Od zvučnog topa preko blokada do obezbeđivanja Pionirskog parka: Kako policija dočekuje svoj dan

Svakako najviše pažnje privukao je slučaj “zvučni top“, i neutvrđena uloga koju je policija imala u tom incidentu. Ironično, najviše sumnje u postupanje policije u ovom slučaju izazvao je sam ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić kontradiktornim izjavama nekoliko dana posle 15. marta. Dačić je najpre rekao da policija ne poseduje akustične uređaje tipa LRAD, a nakon toga da poseduje, ali da nisu raspakovani. Kada je objavljena fotografija aktustičnog uređaja na vozilu policije koje se nalazilo u blizini Doma Narodne skupštine, rečeno je da isti nisu korišćeni. Pritom, niko se nije posebno osvrtao na činjenicu da po važećem Zakonu o policiji, akustično oružje nije dozvoljeno sredstvo prinude, što dovodi u pitanje pravni osnov nabavke LRAD sistema.  

Šta je tačan uzrok panične reakcije građana koji su u centru Beograda u tišini odavali poštu nastradalima u padu nadstrešnice još uvek je nepoznato, pošto je istraga Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu i dalje u toku. U međuvremenu, ruski FSB je objavio izveštaj navodeći da su eksperimentalno utvrdili da nijedan od uređaja u posedu MUP-a nije korišćen.  

Od samog početka komemorativnih okupljanja i protesta uloga policije je bila dovođena u pitanje. Na prvom većem protestu u Novom Sadu, tokom kojeg je došlo do incidenata kod Gradske kuće, policija je optuživana da je svesno pustila okupljene da vandalizuju imovinu grada, samo da bi imala izgovor za represivne mere.

Ignorisanje komemorativnih blokada

Reakcija na te optužbe bila je odluka da policija ne obezbeđuje komemorativne blokade saobraćajnica, koji su tih dana nicale na ogromnom broju raskrsnica. Odusustvo policije je postalo očigledno onog momenta kada su počeli da se množe incidenti u kojima su građani kolima pokušavali da probiju kolonu.  

I iako je policija hitro reagovala nakon svakog takvog incidenta, i privela osumnjičene, ipak je postalo jasno da odusustvo obezbeđenja ugrožava bezbednost učesnika okupljanja. Obrazloženje nadležnih da ne mogu da se obezbeđuju protesti koji nisu prijavljeni u skladu sa zakonom, postalo je bespredmetno onog momenta kada je pritisak javnosti porastao zbog udaranja dve studentkinje automobilom u kratkom vremenskom razmaku. Od tog momenta, policija je obezbeđivala svaki skup, a incidenti sa probijanjem kolona su prestali.  

Drugi deo problema u postupanju policije, koji je postao evidentan od marta ove godine, je što su obezbeđivali ono za šta po zakonu ne postoji opravdanje. Kada je u Pionirskom parku niklo improvizovano šatorsko nasilje, građani koji su se u njemu nalazili su ubrzo zabranili prolaz kroz centralni gradski park. Kako se lično uverila i ekipa Insajdera, policajci koji su tu postavljeni da patroliraju, ni na koji način nisu uticali na to što je novinarima zabranjen ulazak na javnu površinu.

Prijateljska vatra

Onog momenta kada su studentske akcije prerasle u formu blokada institucija, pojavio se novi izazov za policiju. To se najbolje videlo u martu, tokom jedne od studentskih blokada zgrade RTS-a u Takovskoj ulici. Tada je jedinica Žandarmerije štitovima probila blokadu i omogućila ulaz u zgradu, a došlo je i do incidenta kada je jedan čovek teže povređen.  

Prva informacija glasila je da je povređen čovek pripadnik policije, a da ga je udario neko od studenata. Ovu verziju događaja je iznela većina najviših pripadnika vlasti, koristeći je kao dokaz o nasilnoj prirodi protestanata. Ubedljiv demanti ove verzije, međutim, usledio je vrlo brzo, nakon što je na društvenim mrežama objavljen snimak na kojem se jasno vidi da Lazara Babića, policajca u civilu, udara njegov kolega iz odreda Žandarmerije. Slučaj još uvek nije dobio pravni epilog.  

I iako nevezano za šire društvene događaje, javnost je bila uznemirena i snimkom koji je početkom maja objavljen na društvenim mrežama, a na kojima se vidi pripadnik Žandarmerije iz Šapca kako svoju partnerku udara i preti joj prištoljem u jednom ugostiteljskom objektu. Pripadnik policije je uhapšen i određen mu je pritvor.  

Svi ovi incidenti, pod pretpostavkom da ih u MUP-u tako posmatraju, još uvek nisu kvanitifikovani u javno dostupnim dokumentima ministarstva. Najsvežiji izveštaj te vrste je onaj o rešavanju pritužbi u MUP-u za 2024. godine.  

U tom izveštaju se navodi da je ministarstvo primilo ukupno 1722 pritužbi na rad pripadnika policije. Rešen je 1531 predmet, a u svega 127 slučajeva utvrđeni su propusti u radu. Protiv policijskih službenika kod kojih su utvrđeni propusti podneto je 95 predloga za pokretanje disciplinskih postupak.  

Izveštaj Sektora unutrašnje kontrole MUP-a, za daleko ozbiljnije propuste pripadnika ministarstva još uvek nije objavljen na sajtu ministarstva i poslednji dostupni izveštaj SUK-a je za 2023. godinu.

Novinar: Vuk Jeremić