Od "malo dužeg odmora" do "ko će platiti penale": Kako zaposleni u namenskoj industriji vide zabranu izvoza

Izvoz naoružanja i municije je oduvek bilo koliko ekonomsko, toliko i političko pitanje. Zbog toga je i proces izvoza detaljno regulisan, te više ministarstava i institucija mora da se saglasi da bi ova roba bila izvezena. I pored toga, izvoz srpskog naoružanja i municije je u prethodnom periodu bio predmet kontroverzi.  

Najpre je ruska Spoljno obaveštajna služba izdala saopštenje optužujući Srbiju da izvozom u Ukrajinu zarađuje na “krvi bratskih slovenskih naroda“. Nakon toga počeo je bombardovanje Irana, što je u fokus stavilo poslovne aranžmane Srbije i Izraela u sferi naoružanja i municije. Ove kontroverze je 23. juna presekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je nakon sednice Proširenog kolegijuma načelnika Generalštaba Vojske Srbije rekao da je sa izvozom gotovo.  

“Sada smo sve zaustavili. Moraju da budu specijalne odluke ako će nešto da ide. Municija ide u naše kasarne i naše stokove“, kazao je Vučić. Ipak, sumnju u nepopustljivost odluke donekle je ostavio izjavivši da neće da ostavi “150 hiljada ljudi bez hleba“ koliko prema njegovim rečima indirektno živi do namenske industrije.  

Nakon Vučićeve izjave oglasilo se i Ministarstvo odbrane rekavši da će ubuduće za izvoz naoružanja i vojne opreme pored saglasnost nadležnih ministarstava i agencija, biti obavezna i saglasnost Saveta za nacionalnu bezbenost.  

I Vučićeva izjava i saopštenje ministarstva sugerišu da izvoz neće biti u postpunosti stopiran, s tim da nije jasno koji su kriterijumi na osnovu koji će se birati šta će od naoružanja i opreme smeti da pređe granicu.  

Kod ljudi koji žive od rada u namenskoj industriji osećanja su pomešana.  

Goran Trifunović, poverenik sindikata Sloga u fabrici Krušik u Valjevu smatra da je u pitanju kratkotrajan zastoj, koji neće ostaviti dublje posledice na poslovanje firme.  

“To je trenutna situacija, odluka doneta pod pritiskom spolja. Verujem da će se brzo stvari iskristalisati. Osim što izvozimo, mi takođe proizvodimo i za našu vojsku. Međutim, ako bi se ova odluka o zabrani izvoza prodružila, to bi već bio problem“, kaže Trifunović.

Njegov kolega iz Krušika Aleksandar Đurić, koji je član sindikata Nezavisnost ima daleko manje optimistično viđenje situacije.  

“Celo Valjevo živi od Krušika. Svako u Valjevu ima nekoga, ili je imao nekoga ko je radio ovde. Čim je objavljeno da se prestaje sa izvozom to je postala jedina tema među zaposlenima. Ima mnogo neodgovorenih pitanja – šta će se desiti sa magacinskim prostorom koji će se napuniti ako stane izvoz ili šta će biti sudbina zaposlenih na određeno? Nejasno je kako ta odluka uopšte može na taj način da se donese. Mi plaćamo penale ako se kasni sa isporukama, pa je razumno pitati da li ćemo plaćati penale ako se sa isporukama prestane, a već su potpisani ugovori. A ako ovo potraje kupci mogu da nađu nove dobavljače“, ističe Đurić.  

On dodaje da sa radnicima niko o ovoj situaciji od poslovodstva nije razgovarao, te da su sve informacije koje imaju “procurele“ do radnika.  

Za razliku od Krušika, u Prvoj iskri u Bariču odnos poslodavca je bio mnogo transparentniji. Kako navodi Mirko Tešić, poverenik sindikata Nezavisnosti u ovoj fabrici, tema zabrane je dominirala među zaposlenima prvog dana kada je objavljena.  

“Odmah nakon toga, mene i kolegu iz drugog sindikata je pozvao direktor i istakao da je i dalje optimista da ćemo ispuniti zacrtane ciljeve. Imaćemo malo duži odmor preko leta, što će biti dobra promena za razliku od prethodnih leta kada smo baš mnogo radili. A ako zabrana potraje, dogovor sa direktorom je da oko Nove godine imamo novi sastanak“, ističe Tešić.  

U Kragujevcu, sa druge strane, nisu imali sastanke na kojima bi ih rukovodstvo upoznalo sa planom rada u novonastalim okolnostima.  

Katarina Jakovljević, zamenica predsednika Samostalnog sindikata u Zastavi Oružju, navodi da oni nisu upoznati da detaljima zabrane, i da su sve informacije dobili kroz medije.  

"Pitanje je za poslovodstvo koliko je naše proizvodnje izvozno orijentisano, a koliko se proizvodi za potrebe Ministarstva odbrane. Bez tih informacija mi ne znamo šta dobijamo, a šta gubimo ovom zabranom“, kaže Jakovljević.  

Za sada, niko od nadležnih nije detaljnije obrazlagao zbog čega je doneta odluka o zabrani izvoza, i šta će tačno moći i dalje da bude prodavano u inostranstvu. Pored toga, najviši funkcioneri su dužni da odgovore koliko će koštati odustajanje od izvoza, i da li će se plaćati penali za nepoštovanje potpisanih ugovora.  

Novinar Vuk Jeremić