Od panike do ignorisanja virusa: Novi talas doneo novi soj korone
Prema podacima na sajtu COVID19, poslednji put ažuriranim 28. jula ove godine, u nedelji koja je prethodila objavljivanju podataka, bilo je 306 slučajeva novoobolelih od korone, od ukupno 1.207 testiranih. Četvrtina pozitivnih od onih koji su se testirali ukazuje na sve veće prisustvo korone u populaciji. Podaci koje Ministarstvo zdravlja i Institut za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut“, međutim, ne objavljuju trebalo bi da nam pokažu koji broj novoobolelih je zaražen najnovijim tipom Kp.3.1.1 iz omikron soja koronavirusa, a koliko njegovim prethodnim varijantama. Ne znamo ni koliko je Kp.3.1.1. opasan, ili opasniji od prethodnih i koju populaciju najviše pogađa na području Srbije.
"Sve te podatke nemamo jer se u Srbiji nažalost ne sprovodi ta vrsta istraživanja, za razliku od razvijenih zapadnih zemalja, gde se ta istraživanja redovno rade. Ne radimo dovoljno dijagnostiku, niko ne može da vam kaže koji su sojevi trenutno prisutni u Srbiji ni u kojoj meri, mi nismo zvanično potvrdili ni prisustvo kp.3.1.1, ne znamo ni dinamiku ni odnos pojedinih sojeva“, kaže za Insajder epidemiolog Zoran Radovanović.
Iz javno dostupnih naučnih tekstova, ali i na osnovu analiza iz razvijenijih zemalja znamo međutim da je Kp.3.1.1. u svetu u ekspanziji i da najčešće pogađa radno sposobno stanovništvo. To ne bi trebalo da čudi, ako znamo da je sezona školskih raspusta, zbog koje deca grupno ne borave u zatvorenom prostoru, ali i da je u toku period godišnjih odmora, tokom kojih se porodično češće putuje.
"I dalje je međutim taj virus najopasniji za stare ljude, obolele od hroničnih bolesti, ljude sa transplantiranim organima. Oni bi trebalo da se zaštite od obolevanja ličnim merama prevencije, a bilo bi dobro i da imuni odgovor steknu imunizacijom“, kaže Radovanović za Insajder.
Uvoz vakcina bez plana
Da li se imunizacija protiv virusa COVID19 uopšte trenutno vrši u Srbiji novinari Insajdera su pokušali da saznaju pozivom na broj Nacionalnog "call“ centra Ministarstva zdravlja za zakazivanje pregleda, gde su nam rekli da oni više ne zakazuju vakcinaciju protiv tog virusa, ali i da ne znaju da li se ta imunizacija i dalje sprovodi. Ispostavilo se i da je broj državnog kontakt centra za imunizaciju protiv virusa COVID19 - nepostojeći.
Istovremeno, vakcinama koje su u Srbiju uvezene u piku epidemije je istekao rok, dok podatke o uvozu novih vakcina nadležni ne saopštavaju.
Republički zavod za javno zdravlje i Ministarstvo zdravlja smo pitali kojim se vakcinama trenutno moguće imunizovati od virusnog oboljenja COVID19, ali na to pitanje nismo dobili odgovor, kao ni na pitanja kada su one proizvedene i od kog podsoja štite. I pitanje da li Srbija namerava da uveze nove vakcine i koji broj doza je ostalo bez odgovora.
"Ključni problem je u tome što smo mi 2022. uvezli mnogo vakcina (procena je više od 100.000 doza), a dali smo svega 12.800 doza te godine, što je ujedno bio poslednji veliki uvoz. Tim vakcinama su prošli rokovi, zbog čega se one uništavaju, što je dodatni trošak za državu od nekoliko evra po kilogramu. Poučena negativinim iskustvom, pretpostavljam da država više ne pominje uvoz. Stvar je, međutim, u dobrom planiranju. Mogli smo da napravimo procenu kao i sa vakcinom protiv gripa, koji naručimo i uvezemo oko 400.000 koje u potpunosti iskoristimo. Institut Batut i Ministarsvo zdravlja su nadležni da naprave tu procenu o broju zainteresovanih za imunizaciju“, kaže Radovanović za Insajder.
Opala zaštita stanovništva
On objašnjava i da ranije primljene doze vakcine protiv COIVD19 ne pružaju trajnu zaštitu.
Organizam nam je najzaštićeniji svega nekoliko meseci od oboljevanja ili vakcinacije, posle čega imuni odgovor slabi iz više razloga. Jedan od njih su mutacije virusa, a drugi zbog prirode imunog odgovora.
"Vakcina ne štiti dugo, predlaže se da se daje svake godine, za razliku od gripa koji ima jedan sezonski talas, COVID19 ima po dva. Zaštita opada nekoliko meseci posle imunizacije vakcinom, kao i posle preležane bolesti zbog prirode imuniteta i zašto što se virus menja – nije isti virus od kojeg obolite. Ipak, prethodna obolevanja u određenoj meri kasnije štiti od hospitalizacije i nepovoljnog ishoda“, kaže za Insajder epidemiolog Zoran Radovanović.
Leto je na izmaku, a jesenji period se bliži. Tokom jeseni se, na osnovu iskustva od prethodnih godina, očekuje povećano prisustvo sezonskog gripa, ukršteno sa obolevanjem od koronavirusa.
U razvijenim zemljama se uveliko spremaju za taj period. Primera radi, Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) u SAD savetuju građane da se vakcinišu pre jeseni. Američki mediji prenose preporuku Uprave za lekove (FDA) građanima da ove jeseni prime „ažuriranu“ vakcinu protiv COVID 19, koja pruža zaštitu od novih podsojeva virusa, KP2 soj iz JN linije. Za američko tržište, vakcine će do jeseni da obezbede proizvođači Fajzer, Novavaks i Moderna.
Za razliku od Sjedinjenih Američkih Država, plan uvoza vakcina koje štite od COVID19, kao i plan imunizacije protiv te bolesti u Srbiji je još tajna strogo čuvana od građana.
Izvor: Insajder