Nova forma za stare ciljeve: Decentralizacija studentskih protesta – dodatni pritisak za raspisivanje izbora

Studentski protesti su se od novembra prošle godine pojavljivali u različitim "agregatnim stanjima". Blokadama fakulteta i komemorativnim blokiranjem saobraćajnica su privukli pažnju na sebe. Sa masovnim protestima u različitim gradovima su pokazali snagu pokreta i dubinu krize. 

Pešačenjem kroz Srbiju su protest raširili po dubini, a biciklističkim i maratonskim turama su pitanje krize internacionalizovali. Najzad, ciljanim blokadama institucija su isposlovali željeni epilog konkretnih pitanja – raspisivanje poziva za Savet REM-a i puštanje novosadskih aktivista u kućni pritvor.  

Sledeća karika u tom nizu predstavlja organizovanje 32 simultana protesta u gotovo svakom većem mestu u zemlji. Današnji protest pod nazivom "Vostani Serbije" trajaće od 18 do 21.16 časova, a u Beogradu će u tom periodu bili blokiran Brankov most i most Gazela.  

Inicijalno je protest pod parolom “Hoćemo izbore“, bio najavljen samo u Požarevcu, ali su naknadno studenti u blokadi objavili spisak gradova u kojima su planiran skupovi. 

U pitanju su - Jagodina, Zrenjanin, Čačak, Užice, Kraljevo, Leskovac, Kosovska Mitrovica, Vršac, Valjevo, Sombor, Subotica, Kikinda, Sremska Mitrovica, Pirot, Vranje, Bor, Loznica, Pančevo, Novi Sad, Kragujevac, Novi Pazar, Kruševac, Niš, Beograd, Bela Palanka, Aleksinac, Surdulica, Vlasotince, Ruma, Priboj, Šabac i Prokuplje.  

Komentarišući najavu protesta koji će se istovremeno održati u više desetina gradova, politikolog Ognjen Gogić konstatuje da je evidentno da studentski protesti menjaju formu.

“Na ovaj način studenti nastoje da promenom forme ne izgube kontinuitet i zamajac ranijih akcija, a da opet sa sebe skinu pritisak da moraju da ponove masovnost protesta iz prethodnih meseci. Održavanje masovnog odziva građana naprosto nije moguće na duže staze. Zato se sada fokus pomera na više manjih skupova, koji će održavati vatru. To je konstantno prilagođavanje novim okolnostima, uz istovremeno održavanje momentuma“, ističe Gogić.  

Zajedno sa formama protesta i zahtevi studenata su evoluirali tokom vremena. Počelo se od četiri zahteva, od čega su se tri direktno odnosila na istragu pada nadstrešnice i nasilja nad studentima i građanima, a jedan na pitanje finansiranja univerziteta. 

Nakon što vlast, prema tvrdnjama studenata, nije zadovoljavajuće odgovorila na ove zahteve, došli su novi. Peti zahtev se odnosio na istinu o navodnoj upotrebi zvučnog topa na beogradskom protestu od 15. marta, a šesti na otkrivanje odgovornih koji su predsedniku Srbije ulazak u jedinicu intenzivne nege tokom posete povređenih u požaru u Severnoj Makedoniji.  

Najzad, sedmi zahtev studenata ticao se raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora. I dok su predstavnici vlasti prvih dana oklevali da se direktno izjasne o ovom zahtevu, sve je izvesnije da raspisivanje izbora nije trenutno visoko na listi prioriteta najviših funkcionera vlasti. Govoreći u okolini Zaječara, predsednik Aleksandar Vučić je rekao da će izbori biti raspisani kada se završe pripreme za Ekspo.

“Na tim izborima, plašim se da su mnogo pogrešili. Mislio sam da su šanse tu negde, ali više nisu. Pobedićemo ih i tada ubedljivo", poručio je Vučić.

Kada će te pripreme biti okončane nije precizirao, ali je Ekspo planiran za 2027. godinu, istu kada i aktuelnoj Vladi Srbije ističe mandat.  

Gogić napominje da ne postoji jedan potez kojim bi studenti i građani mogli da primoraju vlast da raspiše izbore.  

“Da postoji već bi to uradili. Utisak mi je da se ide na taktiku stvaranja pritiska, pod kojim će u jednom trenutku vlast morati da popusti. Ovakvim akcijama studenata se podižu očekivanja javnosti da su izbori rešenje za aktuelnu situaciju. 

To će teško uticati na vlast, jer se oni trenutno čvrsto drže za mandate, ali ukoliko uoče pad rejtinga nije nemoguće da će rezonovati da je bolje da raspišu izbore pre nego kasnije. Tome na ruku idu i ne tako optimistični pokazatelji poput usporavanja ekonomske aktivnosti, pad standarda, problem sa energentima, što bi sve moglo da produbi krizu i nezadovoljstvo građana“, ističe Gogić.  

Potencijalan generator daljeg intenziviranja krize mogli bi, prema njegovim rečima, da budu i lokalni izbori u Kojseriću i Zaječaru. Kako navodi, više je scenarija po kojima bi situacija iz ove dve lokalne samouprave da daju novi život studentskom protestu.  

“Ako bi evenutalno opozicija ostvarila dobar rezultat, to bi bio i evidentan pokazatelj pada rejtinga SNS-a, što bi ohrabrilo opoziciju. Tu je svakako i opcija da SNS ostvari ubedljivu pobedu. Ako bi izbori sa takvim epilogom bili praćeni optužbama da su neregularni, to bi po sebi mogao da bude okidač za neke nove događaje“, zaključuje Gogić.  

Novinar: Vuk Jeremić