Novi Sad pre i posle tragedije: "I kad pada kiša retko ko staje ispod bilo kakve nadstrešnice"

Tokom prethodnih pet meseci u Novom Sadu organizovane su brojne javne akcije, blokade i protestna okupljanja, a studenti su nastavili da insistiraju na utvrđivanju odgovornosti nadležnih, sprovođenju nezavisne istrage i ispunjenju svojih zahteva.

Prvi veliki građanski protest u Novom Sadu organizovan je 5. novembra, četiri dana nakon tragedije. Prema proceni Arhiva javnih skupova, te večeri je bilo oko 22.000 građana i to je do tada, kako su naveli, bio jedan od najvećih protesta u ovom gradu.

Građani su se prvobitno okupili ispred Železničke stanice, gde su minutom ćutanja odali počast stradalima, a potom su šetali do Gradske kuće gde je nekoliko maskiranih momaka sa kapuljačama vandalizovalo ovu instituciju, nakon čega je policija odgovorila bacanjem suzavaca na demonstrante. 

Ovaj događaj završio se privođenjem nekoliko mladića, aktivista i opozicionara. Bivši potpredsednik Vlade Vojvodine Goran Ješić priveden je prilikom pokušaja sprečavanja odvođenja studenta Akademije umetnosti u Novom Sadu, Relje Stanojevića, kojeg je, pokušala da privede, kako je navedno, policija u civilu. Među privedenima bio je i aktivista Ivan Bijelić iz organizovane grupe “Sviće”, kao i odbornik grupe građana “Heroji” Miša Bačulov.

Ovaj protest bio je uvod u niz akcija koje su usledile u Novom Sadu nakon tragedije. Promene su bile vidljive – od odavanja počasti žrtvama minutom ćutanja, do protesta i blokada. Ni studentska reakcija nije izostala – Filozofski fakultet bio je prvi u Novom Sadu koji je ušao u blokadu, 2. decembra. Za Insajder su naveli da osećaju moralnu odgovornost da se pridruže kolegama sa Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu.

"Moja moralna dužnost kao bivšeg studenta Filozofskog fakulteta jeste da stanem uz pravdu. Ovde su kolege sa svih smerova, svih nivoa studija, zato sam tu, zato što hoću da budem solidaran i da izrazim neki bunt i nezadovoljstvo na reagovanje državnih institucija na tragediju koja se dogodila pre mesec dana”, kaže Pavle Hrnčić, student Akademije umetnosti u Novom Sadu.

Tokom proteklih meseci, studenti su naglašavali da je njihova borba ne samo za dostojanstven život, već i za osnovno pravo da bez straha stoje ispod bilo koje nadstrešnice. Promene koje su usledile od 1. novembra postale su očigledne, a Novosađani svakodnevno osećaju posledice tragedije – u svom ponašanju, svakodnevnim rutinama, pa čak i u načinu na koji doživljavaju svoj grad.

Novinar novosadskog portala 021 Emir Kahrimanović za Insajder kaže da je pad betonske nadstrešnice izazvao snažnu reakciju građana i pokrenuo niz protesta i javnih okupljanja u gradu.

“Čini se da se sada, što svakako nije bio slučaj pre tragedije, svakodnevno održi neki skup, protest ili 16 minutna tišine i time daje pošta nastradalima. Rekao bih da od 1. novembra,  nadstrešnica i sama tragedija postaje neizostavna tema Novosađana i da nije prošao dan, a da prosečan čovek u gradu makar ne pomisli na žrtve i pad nadstrešnice. Štaviše, osećaj je kao da od tog trenutka traje jedan isti dan”, smatra Kahrimanović. 

Dodaje da su promene osetne i u njegovom poslu, te da se sve češće suočava sa većom odgovornošću u informisanju javnosti.

“Kako ni ja, ni grad, ni država nismo isti, tako ni moj način rada nije ostao nepromenjen nakon pada nadstrešnice. Izveštavanje tokom dana kada je pala nadstrešnica bilo je nešto najintenzivnije i najemotivnije u mom životu. Stičem utisak da sam u nekoliko dana ostario i doslovno, ali i poslovno. Sve ostalo mi sada lakše pada, sve je neuporedivo sa tim danom”, kaže novinar Kahrimanović.

Građani Novog Sada svakodnevno svedoče promenama nakon tragedije koja je promenila ne samo njihov grad, već i čitavu državu. 

Novosađanin Zoran Lutkić ističe da nakon 1. novembra ništa više nije kao što je bilo – ni u ljudima, ni na ulicama grada.

“Ljudi su postali mnogo oprezniji. Retko ko danas staje ispod bilo kakve nadstrešnice, čak i kad pada kiša. Ja sam godinama, kao srednjoškolac, svaki dan čekao autobus baš ispod te nadstrešnice.  Tad nisam ni pomišljao da nešto tako može da se desi, a danas mi ta pomisao dođe gde god da se nađem. Kad god prođem blizu železničke stanice ili čekam autobus, ne mogu da ne pomislim na one koji su tog dana stradali zbog tuđe pohlepe, jer je nečiji profit bio važniji od tuđeg života. Taj deo grada za mene više nikad neće biti isti”, objašnjava Lutkić. 

Pad nadstrešnice ostavio je trag ne samo u prostoru, već i u sećanjima građana. 

Aleksa Ćirić, koji živi u blizini Železničke stanice gotovo ceo život, kaže da mu je upravo ta lokacija oduvek predstavljala simbol doma.

“Za mene je stanica bila jedno od glavnih obeležja grada – mesto koje znači ‘kuća’. Kada bih se vraćao s putovanja, upravo bi mi osam špiceva naše stanice najviše budilo osećaj da sam se vratio“, ukazuje Aleksa, dodajući da sada, svaki prolazak pored tog mesta, nosi težinu gubitka.

“Nakon pada nadstrešnice, to mesto je prestalo da evocira takva sećanja i simbolika se, naravno, promenila. Upečatljiv mi je bio momenat kada sam putovao gradskim autobusom koji prolazi pored stanice i gotovo svaki putnik je okretao glavu za njom kada smo skretali na bulevar. Kako je to jedna od prometnijih gradskih raskrsnica, imam utisak da je sada prolazak tuda mnogo više “ozbiljniji“ čin, u smislu da se ljudi zamisle oko toga šta se tu dogodilo, a ne samo saobraćajni protok”, rekao je Ćirić za Insajder.

Ove promene nisu prošle nezapaženo, 1. novembar nije samo promenio izgled grada, već je uticao i na svakodnevnu dinamiku života Novosađana. U gradu protesti mesecima ne jenjavaju.

Studenti su dodatno iskazali svoje nezadovoljstvo, započinjući  24. januara  građansku neposlušnost i bojkotujući trgovinske lance i ugostiteljske objekte, dok su neki vlasnici samoinicijativno zatvorili svoje radnje u znak podrške. 

Pod parolom "Generalni štrajk", studenti novosadskih fakulteta započeli su protestnu šetnju glavnim ulicama grada, da bi nekoliko sati kasnije blokirali raskrsnicu kod Futoške pijace uz poruku "Nećete nas gaziti" zbog incidenta koji se dogodio u Beogradu kada se vozilo zaletelo na učesnike protesta, pri čemu je jedna studentkinja povređena.

Incidenti nisu prestali ni uoči velikog protesta i blokade tri mosta. U noći 28. januara, četvorica mladića napala su grupu studenata u ulici Novosadskog sajma i blizini prostorija Srpske napredne stranke na Bulevaru oslobođenja, pri čemu je studentkinja Akademije umetnosti Ana, zadobila teže povrede. Masovni protest studenata i građana Novog Sada organizovan je kao odgovor napada na studente, a ni reakcija vlasti nije izostala - premijer Srbije Miloš Vučević i gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić podneli su ostavke.

Solidarnost studenata nastavila se i narednih dana, te su studenti iz Beograda 31. decembra dočekani na Varadinskom mostu završivši dvodnevnu akciju pešačenja “Na korak do pravde”. Građani i studenti dočekali su ih aplauzima i vatrometom, uz razmenu gradskih i univerzitetskih zastava na crvenom tepihu postavljenom na mostu.

Studentkinje Prirodno-matematičkog fakulteta (PMF) za Insajder su izjavile da je pomenuta noć susreta sa beogradskim studentima, bila ispunjena emotivnim trenucima.

“Kada su studenti iz Beograda stigli u Novi Sad, građani su ih dočekali s ogromnim entuzijazmom, uz uzvike, suze i radost. Količina sreće i emocija bila je toliko snažna da je došlo do situacije u kojoj su i građani i studenti plakali. Bio je to istorijski trenutak i srce nam je svima bilo ispunjeno. Bilo je neverovatno biti deo nečega tako posebnog, videti taj nivo međusobne podrške i zajedništva i sa sigurnošću možemo reći, taj dan će ući i istoriju”, navele su studentkinje PMF-a.

Sledećeg dana u 15 časova počela je blokada sva tri mosta u Novom Sadu – Mosta slobode, Varadinskog i Žeželjevog. Organizovali su je studenti novosadskih fakulteta u blokadi, kojima su se pridružile i kolege iz Beograda, ali i mnogobrojni građani. Varadinski i Žeželjev most bili su zatvoreni za saobraćaj tri sata prvog dana blokade, dok je Most slobode ostao blokiran čak 27 sati. Deo građana i studenta odlučili su da u noći između 1. i 2. februara prespavaju u Limanskom parku. Na zelenim površinama bili su postavljeni šatori, podloge od stiropora, ćebad i  stolice. Anđela Prodanić, studentkinja Filozofskog fakluteta u Novom Sadu tada je rekla za Insajder da je odlučila da prespava u Limanskom parku, jer kako kaže, ne može da ostane ravnodušna nakon podviga studenata iz Beograda, koji su noć tokom marša ka Novom Sadu  proveli u Inđiji - na temperaturi ispod nule i pod vedrim nebom.

“Oni su šetali od Beograda dovde i ako je blokada, onda je stvarno blokada i mislim da treba da se ispoštuje do kraja”, rekla je studentkinja.

Nakon gotovo mesec dana od ostavke Milana Đurića, Novi Sad je dobio novog gradonačelnika – Žarka Mićina. Imenovanje je proteklo uz protest građana i opozicije ispred Gradske skupštine, tokom kojeg su okupljeni gađali policijski kordon jajima, toalet papirom i crvenom farbom.

Odbornici opozicije tvrdili su da im nije bilo dozvoljeno da uđu u Gradsku skupštine i prisustvuju sednici, dok je MUP u saopštenju tvrdio da to nije tačno, već da je opozicija odbila poziv sekretara Gradske skupštine i da su pokušali zajedno sa protestantima nasilno da uđu u gradsku.

Usledila je blokada zgrade Radio-televizije Vojvodine, ispred koje su studenti postavili šatore. U znak solidarnosti sa beogradskim kolegama, koji su tada blokirali Radio-televiziju Srbiju, novosadski studenti su 11. marta do 21 čas blokirali pokrajinski javni servis.

Petnaestominutne tišine postale su šesnaestominutne 21. marta kada je Vojnomedicinska akademija (VMA) saopštila je da je Vukašin Crnčević (19), mladić teško povređen u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici, preminuo u ovoj vojnozdravstvenoj ustanovi. Pre zvaničnog saopštenja, učenici, nastavnici i građani Novog Sada okupili su se ispred Srednje ekonomske škole "Svetozar Miletić“ koju je mladić pohađao i održali 16 minuta tišine, a nakon toga okupljenima se obratila nastavnica Ekonomske škole "Svetozar Miletić'" Sanja Vuković koja se zahvalila na podršci koju su građani pružili u proteklom periodu.

"Verujem da će nam ta podrška trebati i u budućnosti. I ono što bih volela jeste da nas ovaj strašan događaj konačno ujedini. Da prestanemo da upiramo prstom jedni u druge. Ko je izdajnik, ko je ovaj, ko je onaj, ko je ovakav, ko je onakav, ko je za nastavu, ko je za obustavu. U našoj školi se jedan strašan razdor desio poslednjih nedelja, kao da nismo ljudi i kolege. I bojim se da ako nas ovo ne ujedini, da naša budućnost nikako ne može biti svetla. Hvala još jednom svima", rekla je nastavnica Srednje ekonomske škole "Svetozar Miletić“ Sanja Vuković.

Iste večeri, novosadski studenti su u tišini prošetali od kampusa do Železničke stanice, gde su položili venac za preminulog Vukašina.

Ponovna blokada RTV-a dogodila se 14. aprila, nakon poziva studenata da se okupe u kampusu u 21 čas i krenu u šetnju do pokrajinskog servisa. Blokada je trajala do 5.30 ujutru, kada je kordon žandarmerije primorao studente da se povuku. 

Sutradan su svi zborovi građana pozvali na novo okupljanje ispred RTV-a, gde je organizovano gledanje dolaska biciklista u Strazbur putem video-bima. Studenti su pozvali okupljene da gledaju doček ispred zgrade RTV, jer su smatrali da to nije bilo moguće pratiti na javnom servisu. Tokom čekanja, više puta su pozivali zaposlene u RTV da im se pridruže.

Za proteste koji traju skoro šest meseci polazna tačka svih događaja bila je tragedija u Novom Sadu 1. novembra, međutim, kako je i krenuo bunt, tako su se nastavile i akcije, te je 3. aprila Novi Sad ispratio studente bicikliste u svojoj “Turi do Strazbura”, ali ih i ponovo dočekao na svečanoj “ceremoniji za heroje”. 

Jedan od studenata pred sam polazak za Insajder rekao je da će put biti izazovan, ali da je rešio “da ću stići tamo makar rukama motao (bicikl) do Strazbura”.

Pre više od nedelju dana, dok se ispred Skupštine Vojvodine održavao još jedan studentski protest, ispred Železničke stanice u Novom Sadu osvanuo je bilbord Banke poštanske štedionice sa sloganom 'Jer mi gradimo snove'. Ovaj događaj izazvao je reakciju građana, te je bilbord ubrzo sklonjen.

Uoči šest meseci od pada nadstrešnice, odgovori na pitanja studenata i dalje izostaju. Građani i studenti nastavljaju sa protestima širom Srbije, dok napadi na učesnike ne prestaju, a ni prethodni napadači još uvek nisu procesuirani. Na mnoge zahteve i pitanja dolaze nejasni i neprecizni odgovori, a ponekad i potpuni izostanak reakcije nadležnih.

Novinarka Teodora Ćulibrk