<article>Broker Nenad Gujaničić kaže da u svetu investiranja zapravo nema garancije.„U svetu investiranja postoji samo jedna relacija koja je tačna, to je odnos rizik i prinos. Ako mnogo rizikujete, potencijalno možete mnogo da zaradite. I obrnuto. Vi ne možete da dođete u banku i da kažete - želim 100 odsto na štednju. Primer naše piramidalne šeme iz devedesetih pokazuje da su to bile zarade, ali je jasno da to ne može da traje, odnosno ta piramida traje dok ima dovoljno novih članova da je zidaju“, naveo je Gujaničić u emisiji <a href="https://www.youtube.com/watch?v=Xbj-RINvkuY&list=PL9Hj379JcQugTwnjgZsVycA54OnVkH4eJ&index=39">„Priča o priči“ na Insajder televiziji</a>. Kako kaže, ako neko dobije ponudu koja je ekstremno dobra, kao što je to bilo kod Dafine Milanović i Jezdimira Vasiljevića, svakom racionalnom građaninu bi bilo prilično čudno zašto se to dešava, odnosno morao bi se upaliti neki signal.„Međutim, postoji onaj psihološki efekat da se ne propusti nekakva velika zarada i to je ono što veoma često ljude pokreće. Još kad vide da je zaradio njegov komšija…“, dodao je.<h2>Prodavali imovinu i nosili pare kod Dafine i Jezde</h2>Početkom devedesetih građani su masovno svoju ušteđevinu ulagali u „Dafiment banku“ i „Jugoskandik“. Privukla ih je izuzetno visoka kamata – mesečno od 10 do 15 odsto na nemačke marke, a 160 odsto na dinare. Mnogi su u ovome videli način da lako i brzo dođu do velikog novca, neku su zato prodavali i imovinu, pa sredstva odnosili kod Dafine Milanović i Jezdimira Vasiljevića. Piramidalna šema je doživela krah 1993, a građani su ostali i bez uloga i bez obećanih kamata. Kasnije je utvrđeno da je iza „Dafimenta“ stajao vrh države na čelu sa Slobodanom Miloševićem, te da su na sastanke rukovodstva ove banke redovno dolazili važni ljudi iz državno-političkog establišmenta.Novac iz ove dve privatne banke, kao i staru deviznu štednju iz državnih banaka, građanima je vratila demokratska vlast koja je došla 2000. „Nakon petooktobarskih promena, zajedno sa starom deviznom štednjom koja je bila faktički zamrznuta i ljudi nisu njome mogli da raspolažu, depoziti od ’Dafimenta’ i ’Jugoskandika’ su takođe vraćeni kroz obveznice stare devizne štednje, koje su deponenti dobijali sve do 2016. Dakle, oni nisu dobili u apsolutnom iznosu taj novac, već su dobili obveznice, ko je bio dovoljno mlad mogao je da sačeka do 2016. da dobije 100 odsto tih depozita, dok su drugi građani mogli da ih prodaju na berzi i samim tim povrate deo tog novca“, kaže Gujaničić.Ekonomski novinar Mijat Lakićević kaže da je reč o oko 3,8 milijardi evra stare devizne štednje u državnim bankama, dok je kod Milanovićeve i Vasiljevića bilo oko 400 miliona evra.„I to je vraćeno putem obveznica praktično u istom paketu. Vlast je tada prihvatila da vraća i jedno i drugo. Međutim, bilo je još piramidalnih štedionica, praktično po celoj Srbiji, ali one nisu bile obuhvaćene ’abolicijom’, pa su tako ljudi koji su tamo dali ostali bez para“, kazao je Lakićević na Insajder televiziji.<h2>Piramidalna štednja – državni projekat</h2>On kaže da su prevare građana tokom devedesetih u dve privatne banke zasluživale da se snimi i film, ali kao jedan od razloga zbog kojeg to niko nije uradio navodi to što je gotovo sigurno da je piramidalna šema bila državni projekat.„Generalno, te devedesete su pune raznih metoda kojima se novac izvlačio od građana. Bilo je stvari koje na prvi pogled tako nisu izgledale – recimo takozvana primarna emisija, kad Narodna banka štampa novac, ali onda taj novac ide tačno određenim ljudima, koji to posle koriste i na taj način, menjajući na tržištu za devize, opet izvlače od građana ogromne pare. I problem i sa Dafinom i sa Jezdom je bio u tome što je država, takoreći, propagirala tu vrstu štednje, a to je, u stvari, bila kocka. Dobro se sećam kad je u TV Dnevniku - tada je Milorad Vučelić bio direktor televizije - prikazano kako Dafina otvara sef pun para i kaže: ’Narode, evo, ima para, ne bojte se, vaš novac je siguran.’ S bankarskog aspekta je potpuno suludo da vi držite novac tako u kasi i da pokazujete“, ispričao je Lakićević.Sličnih prevara poput ovih u Srbiji iz devedesetih nije bilo toliko u svetu jer, ocenjuje Gujaničić, ozbiljne države imaju uređene sisteme i takve stvari se ne dešavaju. Kako kaže, do najvećih slučajeva korupcije dolazi tamo gde država i institucije ne funkcionišu na način na koji bi morali da funkcionišu, pa se time indirektno omogućavaju nekakve prevarne radnje.Prema njegovim rečima, otkako je počelo normalnije da funkcioniše naše finansijsko tržište nismo imali situacije sa masovnim piramidalnim šemama, ali je bilo situacija da na našoj berzi bude dosta pronevere, i to indirektno, tako što su građani kupovali akcije kompanija koje su imale falsifikovane finansijske izveštaje.„To je, dakle, propust institucija koje nisu sprečile da se to dešava. Recimo, imate primer ’Agrobanke’, onda bivše ’Metals banke’, odnosno Razvojne banke Vojvodine, gde su svi akcionari izgubili novac. Naravno, građani su tu navalili, naročito 2006. i 2007. godine, kada su te akcije mnogo rasle. I nije ništa sporno, jer ulaganje u akcije ne donosi zagarantovanu zaradu, ali ako imate situaciju da su falsifikovani finansijski izveštaji - za to bi neko morao da odgovara. To vam je kao da kupujete kiselo mleko, a neko pakuje otrov. Kada se to desi na finansijskom tržištu, gde se trguje nekim neopipljivim finansijskim instrumentima, tu se veoma lako gubi poverenje i, na kraju krajeva, to je jedan od razloga što mi nikad nismo dobili pravu berzu, niti smo blizu na tom putu“, naveo je Gujaničić.<h2>Slučajevi iz Danske i Amerike</h2>U svetu je ne tako davno bilo individualnih priča prevara u bankama. Recimo, bankarski savetnik sa Novog Zelanda je ukrao skoro 18 miliona dolara svojih klijenata da bi vodio raskalašan dvostruki život prepun seksa, laži i izdaja, uključujući i potrošenih 3,4 miliona samo na prostitutke. Štetu je klijentima nadoknadila banka.Maja Matić iz Udruženja sertifikovanih istražitelja prevara navodi i slučaj velikog pranja novca u Danskoj, zemlji koja važi za najmanje koruptivnu, a takođe je najbolja i po svim internim procedurama za odbranu od prevara, pogotovo u finansijskom sistemu.„Kako je moguće da se kod njih dogodi pranje novca koje je najveće do sada? Pran je novac u kontinuitetu od pet, šest, sedam godina, pri čemu je uzbunjivač iz estonske podružnice svojim poslodavcima pet godina slao izveštaje o pranju novca, da bi na kraju morao da izađe u medije da obelodani slučaj ne bi li ga neko poslušao. Nemoguće je da ne primetite toliku količinu novca kroz malu podružnicu u malom mestu. Dakle, nije se radilo o Kopenhagenu, nego o jednoj maloj filijali. To je meni neverovatno, da nema tih procedura, da su ih se oni lišili ili su se jednostavno uljuljkali u taj svoj divni život i jednostavno relaksirali neke kontrolne mehanizme. To je sad već pitanje i za istražene organe“ kazala je Matić na Insajder televiziji.Kao primer prevare prilikom investiranja novca, ona je komentarisala i slučaj iz Amerike, gde je osnivačica kompanije „Teranos“ Elizabet Holms navukla veliki broj ljudi da investira u njen startap, a u jednom trenutku je imala podršku i ljudi kao što su medijski mogul Rupert Mardok, bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer…Holms je navodno stvorila test lak za upotrebu koji bi mogao da obavi široki niz medicinske dijagnostike na osnovu samo nekoliko kapljica krvi. Ispostavilo se da to nije funkcionisalo u praksi.„Ona je imala proizvod u koji su svi poverovali i došla je do toga da joj kompanija u jednom trenutku vredi devet milijardi dolara. Nema koga nije prevarila - i ljudi koji su finansijski pismeni i obrazovani, a ne samo oni koji su pohlepni. Ozbiljni igrači su poverovali i godinama su ulagali, dok na kraju nisu videli da proizvod ne funkcioniše i da ne uspeva sa tačnošću da izmeri sve te parametre za koje je ona tvrdila da će da izmeri, da ne predviđa bolesti, jer se tvrdilo da na tom aparatu možete videti i neka oboljenja koja će doći tek. Rigorozno je kažnjena. Za investicionu prevaru dobila je 11 godina zatvora“, navela je Matić.Kako kaže, kada u Americi dođe do krivičnog postupka, onda kazna i sankcija moraju da budu visoki jer to ostavlja utisak na sve ostale i odvraća eventualne buduće počinioce.<h2>Najsigurnije - štednja u banci i državne obveznice</h2>A gde danas ulagati novac? Da li štedeti u bankama, kupovati nekretnine, ulagati u investicione fondove, državne obveznice, akcije ili možda ući u posao sa kriptovalutama? Stručnjaci savetuju oprez, koji pre svega podrazumeva dobru informisanost.Maja Tomić savetuje ljude da ne veruju da postoje „toliko dobre prilike koje je teško propustiti“, te da posebno ne veruju u to kada se nudi nizak rizik, a visoka zarada. To je, kaže, nemoguće spojiti, jer ako je nizak rizik, onda nema tog velikog prinosa. Važan je i pažljiv izbor investicionog savetnika.„Bez obzira na plitko tržište hartija od vrednosti i bez obzira na sve muke koje akcionarska društva imaju na berzi, postoje investicioni savetnici i brokeri, imamo obaveznu edukaciju i za jedne i za druge, imamo obavezni sertifikat koji dobijaju… Dakle, ono najlakše što može građanin da uradi je da pogleda da li taj investicioni savetnik ima ovlašćenje, broker u brokerskoj kući gde radi… Reference investicionog savetnika je neophodno proveriti. Ako postoji neka kriminalna prošlost, ako postoji neka velika rupa u radnom iskustvu, ako postoje neke pritužbe na njega itd. to je nešto što se danas toliko lako može proveriti“, ukazala je ona.Broker Nenad Gujaničić napominje da svi naši građani mogu da investiraju i na globalnom finansijskom tržištu.„Ali, tu dolazimo do one komponente da građani imaju nizak nivo ekonomskih i finansijskih znanja. I tu imate slučajeve gde su naši ljudi prilično prevareni - preko interneta su nalazili nekakve kvazibrokerske kuće, koje su im napravile zaradu od par stotina procenata, pa su simulirali njihovo investiranje, pa im tražili dodatan novac da postanu VIP klijenti… I oni su na papiru zaradili nekoliko stotina procenata, a taj novac ne mogu da povuku. To je, recimo, nekakva vrsta prevare na koju naši građani lako nasedaju“, kaže on.Dodaje da svaki investitor treba da vidi koliko je on sklon riziku.„Ako ste minimalno skloni riziku - za vas nema ništa bolje nego štednja u banci ili državna obveznica. Za državnu obveznicu morate malo da se raspitate šta je, ali nije to toliko komplikovano. I to je neka sigurnost. Državna obveznica - garant je država. U banci vam štednju do 50.000 evra garantuje država“, naveo je Gujaničić.S druge strane, kako kaže, ko ima neku višu sklonost ka riziku može da koristi razne investicione fondove.„Može da investira, na tržištu akcija imate od niskorizičnih do visokorizičnih. Ako kupite akcije najveća kompanija na svetu - ’Apple’, ne možete očekivati da će skočiti 100 odsto za godinu dana, ali velika je verovatnoća da ćete zaraditi u nekoliko godina“, naveo je.<h2>Posao s kriptovalutama nosi veliki rizik</h2>Trgovinu kriptovalutama ističe kao vrlo rizičnu.„Znate da dosta naših građana kupuje kriptovalute… To je ulaganje sa najvišim rizikom. Većina naših građana nije svesna, ali tu dolazimo do one priče da oni znaju primere nekih, čuli su da je neko zaradio 1.000-2.000 procenata… Na našoj berzi je najviše investitora bilo 2006/2007. godine kada je berza bila na vrhuncu, kad je bitkoin bio 60.000 dolara tada je bilo najviše ulagača. Dakle, ti mali, naivni investitori se uvek pojavljuju na vrhu piramidalne šeme“, kazao je Gujaničić.On navodi da postoje apsolutni pobornici kriptovaluta, da je nesporno da tu stoji izuzetan razvoj tehnologije i da će, u tom smislu, blockchain svakako imati primene. Smatra, međutim, da će bitkoin, kao najpoznatija kriptovaluta, imati dobar, odnosno pozitivan trend, isključivo ukoliko bude uspeo da ugrozi dominaciju klasičnih valuta iza kojih stoji država.Bitkoin je, inače, decentralizovana digitalna valuta koju možete kupiti, prodati i razmeniti bez posrednika. Nastao je 2009. i tada je jedan novčić vredeo 150 dolara. U međuvremenu je imao velike uspone i padove na tržištu, a trenutna vrednost je oko 56.000 evra.„Evo sami zaključite da li će, recimo, jedna Amerika, kojoj je dolar kroz sve moguće krize omogućio da prođe odlično, odustati od tog monopola i dozvoliti nekakvom nezavisnom sredstvu plaćanja i čuvara vrednosti, kao što bi trebalo da bude bitkoin, da preuzme tu ulogu? Jer, suština kriptovaluta, odnosno njihov osnovni cilj, jeste da je to jedan nezavisan sistem, gde ne mogu da dođu guverner centralne banke ili političar da utiču, štampaju novac… Postoji jasno definisan protokol na koji niko ne može da utiče i sve je to onako utopistički lepo, ali na kraju balade - ako kriptovalute uspeju da zamene dominaciju zlata, kao nekog sigurnog utočišta u vremenima krize, ili dominaciju glavnih svetskih valuta, one će svakako na duže staze mnogo više vredeti. Ali, bojim se da to neće tako lako biti“, naveo je Gujaničić.Izvor: Insajder </article>

Broker Nenad Gujaničić kaže da u svetu investiranja zapravo nema garancije.
„U svetu investiranja postoji samo jedna relacija koja je tačna, to je odnos rizik i prinos. Ako mnogo rizikujete, potencijalno možete mnogo da zaradite. I obrnuto. Vi ne možete da dođete u banku i da kažete - želim 100 odsto na štednju. Primer naše piramidalne šeme iz devedesetih pokazuje da su to bile zarade, ali je jasno da to ne može da traje, odnosno ta piramida traje dok ima dovoljno novih članova da je zidaju“, naveo je Gujaničić u emisiji <a href="https://www.youtube.com/watch?v=Xbj-RINvkuY&amp;list=PL9Hj379JcQugTwnjgZsVycA54OnVkH4eJ&amp;index=39" target="_blank">„Priča o priči“ na Insajder televiziji</a>. 
Kako kaže, ako neko dobije ponudu koja je ekstremno dobra, kao što je to bilo kod Dafine Milanović i Jezdimira Vasiljevića, svakom racionalnom građaninu bi bilo prilično čudno zašto se to dešava, odnosno morao bi se upaliti neki signal.
„Međutim, postoji onaj psihološki efekat da se ne propusti nekakva velika zarada i to je ono što veoma često ljude pokreće. Još kad vide da je zaradio njegov komšija…“, dodao je.
<h2>Prodavali imovinu i nosili pare kod Dafine i Jezde</h2>
Početkom devedesetih građani su masovno svoju ušteđevinu ulagali u „Dafiment banku“ i „Jugoskandik“. Privukla ih je izuzetno visoka kamata – mesečno od 10 do 15 odsto na nemačke marke, a 160 odsto na dinare. Mnogi su u ovome videli način da lako i brzo dođu do velikog novca, neku su zato prodavali i imovinu, pa sredstva odnosili kod Dafine Milanović i Jezdimira Vasiljevića. Piramidalna šema je doživela krah 1993, a građani su ostali i bez uloga i bez obećanih kamata. Kasnije je utvrđeno da je iza „Dafimenta“ stajao vrh države na čelu sa Slobodanom Miloševićem, te da su na sastanke rukovodstva ove banke redovno dolazili važni ljudi iz državno-političkog establišmenta.
Novac iz ove dve privatne banke, kao i staru deviznu štednju iz državnih banaka, građanima je vratila demokratska vlast koja je došla 2000. 
„Nakon petooktobarskih promena, zajedno sa starom deviznom štednjom koja je bila faktički zamrznuta i ljudi nisu njome mogli da raspolažu, depoziti od ’Dafimenta’ i ’Jugoskandika’ su takođe vraćeni kroz obveznice stare devizne štednje, koje su deponenti dobijali sve do 2016. Dakle, oni nisu dobili u apsolutnom iznosu taj novac, već su dobili obveznice, ko je bio dovoljno mlad mogao je da sačeka do 2016. da dobije 100 odsto tih depozita, dok su drugi građani mogli da ih prodaju na berzi i samim tim povrate deo tog novca“, kaže Gujaničić.
Ekonomski novinar Mijat Lakićević kaže da je reč o oko 3,8 milijardi evra stare devizne štednje u državnim bankama, dok je kod Milanovićeve i Vasiljevića bilo oko 400 miliona evra.
„I to je vraćeno putem obveznica praktično u istom paketu. Vlast je tada prihvatila da vraća i jedno i drugo. Međutim, bilo je još piramidalnih štedionica, praktično po celoj Srbiji, ali one nisu bile obuhvaćene ’abolicijom’, pa su tako ljudi koji su tamo dali ostali bez para“, kazao je Lakićević na Insajder televiziji.
<h2>Piramidalna štednja – državni projekat</h2>
On kaže da su prevare građana tokom devedesetih u dve privatne banke zasluživale da se snimi i film, ali kao jedan od razloga zbog kojeg to niko nije uradio navodi to što je gotovo sigurno da je piramidalna šema bila državni projekat.
„Generalno, te devedesete su pune raznih metoda kojima se novac izvlačio od građana. Bilo je stvari koje na prvi pogled tako nisu izgledale – recimo takozvana primarna emisija, kad Narodna banka štampa novac, ali onda taj novac ide tačno određenim ljudima, koji to posle koriste i na taj način, menjajući na tržištu za devize, opet izvlače od građana ogromne pare. I problem i sa Dafinom i sa Jezdom je bio u tome što je država, takoreći, propagirala tu vrstu štednje, a to je, u stvari, bila kocka. Dobro se sećam kad je u TV Dnevniku - tada je Milorad Vučelić bio direktor televizije - prikazano kako Dafina otvara sef pun para i kaže: ’Narode, evo, ima para, ne bojte se, vaš novac je siguran.’ S bankarskog aspekta je potpuno suludo da vi držite novac tako u kasi i da pokazujete“, ispričao je Lakićević.
Sličnih prevara poput ovih u Srbiji iz devedesetih nije bilo toliko u svetu jer, ocenjuje Gujaničić, ozbiljne države imaju uređene sisteme i takve stvari se ne dešavaju. Kako kaže, do najvećih slučajeva korupcije dolazi tamo gde država i institucije ne funkcionišu na način na koji bi morali da funkcionišu, pa se time indirektno omogućavaju nekakve prevarne radnje.
Prema njegovim rečima, otkako je počelo normalnije da funkcioniše naše finansijsko tržište nismo imali situacije sa masovnim piramidalnim šemama, ali je bilo situacija da na našoj berzi bude dosta pronevere, i to indirektno, tako što su građani kupovali akcije kompanija koje su imale falsifikovane finansijske izveštaje.
„To je, dakle, propust institucija koje nisu sprečile da se to dešava. Recimo, imate primer ’Agrobanke’, onda bivše ’Metals banke’, odnosno Razvojne banke Vojvodine, gde su svi akcionari izgubili novac. Naravno, građani su tu navalili, naročito 2006. i 2007. godine, kada su te akcije mnogo rasle. I nije ništa sporno, jer ulaganje u akcije ne donosi zagarantovanu zaradu, ali ako imate situaciju da su falsifikovani finansijski izveštaji - za to bi neko morao da odgovara. To vam je kao da kupujete kiselo mleko, a neko pakuje otrov. Kada se to desi na finansijskom tržištu, gde se trguje nekim neopipljivim finansijskim instrumentima, tu se veoma lako gubi poverenje i, na kraju krajeva, to je jedan od razloga što mi nikad nismo dobili pravu berzu, niti smo blizu na tom putu“, naveo je Gujaničić.
<h2>Slučajevi iz Danske i Amerike</h2>
U svetu je ne tako davno bilo individualnih priča prevara u bankama. Recimo, bankarski savetnik sa Novog Zelanda je ukrao skoro 18 miliona dolara svojih klijenata da bi vodio raskalašan dvostruki život prepun seksa, laži i izdaja, uključujući i potrošenih 3,4 miliona samo na prostitutke. Štetu je klijentima nadoknadila banka.
Maja Matić iz Udruženja sertifikovanih istražitelja prevara navodi i slučaj velikog pranja novca u Danskoj, zemlji koja važi za najmanje koruptivnu, a takođe je najbolja i po svim internim procedurama za odbranu od prevara, pogotovo u finansijskom sistemu.
„Kako je moguće da se kod njih dogodi pranje novca koje je najveće do sada? Pran je novac u kontinuitetu od pet, šest, sedam godina, pri čemu je uzbunjivač iz estonske podružnice svojim poslodavcima pet godina slao izveštaje o pranju novca, da bi na kraju morao da izađe u medije da obelodani slučaj ne bi li ga neko poslušao. Nemoguće je da ne primetite toliku količinu novca kroz malu podružnicu u malom mestu. Dakle, nije se radilo o Kopenhagenu, nego o jednoj maloj filijali. To je meni neverovatno, da nema tih procedura, da su ih se oni lišili ili su se jednostavno uljuljkali u taj svoj divni život i jednostavno relaksirali neke kontrolne mehanizme. To je sad već pitanje i za istražene organe“ kazala je Matić na Insajder televiziji.
Kao primer prevare prilikom investiranja novca, ona je komentarisala i slučaj iz Amerike, gde je osnivačica kompanije „Teranos“ Elizabet Holms navukla veliki broj ljudi da investira u njen startap, a u jednom trenutku je imala podršku i ljudi kao što su medijski mogul Rupert Mardok, bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer…
Holms je navodno stvorila test lak za upotrebu koji bi mogao da obavi široki niz medicinske dijagnostike na osnovu samo nekoliko kapljica krvi. Ispostavilo se da to nije funkcionisalo u praksi.
„Ona je imala proizvod u koji su svi poverovali i došla je do toga da joj kompanija u jednom trenutku vredi devet milijardi dolara. Nema koga nije prevarila - i ljudi koji su finansijski pismeni i obrazovani, a ne samo oni koji su pohlepni. Ozbiljni igrači su poverovali i godinama su ulagali, dok na kraju nisu videli da proizvod ne funkcioniše i da ne uspeva sa tačnošću da izmeri sve te parametre za koje je ona tvrdila da će da izmeri, da ne predviđa bolesti, jer se tvrdilo da na tom aparatu možete videti i neka oboljenja koja će doći tek. Rigorozno je kažnjena. Za investicionu prevaru dobila je 11 godina zatvora“, navela je Matić.
Kako kaže, kada u Americi dođe do krivičnog postupka, onda kazna i sankcija moraju da budu visoki jer to ostavlja utisak na sve ostale i odvraća eventualne buduće počinioce.
<h2>Najsigurnije - štednja u banci i državne obveznice</h2>
A gde danas ulagati novac? Da li štedeti u bankama, kupovati nekretnine, ulagati u investicione fondove, državne obveznice, akcije ili možda ući u posao sa kriptovalutama? Stručnjaci savetuju oprez, koji pre svega podrazumeva dobru informisanost.
Maja Tomić savetuje ljude da ne veruju da postoje „toliko dobre prilike koje je teško propustiti“, te da posebno ne veruju u to kada se nudi nizak rizik, a visoka zarada. To je, kaže, nemoguće spojiti, jer ako je nizak rizik, onda nema tog velikog prinosa. Važan je i pažljiv izbor investicionog savetnika.
„Bez obzira na plitko tržište hartija od vrednosti i bez obzira na sve muke koje akcionarska društva imaju na berzi, postoje investicioni savetnici i brokeri, imamo obaveznu edukaciju i za jedne i za druge, imamo obavezni sertifikat koji dobijaju… Dakle, ono najlakše što može građanin da uradi je da pogleda da li taj investicioni savetnik ima ovlašćenje, broker u brokerskoj kući gde radi… Reference investicionog savetnika je neophodno proveriti. Ako postoji neka kriminalna prošlost, ako postoji neka velika rupa u radnom iskustvu, ako postoje neke pritužbe na njega itd. to je nešto što se danas toliko lako može proveriti“, ukazala je ona.
Broker Nenad Gujaničić napominje da svi naši građani mogu da investiraju i na globalnom finansijskom tržištu.
„Ali, tu dolazimo do one komponente da građani imaju nizak nivo ekonomskih i finansijskih znanja. I tu imate slučajeve gde su naši ljudi prilično prevareni - preko interneta su nalazili nekakve kvazibrokerske kuće, koje su im napravile zaradu od par stotina procenata, pa su simulirali njihovo investiranje, pa im tražili dodatan novac da postanu VIP klijenti… I oni su na papiru zaradili nekoliko stotina procenata, a taj novac ne mogu da povuku. To je, recimo, nekakva vrsta prevare na koju naši građani lako nasedaju“, kaže on.
Dodaje da svaki investitor treba da vidi koliko je on sklon riziku.
„Ako ste minimalno skloni riziku - za vas nema ništa bolje nego štednja u banci ili državna obveznica. Za državnu obveznicu morate malo da se raspitate šta je, ali nije to toliko komplikovano. I to je neka sigurnost. Državna obveznica - garant je država. U banci vam štednju do 50.000 evra garantuje država“, naveo je Gujaničić.
S druge strane, kako kaže, ko ima neku višu sklonost ka riziku može da koristi razne investicione fondove.
„Može da investira, na tržištu akcija imate od niskorizičnih do visokorizičnih. Ako kupite akcije najveća kompanija na svetu - ’Apple’, ne možete očekivati da će skočiti 100 odsto za godinu dana, ali velika je verovatnoća da ćete zaraditi u nekoliko godina“, naveo je.
<h2>Posao s kriptovalutama nosi veliki rizik</h2>
Trgovinu kriptovalutama ističe kao vrlo rizičnu.
„Znate da dosta naših građana kupuje kriptovalute… To je ulaganje sa najvišim rizikom. Većina naših građana nije svesna, ali tu dolazimo do one priče da oni znaju primere nekih, čuli su da je neko zaradio 1.000-2.000 procenata… Na našoj berzi je najviše investitora bilo 2006/2007. godine kada je berza bila na vrhuncu, kad je bitkoin bio 60.000 dolara tada je bilo najviše ulagača. Dakle, ti mali, naivni investitori se uvek pojavljuju na vrhu piramidalne šeme“, kazao je Gujaničić.
On navodi da postoje apsolutni pobornici kriptovaluta, da je nesporno da tu stoji izuzetan razvoj tehnologije i da će, u tom smislu, blockchain svakako imati primene. Smatra, međutim, da će bitkoin, kao najpoznatija kriptovaluta, imati dobar, odnosno pozitivan trend, isključivo ukoliko bude uspeo da ugrozi dominaciju klasičnih valuta iza kojih stoji država.
Bitkoin je, inače, decentralizovana digitalna valuta koju možete kupiti, prodati i razmeniti bez posrednika. Nastao je 2009. i tada je jedan novčić vredeo 150 dolara. U međuvremenu je imao velike uspone i padove na tržištu, a trenutna vrednost je oko 56.000 evra.
„Evo sami zaključite da li će, recimo, jedna Amerika, kojoj je dolar kroz sve moguće krize omogućio da prođe odlično, odustati od tog monopola i dozvoliti nekakvom nezavisnom sredstvu plaćanja i čuvara vrednosti, kao što bi trebalo da bude bitkoin, da preuzme tu ulogu? Jer, suština kriptovaluta, odnosno njihov osnovni cilj, jeste da je to jedan nezavisan sistem, gde ne mogu da dođu guverner centralne banke ili političar da utiču, štampaju novac… Postoji jasno definisan protokol na koji niko ne može da utiče i sve je to onako utopistički lepo, ali na kraju balade - ako kriptovalute uspeju da zamene dominaciju zlata, kao nekog sigurnog utočišta u vremenima krize, ili dominaciju glavnih svetskih valuta, one će svakako na duže staze mnogo više vredeti. Ali, bojim se da to neće tako lako biti“, naveo je Gujaničić.
Izvor: Insajder

Teme

Ilustracija. Foto: Chris Liverani/Unsplash

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Naše priče

Više od vesti

Od piramidalne štednje kod Dafine i Jezde do trgovine kriptovalutama: Stručnjaci otkrivaju gde je danas najsigurnije investirati novac i koliki su rizici

Od piramidalne štednje kod Dafine i Jezde do trgovine kriptovalutama: Stručnjaci otkrivaju gde je danas najsigurnije investirati novac i koliki su rizici

Tagovi: