Opozicionari sve sličniji aktivistima (VIDEO)
Posle novosadske tragedije, utisak je da je opozicija promenila način delovanja koji se više svodi na aktivizam nego na politiku. Ovo čemu svedočimo u poslednje vreme drugačiji je tip protesta u odnosu na ono što je ranije organizovano i od strane političkih organizacija i od strane aktivista. Da li se politika priklonila aktivizmu i mogu li zajedničkom sinergijom do krajnjeg cilja, uprkos disonantnim tonovima kojih je poslednjih dana sve manje.
To što opozicija nije uspela da dođe do jednog od ciljeva, razrešenja gradonačelnika Novog Sada Milana Đurića, za jednog od novosadskih opozicionih odbornika je potvrda da se kroz institucije ne mogu fer boriti i da je jedini način borba na ulici. Iako je ranije optuživao opoziciju da neki od njih sarađuju sa ljudima iz vlasti sada ističe da je neophodno ujedinjenje.
„Ono što je bitno da sve nesuglasice koje smo mi imali između sebe, pod tim mislim na sve članove opozicije, su stvar koju mi aktivno rešavamo i to je naša stvar. Sad je bitno da smo svi kao jedan, jer imamo mnogo ozbiljnog protivnika“, izjavio je Miša Bačulov novosadski odbornik Grupe građana „Heroji“.
Protivnik im je vlast protiv koje se bore blokadama. Videli smo kako to izgleda u Novom Sadu, a iste aktere viđamo i na Starom savskom mostu.
„Svaki metod i način borbe je dobrodošao u ovom trenutku. Ono gde ja pravim ključnu stvar između aktivizma i politike, mislim da aktivizam ide do neke granice kad kaže protiv čega je, a politika mora da kaže za šta je. Aktivizam je ovde dobrodošao i zaista on ima neke domete, politika mora da se ponudi da dogradi taj aktivizam, to ja ne mislim da je odvojeno potpuno, nego još jedan dodatak koji kaže za šta je“, kaže za Marker Miran Pogačar novosadski odbornik iz pokreta BRAVO.
Narodni poslanik iz Demokratske stranke Nebojša Novaković smatra da svi bez obzira na to da li su aktivisti, političari ili građani mogu zajedno da deluju ukoliko su na istom zadatku.
„Ne nužno da imamo uvek iste ideje, ali da budemo zapravo na istom zadatku, da animiramo ljude, da ih ohrabrimo za ovu borbu i da svi damo svoj doprinos. I ja sam optimista da će to tako i biti zato što iskustvo dosadašnje zapravo mi daje za pravo da kažem da to sada deluje kao jedna zajednička borba, u određenim delovima sinhronizovana, a u delovima u kojima nije sinhronizovana ja to vidim kao dodatni kvalitet a ne kao problem“, ocenjuje Novaković.
„Ne vidim što bi menjali, insistirali na većem jedinstvu, nekom totalnom, apsolutnom, gde imamo par ljudi koji o svemu odlučuju, ja mislim da to i nije moguće, kad ovo zaista daje rezultate“, jasan je Pogačar.
Da imamo drugačiji tip protesta u odnosu na sve one poslednjih godina, za Marker konstatuje i izvršni direktor CESID – a, Bojan Klačar. Dodaje da su se političke stranke više približile aktivistima nego što se desio obrnut slučaj.
„Verovatno je jedan od razloga zbog čega se to desilo i činjenica da nekako političke stranke u Srbiji imaju stalni strah od toga da preuzmu i da stanu na neke proteste, da mogu biti optuženi za neke zloupotrebe ili za neku vrstu političkog profita i da mi se čini da zapravo političke stranke se više prilagođavaju aktivistima nego što je obrnut slučaj za koji ja verujem da bi bio možda iz ugla dugoročnih interesa poželjniji za Srbiju“, ocenjuje Klačar.
Jer, kako Klačar navodi, mnogo bolji scenario je onaj u kom su političke stranke jake, a aktivisti postoje samo na nivou incidenta. U Srbiji je politički prostor popunjen više sa nekim političkim organizacijama i aktivistima, nego velikim političkim strankama. Prema tome, ocenjuje Klačar, protesti su decentralizovani i ne postoji nijedna konkretna stranka i nijedan aktivista za koga se može reći da je ključni akter.
Novinarka Jasmina Dobrilović