Nedostatak radnika menja odnos poslodavaca
U danima prvomajskih praznika kad se "probude" sindikati i ukažu da i dalje postoje, a radnici uglavnom, ako im vreme dozvoli, pre biraju odmor nego šetnju u vidu protesta, proveravali smo kome je u Srbiji teže - zaposlenima ili poslodavcima. Nedostatak radne snage neminovno menja i odnos poslodavaca prema radnicima. Odavno ne važi pravilo "Ako nećeš ti da radiš ima ko hoće", a najnovije objavljeno istraživanje Infostuda govori da bi iz zemlje otišlo 83 odsto građana iz finansijskih razloga. I jedni i drugi "biju svoje bitke", i radnici i poslodavci. Svako iz svog ugla.
Da će vreme pokazati da budućnost pripada poslodavcima koji se vode nediskriminacijom i poštuju prava zaposlenih, poručila je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.
Kako je saopšteno, u Srbiji se u proseku godišnje oko jedne trećine svih pritužbi upućenih Povereniku odnosi na diskriminaciju u oblasti rada i zapošljavanja.
Janković ističe da je pravo na rad jedno od najznačajnijih ljudskih prava i jedan od preduslova za smanjenje siromaštva i socijalne isključenosti.
"Zato se moraju štititi prava radnika, unapređivati uslovi, bezbednost i zdravlje na radu, kao i materijalni položaj zaposlenih", navodi Poverenica i dodaje da se u proseku godišnje oko jedne trećine svih pritužbi odnosi na diskriminaciju u oblasti rada i zapošljavanja, najčešće po osnovu pola, invaliditeta, zdravstvenog stanja i starosnog doba.
[related-content]
Koliko su radnici u Srbiji upoznati sa svojim radnim pravima, pitali smo ekspertkinju za radne odnose, advokaticu Draganu Vidaković koja za Insajder kaže da je poznavanje radnih prava srazmerno zainteresovanosti za tu temu.
"U današnje vreme, putem interneta i društvenih mreža, informacije i saveti u vezi sa pravima zaposlenih prilično su dostupni i zaposleni više nisu prepušteni sami sebi u tumačenju zakona već na internetu mogu pronaći brojne tekstove, savete stručnjaka i iskustva", kaže advokatica.
Ima i onih koji svoja prava traže na sudu, ali momenat odluke o podnošenju tužbe protiv poslodavca, kako objašnjava Vidaković, često nije vezan za trenutak kada je zaposlenom "prekipelo".
"Da bi se zaposleni odlučio na tužbu, potrebno je da bude ispunjeno više uslova: da ima dovoljno informacija u vezi sa mogućnošću uspeha u sporu i eventualnih novčanih izdataka u slučaju neuspeha. Značajnu ulogu igra i sama odluka da deo svog vremena, energije i sredstava posvete sudskom postupku, za šta mora da postoji jaka motivacija. Često su zaposleni mnogo više motivisani da tužbe (najčešće radi isplate određenih davanja) podnose udruženo i zajednički, angažujući zajedničkog advokata“, iznosi svoja iskustva iz prakse Vidaković.
Iako su radni sporovi po svojoj prirodi hitni i sud ima obavezu da postupa bez odlaganja, trajanje spora uslovljeno je kako dokaznim postupkom u smislu broja dokaza tako i mogućnošću konkretnog sudije da ročišta zakazuje u što manjim razmacima. Ima i dobrih primera iz sudnice i, kako Vidaković navodi, u poslednje vreme dešavalo joj se da se radni spor prvostepeno okonča i za godinu dana.
Promene kod poslodavaca
Veliki deficit radne snage doveo je poslodavce u situaciju da na sve moguće načine pokušavaju da zadrže zaposlene u svojim kompanijama, kaže za Insajder Jelena Jevtović, menadžerka za odnose sa javnošću Unije poslodavaca Srbije.
"Naravno da osnovna kultura nalaže da se prema ljudima treba ponašati pristojno i sa poštovanjem, ali u ovoj situaciji je možda izraženo to da su poslodavci opterećeni raznim fiskalnim i parafiskalnim nametima. Poslodavci se na različite načine trude da zadrže radnike, možda su malo fleksibilniji po pitanju slobodnih dana i slično, ali sve zavisi od poslodavca do poslodavca i od prirode posla", ističe Jevtović.
Da ni poslodavcima nije lako govori i podatak da, kako Jevtović kaže, postoje zaposleni koji ne žele da nose zaštitnu opremu, na primer.
"Dešava se da dosta njih upravo zbog toga i prestaje da radi u pojedinim kompanijama jer jednostavno ne žele da nose zaštitnu opremu. Smatraju da im to nije potrebno. Poslodavci su naravno svesni rizika i svesni su da moraju da zaštite zdravlje i život zaposlenog, a i sebe od različitih kazni. Neki čak pribegavaju i propisivanju sankcija u svojim Pravilnicima o radu za one radnike koji se ne pridržavaju pravila koja su doneli", ocenjuje sagovornica iz Unije poslodavaca Srbije.
A upravo je Poverenica ukazala da zabrinjavaju česti primeri nebezbednih i nehumanih uslova za rad koji su rezultirali brojnim smrtnim ishodima ili teškim povredama na radu prošle godine.
Bez sindikata nema drugih nadležnih institucija
Zato mi pitamo, kome da se obrate zaposleni u kompanijama gde nema sindikata kada misle da su im ugrožena prava. Advokatica Vidaković navodi da trenutno ne postoji zvanična institucija kojoj bi zaposleni mogli da se obrate radi saveta u vezi sa zaštitom svojih prava, ukoliko nisu obrazovali sindikat.
"Moj savet je da ulože vreme u edukaciju o svojim pravima uz pomoć podataka koji su dostupni na internetu kao i da se, ukoliko su u mogućnosti, posavetuju sa stručnjakom. Moram da napomenem da problemi na poslu često nisu takvi da se mogu rešiti u nekoliko dana, ali da zaposleni koji je dobro informisan o svojim pravima i posledicama kršenja istih, koji je u stanju da se zauzima za sebe potkrepljenim argumentima i sa uvažavanjem, svakako u boljem položaju“, sigurna je Vidaković.
Ona navodi da je najveći problem na relaciji poslodavac – radnik u poštovanju prava zaposlenih na zakonsko radno vreme, godišnji odmor i odsustva, prekovremeni rad i zaradu.
"Moje iskustvo sa poslodavcima, pak, govori da je njihov problem u nepoštovanju otkaznog roka od strane zaposlenih, nepoštovanju radnih obaveza i radne discipline, zloupotrebi prava na bolovanje, manjku ponude radne snage za određene delatnosti", ističe sagovornica Insajdera.
Dok Zaštitnik građana Zoran Pašalić navodi da statistika kaže da se u Srbiji godišnje rešava i do hiljadu radnih sporova, a sudski postupci u oblasti radnih odnosa traju u proseku od pet do sedam godina.
Građani Srbije se najčešće žale zbog zlostavljanja na radu, nezakonitog prestanka radnog odnosa, neplaćenog prekovremenog rada, uskraćivanja prava na plaćeni godišnji odmor, kao i neisplaćivanja doprinosa za socijalno osiguranje.
Izvor: Insajder