Obećanja o blagostanju, rudna renta u realnosti (VIDEO)
Srbija ima najnižu rudnu rentu u svetu ili Srbija ima jednu od najvećih rudnih renti-tvrdnje o tome po kojoj ceni prodajemo rudno bogatstvo, dijametralno su suprotne. Rudna renta je ponovo u fokusu, od kada se, uprkos stavljanju tačke, ponovo razgovara o rudniku Rio Tinta u Srbiji. Između svih tih tvrdnji, istina je da - niko ne govori sve činjenice.
Rudna renta je naknada koju su rudarske kompanije dužne da plaćaju državi i lokalnim sredinama. U Srbiji je bila niska jer su rudarske kompanije uglavnom bile državne. To se menja već krajem devedesetih, a posebno posle 2000. godine kada sve više privatnih kompanija dobija prava istraživanja.
Posle prodaje prirodnih rezervi nafte i gasa ruskom Gaspromu 2008. godine, pa strateškog partnerstva u RTB-u Bor sa kineskim gigantom 2018. strane kompanije postaju dominantne u rudarstvu u Srbiji.
Od pada komunizma rudna renta je tek naknadno i neznatno korigovana i sada iznosi 3,5 ili 7 odsto - u zavisnosti od rude i prethodnih dogovora.
Dijametralno suprotne tvrdnje čule su se nedavno i tokom jedne rasprave u Skupštini Srbije.
”Pitam zbog čega su tako niske rudne rente i da li na taj način plaćamo podršku Pekinga, Moskve..." pitao je 24. oktobra 2023. godine Janko Veselinović iz poslaničkog kluba Pravac Evropa.
Odmah mu je odgovorila ministarka rudarstva i energetike.
”Visina naknade u Republici Srbiji u delu metala među višima je u svetu i regulisana je Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara”, rekla je ministarka Dubravka Đedović Handanović.
Nije to jedini primer dijametralno suprotnih tvrdnji o tome gde se Srbija nalazi na ovoj lestvici.
Odgovor na pitanje da li je rudna renta najviša ili najniža ima mnogo nepoznatih, jer je u nekim zemljama rudna renta niska, a porezi visoki - i obrnuto.
Odgovor je jednostavniji na pitanje kako se ona računa. Jedni tvrde da se obračunava iz profita, onoga što ostane kad se proda ruda i odbiju troškovi. U toj varijanti država dobija manje i manja je mogućnost kontrole. Drugi tvrde da se računa iz prihoda, odnosno ukupne vrednosti rude bez odbijanja troškova i u tom slučaju bi bili veći i prihodi države i kontorla. Prema Zakonu o naknadama za korišćenje javnih dobara, ni jedno ni drugo ne odgovara istini
”Neto prihod koji predstavlja prihod od prodaje krajnjeg proizvoda umanjen za troškove topljenja, rafinacije, transporta, pretovara, osiguranja i prodaje. Neto prihod se ne može umanjivati po osnovu amortizacije, troškova kapitala ili poreskih olakšica", navodi se.
Pitanje rudne rente je, svako malo ponovo na stolu. I neretko se čuju uveravanja da bi vlast rado povećala rudnu rentu.
Predsednik Srbije rekao je nedavno da je pokušavao po podigne rudnu rentu.
”Ja sam pokušao da podignem, ali naišlo je na žestok otpor ruske strane. U ovom trenutku sam siguran da bi bio otpor i ruske, ali i kineske, australijske, španske i američke strane, kao i svih onih koji vrše istraživanja u našoj zemlji. Toliko žestok da mi ne bi mogli da izguramo“, rekao je Aleksandar Vučić 26. juna.
U slučaju rudne rente, ruski partneri ne bi smeli da budu prepreka - od bilo kakavog uvećanja rudne rente čuva ih Sporazum iz 2008, koji im garantuje visinu rente koja je bila u trenutku potpisivanja Sporazuma.
Što se tiče Rio Tinta, u ekonomskoj studiji koju je radila britanska kompanija Ergo strategy group, računaju da će državi plaćati oko 23 miliona evra godišnje.
Čini se međutim da je od visine rudne rente mnogo veći problem njena naplata. Državni revizor u izveštaju iz 2019. godine ukazuje na to da bi budžetski prihodi od rudne rente bili veći - da postoji kontrola. Kako je objasnio, sistem je postavljen tako da kompanije koje eksploatišu rudu same obračunavaju koliko bi trebalo da plate državi.
Izvor: Insajder