Novinarka "Glasa Amerike" za "Svet i mi" iz Vašingtona: Jednake šanse Haris i Tramp za pobedu, pojačane mere bezbednosti (VIDEO)

"U američkoj prestonici su pojačane mere bezbednosti. Ispred Bele kuće su podignute velike metalne ograde, i ne samo tu, nego i oko obližnjeg parka. Takođe, mnoge radnje u centru grada su stavile zaštitne panele na izloge. Zvaničnici kažu da će glasanje sutra biti bezbedno, međutim, pojačane su mere bezbednosti na biračkih mestima širom zemlje, posebno u centrima u kojima će se na kraju brojati glasovi", rekla je Đurđić u uključenju za Insajder TV iz Vašingtona.

Duboka politička podela

Ona navodi da u Americi nema predizborne ćutnje, pa poruke Kamale Haris i Donalda Trampa koji obilaze odlučujuće države dan pre izbora, dominiraju u medijima.

"Ovi izbori se održavaju u atmosferi dubokih političkih podela, žestoke kampanje tokom koje su ponuđene dve različite vizije Amerike, ali i jedne velike neizvesnosti, pre svega zato što ankete pokazuju da će trka biti veoma tesna, ne samo na nacionalnom nivou, nego i u državama koje će na kraju odlučiti ishod izbora. Amerikanci zbog toga brinu i šta će biti sutra tokom izbornog dana - kakav će biti ishod, ali i šta će se dogoditi i u postizbornom periodu", kaže Đurđić.

Podseća da su to prvi predsednički izbori koji se održavaju posle napada na Kapitol 6. januara 2021. godine, koji je bio podstaknut neosnovanim tvrdnjama tadašnjeg predsednika, a sada republikanskog kandidata Donalda Trampa da je njegov poraz bio rezultat izborne prevare.

"Nepoverenje dela birača i danas postoji, samo je pojačano. Sam Tramp tokom mitinga neosnovano tvrdi da će biti i da ima izbornih neregularnosti u nekim odlučujućim državama, čak kaže da može da izgubi samo ako demokrate budu varale. Međutim, imajući sve to vidu, i u tako neizvesnoj i užarenoj atmosferi, samo da kažem da je više od 77 miliona Amerikanaca već iskoristilo pravo da ranije glasa, što lično, što poštom", rekla je novinarka "Glasa Amerike".

Burna kampanja

Ona navodi da je kampanja bila burna i puna obrta, i to mnogo više od ranijih izbornih trka.

"Demokratska predsednička kandidatkinja Kamala Haris nominovana tek nakon što je u julu aktuelni predsednik Džo Bajden izašao iz trke posle lošeg nastupa tokom debate sa Trampom. Sam Tramp je bio meta dva atentata, a takođe je ušao u istoriju i kao prvi bivši predsednik koji je osuđen za krivično delo. Čini mi se da je ova kampanja još više razotkrila te političke podele koje postoje u zemlji. Ovde većina govori da su ovi izbori presudni za budućnost Amerike i za to iznose različite razloge, u zavisnosti od toga kojeg kandidata podržavaju i koju stranku podržavaju. Ono što je takođe interesantno je da je ova trka veoma tesna i veoma neizvesna, barem sudeći prema anketama, pa tako ovog puta nema jasnog favorita i većina onih koji daju projekcije rezultata izbora kažu da sutra Kamala Haris i Donald Tramp imaju podjednake šanse za pobedu", kaže Đurđić.

Prema njenim rečima, kakav god bude ishod - svakako će biti istorijski.

"Ako Haris pobedi biće prva žena, prva crnkinja, prva Amerikanka južnoazijskog porekla koja će biti na tom položaju u Beloj kući. Ako Tramp pobedi biće tek drugi predsednik u američkoj istoriji koji je uspeo da osvoji predsednički mandat, a da mu prethodni pokušaj nije uspeo, a biće i prvi kandidat koji je pobedio u trci za predsednika, a osuđivan je za krivično delo", rekla je sagovornica Insajder televizije.

Veliki problem - širenje dezinformacija

Govoreći o činjenici da "Vašington post" prvi put nije podržao nijednog kandidata uoči izbora, Đurđić je rekla da su kritičari toga najviše dovodili u pitanje tajming takve odluke - desetak dana pre izbora.

"Tvrdili su da je na Bezosa (vlasnik Vašington posta) uticalo to što njegova poslovna imperija ima veze sa Vladom i da on nije želeo da naljuti Trampa u slučaju da on pobedi na izborima. Međutim, kao što znamo, Bezos je odbacivao te optužbe, mada je i sam priznao da tajming nije bio idealan, ali je navodio da je cilj odluke bio da se izbegne ta percepcija pristrasnosti i izostanka nezavisnosti u medijima, a posebno, kako je on navodio, imajući u vidu da mnogi Amerikanci ne veruju vodećim medijima", rekla je Milena Đurđić.

Generalno je, kaže, medijska situacija u kampanji veoma raznolika.

"Imate medije koji su naklonjeni Trampu, kao i one koji su više naklonjeni Haris, a imate i one koji su se, naravno, trudili tokom ove duge predizborne kampanje da sve predstave u što je moguće više objektivnom svetlu. Ono što jeste problem je širenje dezinformacija, i to ne samo iz domaćih izvora nego, kako navode obaveštajne službe, i iz stranih izvora. Navešću samo primer da su zvaničnici države Džordžija, koja će biti ključna za ishod sutrašnjih izbora, bili primorani da izađu u javnost i kažu da je video u kojem se lažno tvrdilo da ilegalni imigranti glasaju u toj državi bio, u stvari, produkt dezinformacija iz Rusije", navodi Đurđić.

Ne očekivati pobednika u izbornom danu

Ona je rekla da eksperti ističu da se može desiti da rezultati izbora - ako trka bude tako tesna kao što sada ankete predviđaju - budu poznati tek nekoliko dana posle 5. novembra.

"Podsetiću da države pojedinačno broje glasove, da će rezultati u sedam država biti odlučujući i da je potrebno vreme da se ti glasovi prebroje, ne samo glasački listići koji će biti ubačeni sutra, nego i glasovi birača koji su iskoristili priliku ili da ranije glasaju direktno ili da glasačke listiće pošalju poštom. Tako da se može desiti da se izborni rezultati saznaju tek dva ili tri dana nakon izbora. Naravno, uvek je moguće da ankete nisu bile u pravu, pa da izborni rezultat znamo već sutra (utorak) veče ili eventualno u sredu, mada za sada eksperti kažu da je to malo verovatno. Rezultat izbora 2020. godine bio je jasan tek četiri dana nakon dana izbora", navela je za emisiju "Svet i mi" novinarka "Glasa Amerike" Milena Đurđić.

Izvor: Insajder