelno, time se narod poziva na sabornost upozoravanjem na epske probleme epske nacije. Svesrpskim saborom su branili srpstvo, a deklaracijom su sprečavali separatizam. Sve te teme traju tačno onoliko koliko i događaji na kojima ih promovišu. Pritom, nisam primetio da se iko ‘upecao‘ na te njihove propagandne udice. Konkretno za deklaraciju, nije iznet nijedan argument da u Vojvodini postoji separatizam. Ljudi su videli da je to prazna priča i da ne pije vodu“, ističe Popov.  

Za Dejana Bursaća, to su sve propagandne dimne bombe.  

“Osniva se niz paraorganizacija koje prave pseudomanifestacije i usvajaju dokumente koji se ne materijalizuju u konkretnim političkim potezima. Sve to služi samo da bi se glasačima, pre svega vladajuće stranke, pokazalo da je vlast stabilna i da drži kontrolu nad događajima. Predstavnici vlasti često pribegavaju takvim događajima u trenucima krize, kada neko drugi diktira političku dinamiku. I onda oni pokazuju da su oni u pravu, a uz prateći pokušaj da i druge političke subjekte uvuku u svoju agendu. Time se nastoji da se politički oponenti delegitimizuju i podele unutar sebe. Teme variraju od prilike do prilike – nekada se koristi narativ o izdajnicima, nekada o separatizmu ili o fašistima. Koristili su predstavnici vlasti i ranije taj manevar, ali je u poslednje vreme intenziviran, zbog toga što se događaji odmotavaju kao na traci“, zaključuje Bursać.  

Novinar: Vuk Jeremić