Nemanja Todorović Štiplija za Marker: “Studenti će ‘Turom do Strazbura’ privući pažnju međunarodne zajednice” (VIDEO)

Studenti su juče krenuli na dug put do Strazbura sa ciljem da se obrate institucijama Evropske unije i Savetu Evrope i da im predaju dokument o kršenju ljudskih prava u Srbiji. Glavni urednik portala European Western Balkans Nemanja Todorović Štiplija smatra da je Strazbur - od trenutka kada je nastao Savet Evrope, odnosno Evropski sud za ljudska prava - postao simbol koji “svima budi neku nadu da je pravda nekako dostižna”. 

 “Vidim to da studenti dižu svest o onome što se dešava u Srbiji, ne samo u Strazburu, nego i u državama kroz koje prolaze. Prosto postojaće sigurno velika medijska pažnja ovog njihovog putovanja, ne samo kroz države koje prolaze, nego gotovo u celoj Evropi. Već je počelo da se piše o tome, tako da verujem da će na jednom tom nivou to imati mnogo veći značaj od samog fizičkog predavanja nekog papira u Strazburu”, smatra Nemanja Todorović Štiplija.

Na pitanje - da li očekuje samo predaju papira ili da studente neka od institucija primi na razgovor - Štiplija napominje da je Strazbur sedište više institucija, a posebno Saveta Evrope i Evropskog parlamenta (EP). Međutim, ističe da u trenutku dolaska studenata neće biti zasedanja plenarnog EP-a i da još uvek nije poznato da li će poslanici doći iz Brisela u Strazbur da sačekaju studente. 

 “Sa druge strane, Savet Evrope je možda, u ovom našem slučaju mnogo važnija institucija, jer je to ta institucija koja se bavi ljudskim pravima i zaštitom ljudskih prava u Evropi. Tu su naravno sam sekretarijat Saveta Evrope, parlamentarna skupština Saveta Evrope, Evropski sud za ljudska prava koji smo već pomenuli i naravno komesar za ljudska prava. Mi smo ranije znali komesarku Dunju Mijatović koja je bila tu iz regiona, a sada je od prošle godine novi komesar. Da li će ih primiti komesar ili neko drugi - naravno, studenti to moraju da organizuju nekako usput. Još uvek ne znamo sadržaj njihovog dopisa, ali verujem da je Strazbur, odnosno institucije koje se nalaze u Strazburu, već dovoljno upoznat sa svim onim što se dešava u Srbiji”, kaže Nemanja Todorović Štiplija. 

 Dodaje i da će u toku sledeće nedelje, koliko je upoznat, biti zasedanje Parlamentarne skupštine Saveta Evrope na kome će se razgovarati o svemu što se proteklih meseci dešavalo u Srbiji, sa posebnim fokusom na događaje tokom 15. marta. Veruje da će iz te sednice možda proisteći neka rezolucija u kojoj će se pominjati Srbija. Ono što je važno, ukazuje Štiplija, početkom maja zaseda i EP - kada će se raspravljati o izveštaju specijalnog izaslanika Tonina Picule. 

 Od početka studentskih blokada i protesta Evropska unija nije pokazala značajnije interesovanje za društvenu i političku krizu u Srbiji. Mnogi su njene reakcije na dešavanja u Srbiji ocenili kao “blage” i “odmerene”. Štiplija misli da će ova studentska akcija izazvati snažnije reakcije unutar EU. 

 “Mislim da studenti baš tim putovanjem kroz mnoge države članice, kroz glavne gradove, gde će posetiti neke univerzitete, razgovarati sa nekim ljudima, dižu sve odozdo na gore. Mislim da će se mediji u tim zemljama, što Mađarskoj, Slovačkoj, Austriji, Nemačkoj, nekako više zainteresovati za to, samim tim i neki nosioci vlasti u tim zemljama i da će možda reakcija doći prvenstveno od država članica, a onda i od Evropske unije. Jeste da su najveće instance Evropske komisije na ovu našu krizu reagovale samo tvitovima, ali upoređujući sa nekim drugim krizama koje su bile ranije, prvenstveno krizama u Makedoniji od 2015. do 2017. Evropska komisija može mnogo više od toga”, ukazuje Nemanja Todorović Štiplija. 

 A na pitanje - šta je potrebno da se desi da dođe do neke oštrije reakcije - Štiplija kaže da “nije siguran” i da je “najveća nesreća koju doživljavamo svih ovih dana” nedostatak usaglašenog stava EU; međutim, veruje da evropska komesarka za proširenje Marta Kos podržava studente. 

 “Mislim da je to u stvari ključno pitanje na koje niko nema odgovor. Međutim, ako ste pratili intervjue koje komesarka Kos dala slovenačkim medijima, u oba intervjua ona na neki način podvlači da su studentski zahtevi isto ono što i Evropska unija traži od Srbije u procesu evropskih integracija i da je to sve nešto što je skroz normalno. Delovalo mi je da ona tom rečenicom na neki način i podržava studentske zahteve. Možda ja preterujem, ali to meni tako deluje”, kaže Nemanja Todorović Štiplija.

 Upravo je evropska komesarka za proširenje Marta Kos nedavno u jednom intervjuu pominjala da EU od Srbije traži izmenu izbornog zakonodavstva da bi mogli da se sprovedu fer izbori. Na to se odnosila i Rezolucija Evropskog parlamenta, čija su tema bili prošlogodišnji Izbori. S obzirom da ta rešenja nisu sprovedena u delo - postavlja se pitanje da li ova kriza može da dovede do jačeg pritiska EU za poboljšanje izbornih uslova. 

 “Iz tog intervjua meni je jasno da oni pokušavaju da iskoriste reformsku agendu, odnosno one stavke iz reformske agende, da bi poboljšali izborne uslove. Dakle, to su neka dva medijska zakona, to je zakon o biračkom spisku i naravno novi članovi REM-a. Međutim, mislim da to nije dovoljno. Ako se to i desi, kao što je ona rekla, u naredne tri ili četiri sedmice, meni stvarno nije jasno kako će da se desi - parlament koji ne funkcioniše, da je potrebna policija da bi parlament funkcionisao, opozicija koja se možda neće vratiti u parlament, civilno društvo koje je izašlo iz svakog odnosa sa državom. Mislim da takva parcijalna rešenja ne mogu da poboljšaju izborne uslove na taj način na koji su oni urušeni poslednjih deset godina u Srbiji, zato što je apsolutno svaki deo izbornog procesa - prvenstveno i ono što se dešava pre izbora, sama kampanja i način na koji mediji funkcionišu je u stvari veći problem od konkretnih stvari koje može reformska agenda da reši. Tako da mislim da još uvek Evropska komisija i komesarka Kos nisu dovoljno pritisli nosioce vlasti ovde na način da mnogo ozbiljnije, znači i šire od reformske agende, posmatraju ovaj proces”, smatra Nemanja Todorović Štiplija.

 Studenti su danas izneli novi zahtev - da se jasno utvrdi šta je izazvalo stampedo i povrede građana tokom protesta 15. marta u ulici Kralja Milana. Osim toga, uključen je i Evropski sud za ljudska prava koji je sa tim upoznat. Štiplija smatra da će peti zahtev dodatno privući pažnju svetske javnosti. 

 “Slažem se da je korišćenje bilo kakvog oružja koje je iskorišćeno na taj dan nekako podiglo i tenziju u zemlji, ali i podiglo pažnju međunarodne javnosti. Ne postoji svetski medij koji nije izveštavao o tome šta se desilo u Beogradu. Tako da verujem da ne samo institucije Saveta Evrope, kao što su Sud ili, kao što sam pomenuo, Parlamentarna skupština Saveta Evrope i institucije Evropske unije, čak i neke druge organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava - pretpostavljam da će nekako pažljivo posmatrati proces posle ovakvog studentskog zahteva, koji, verujem - ni on neće biti ispunjen - i na kraju krajeva shvatiti na koji način srpske vlasti pokušavaju da se ovaj studentski bunt na neki način produži što duže neispunjavanjem zahteva i iscrpljivanjem studenata i prosvetnih radnika i svega toga i da se na kraju ništa ne desi”, zaključuje Nemanja Todorović Štiplija. 

 izvor: Insajder