Nova faza priprema za širenje Beograda na vodi: Umesto dve hale Sajma kule od 70 i 120 metara

Naručilac izmena prostornog plana je Preduzeće Beograd na vodi d.o.o, čiji je većinski vlasnik „Eagle Hills Waterforont Investment“ iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, dok je Država Srbija vlasnik 32 odsto akcija pomenutog preduzeća. Predlog izmena napisali su urbanisti Beogradskog zavoda za urbanizam.

Prema planiranim izmenama i dopunama prostornog plana područja posebne namene, dostupnim na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture , Beograd na vodi bi zauzeo prostor od više stotina parcela duž obe obale Reke Save, a područje je podeljeno na 13 prostornih celina. Zauzeo bi značajan deo priobalja Save sa čukaričke strane, ali i uz novobeogradsku obalu.

U narednih 15 dana, zainteresovani građani i pravna lica moći će da ulože prigovore na predlog tog plana elektronskim putem.

Urbanista Krešić: Nenadoknadiva šteta za ceo Beograd

Arhitekte i urbanisti, međutim, ne smatraju da bi primedbe stručnjaka i javnosti tokom ranog javnog uvida u izmene plana područja posebne namene mogle da utiču na konačnu odluku o njegovoj izmeni.

„Na hiljade primedbi smo do sada dali na razne projekte, ali nijedna nikada nije bila usvojena, a moja suštinska primedba bi bila da treba poništiti odluku o planu izrade tog dokumenta jer on nije u skladu sa interesima Beograda i Beograđana“, kaže za Insajder arhitekta urbanista Marin Krešić.

Krešić tvrdi da taj predlog izmena nije pisan u skladu sa stavom struke i urbanističkim potrebama grada, već u skladu sa interesom investitora za proširenjem Beograda na vodi.

„U ambijentalnom smislu, ceo Beograd bi usvajanjem tog plana pretrpeo nenadoknadivu štetu jer to planirano širenje trajno menja celokupnu fizionomiju Beograda. Beograd će postati neprepoznatljiv jer oni na tom mestu planiraju da izgrade novi grad po svojoj meri. Planirana izgradnja ne vodi računa o urbanističkom razvoju grada, interesu grada i njenih građana“, ocenjuje u izjavi za insajder Krešić.

Za Beograd, kao i za gradove uopšte, po zakonu i pravilima struke donose se urbanistički planovi, a ne prostorni planovi područja posebne namene, objašnjava urbanista i arhitekta Krešić za Insajder i dodaje da je donošenje tog dokumenta „ustupak koji se čini investitoru“.

„Potpuno je besmisleno da se za jedno gradsko područje donosi i menja prostorni plan područja posebne namene. Takvi planovi se ne usvajaju za delove grada, već za velike infrastrukturne projekte van gradova, nacionalne parkove i slične sadržine. Za gradove se donose urbanistički planovi. Te izmene se time podižu na nivo donošenja državne odluke, kako bi se izašlo u susret investitoru. Urbanistički zavod Beograda, koji je sačinio predlog izmena i dopuna prostornog plana, to je učinio na osnovu prostornog rešenja koje mu je dao investitor, koji je i naručilac izmene plana, a ne na osnovu urbanističkih potreba Beograda“, kaže Krešić za Insajder.

Arhitekta Kovačević: Permanentni leks specijalis

Sa Krešićem je saglasan i arhitekta Bojan Kovačević, idejni tvorac i potpisnik Deklaracije o sudbini Beogradskog sajma i Generalštaba.

„Planovi područja posebne namene donose se za auto-puteve, vojne poligone, hidrocentrale, dakle za projekte od nacionalnog značaja van gradova, a ne za projekte tog tipa. To što je država rešila da takvom projektu da takav status moglo bi da znači i da grupa ljudi za projekat od nacionalnog značaja može da proglasi bilo šta što smatra važnim za jednu zemlju, uz skrivanje delova istine od javnosti. U pitanju je sprovođenje jedne vrste permanentnog leks specijalisa“, ocenjuje Kovačević za Insajder.

Iako je predlog plana područja posebne namene podeljen na 13 urbanističkih celina, urbanistička celina 7, koja obuhvata prostor Beogradskog sajma, izazvala je najveću pažnju stručne javnosti. Struka problem vidi u tome što je pod zaštitom države ostala jedino Hala 1 Beogradskog sajma, dok su ostale predviđene za rušenje.

„Uprkos upozorenjima kompletne struke, da ne sme da bude skinuta zaštita sa Hala 2 i 3 Beogradskog sajma, koje su u građevinskom smislu slične Hali 1 i koje bi, kao ambijentalna celina morale da ostanu pod zaštitom države kao kulturno dobro, oni su rešili da te hale sruše. Te hale imaju kupole slične onoj koju ima Hala 1“, podseća Kovačević.

On smatra da je rušenje dve hale besmisleno.

„Ne znam kako bih sada komentarisao plan da se na tom mestu podignu kule visoke od 70, do 120 metara. Rušenje te dve hale je besmisleno, prenebregava stav struke i govori da u ovoj državi može da se planira i gradi onako kako laicima padne na pamet, a ne onako kako stručna javnost smatra da treba“, kaže za Kovačević, potpisnik i jedan od idejnih tvoraca Deklaracije o sudbini Beogradskog sajma i Generalštaba, koju su podržala referentna stručna i naučna udruženja i profesori univerziteta.

Na Sajmu opstaje samo Hala 1

Komentarišući deo predloženih izmena koji se odnosi na područje Beogradskog sajma, prema kojima će jedino Hala 1 ostati neporušena, arhitekta urbanista Marin Krešić ocenjuje da je sa urbanističkog stanovišta besmisleno da zone koje su stekle tradiciju, istoriju i imidž potpuno menjaju namenu.

„To je uništavanje kulturno – istorijskog nasleđa Beograda i izgradnja potpuno novog Beograda, po meri investitora. U toku je beskrupulozna privatizacija Beograda“, smatra Krešić.

„Ta hala će ostati usamljena, prazna, napuštena i zaboravljena, baš kao i zgrada Železničke stanice“, smatra Krešić.

Podsetimo, posle više sudskih postupaka koji su trajali do 2021. godine, između Preduzeća „Beogradski sajam“ i države Srbije, država je postala većinski vlasnik objekata tog preduzeća uz obalu Reke Save.

Dve godine kasnije, u avgustu prošle godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je građanima da je pomenute objekte od države kupio „Beograd na vodi“. Kuporpodajni ugovor između države i tog preduzeća međutim do danas nije javno dostupan, pa je nepoznato po kojoj ceni su objekti Beogradskog sajma prodati pomenutom preduzeću.

Širenje i na područje Stare šećerane

Beograd na vodi bi se, prema predlogu plana područja posebne namene, za koji je danas počeo rani javnio uvid, proširio i uz parcele na kojima se nalazi zaštićeno kulturno dobro „Stara šećerana“.

Kompleks Stare šećerane prostire se na 12 hektara zemljišta, na atraktivnoj lokaciji nadomak reke Save, takođe sa „čukaričke“ strane priobalja.

Podsetimo, "Prva srpska fabrika šećera Dimitrije Tucović 1898", poznatija kao "Stara šećerana", prodata je na javnom nadmetanju 11. juna ove godine za oko šest miliona evra. Kupila ga je firma "Vrenje doo", registrovana na adresi Šećerane. Iako je ministar građevinarstva Goran Vesić tada upozorio da je njen dotadašnji stečajni upravnik „požurio sa privatizacijom jer je država imala pravo preče kupovine“, krajem jula ove godine vlasnik „Stare šećerane“ postala je firma „Vrelo“ jer država nije iskoristila pravo preče kupovine.

Beograd na vodi i sa druge strane reke

Prema predlogu izmena plana, Beograd na vodi planira da se proširi i na deo priobalja sa novobeogradske strane. Beograd na vodi bi se, prema tom predlogu prostirao na delu Starog sajmišta između Mosta Gazela i Starog tramvajskog mosta (tzv. Blok 18a), ali i na delu Bloka 69, preko puta bivše „buvlje pijace“, uz Most na Adi.

Prema predlogu plana koji je na ranom javnom uvidu, zelene površine bi se prostirale na 12 odsto ukupnih površina, za razliku od trenutnih šest odsto. U odnosu na 20.000 građana koji su trenutno naseljeni na području na kojem je planirano proširenje Beograda na vodi, u njemu bi nakon izgradnje živelo oko 33.000 ljudi.

„Plan da se na 300 hektara naseli 30.000 ljudi, ako se zna da je za izgradnju stanova za taj broj stanovnika potrebna mnogo manja površina pokazuje da je ovaj predlog rađen bez stručne analize, istraživanja i obrazloženja. Jedan od razloga za navođenje takvog podatka je da su urbanisti moguće prepisali okvirne kalkulacije investitora, a drugi da bi se prikrili trenutni infrastrukturni nedostaci i manjkavosti tog dela Beograda. Prekomerna gradnja bez povećanja kapaciteta komunalne i saobraćajne infrastrukture urušava infrastrukturu grada, stvara saobraćajne čepove, zagađenje i nestašice vode i struje“, upozorava Krešić.

Rani javni uvid u pomenuti dokument traje do 21. avgusta. Ukoliko njegov predlagač, Urbanistički zavod Beograda na javnoj sednici odbije primedbe koje pristignu u narednih 15 dana, odluka o njegovom usvajanju biće doneta na zatvorenom delu sednice.

Izvor: Insajder