(Ne)upitna zakonitost rektorove kandidature: Kako je bavljenje politikom od uvrede postalo krivično delo
Poslednjih godina, jedna od najtežih optužbi u javnom prostoru bila je da se neko bavi politikom. Na taj način bi predstavnici vlasti nastojali, a često i uspevali, da diskredituju bilo čiji stav ili inicijativu koja je u sukobu sa njihovim viđenjem stvari. Međutim, bavljenje politikom je, sudeći prema najnavijem razvoju događaja, postalo i protivzakonito.
Kada su studenti izneli zahtev da se raspišu vanredni parlamentarni izbori, predstavnici vlasti su horski tvrdili da su studenti time izašli na teren politike, te da su svi prethodni zahtevi bili kamuflaža stvarnih ambicija za promenom vlasti. Ali, kada se pojavila informacija da bi rektor Beogradskog univerziteta Vladan Đokić mogao da bude na studentskoj listi, poseglo se za drugačijom argumentacijom.
Tako se predsednik Srbije Aleksandar Vučić javno upitao zašto nadležno tužilaštvo nije reagovalo povodom informacije da je rektor Đokić potpisao saglasnost da bude na izbornoj listi studenata.
"Ja ne mislim da je on organizovao blokade, on je potrčko, jedan pijun. Niko i ništa. Šta možete misliti o čoveku koga podržava Nataša Kandić? Pitanje je što nije reagovalo nadležno tužilaštvo? Je l' to kršenje Zakona o visokom obrazovanju, čl. 43, stav 10, ako se ne varam? Što nadležno tužilaštvo ćuti?", upitao se Vučić.
Na tragu njegove izjave, sličan komentar iznela je i predsednica skupštine Ana Brnabić, tvrdeći da blokaderi i dekani na čelu sa Đokićem, misle da zakoni za njih ne važe.
"Za sve građane Srbije zakoni postoje i moraju da ih poštuju, samo za ovu grupu zakoni ne postoje. Pa ne može tako", rekla je Brnabić dodajući da su blokaderi privatizovali univerzitet i od njega napravili politički pokret.
"Oni svesno krše zakon, jer je zabranjeno na univerzitetu političko organizovanje. Ovo je i potvrda da su fakultete blokirali dekani i rektor, a ne studenti", zaključila je Brnabić.
Sve ove reakcije se temelje na iskrivljenom tumačenju jednog člana Zakona o visokom obrazovanju.
Taj član doslovno glasi - “Na visokoškolskoj ustanovi nije dozvoljeno političko, stranačko ili versko organizovanje i delovanje“.
To što na visokoškolskoj ustanovi nije dozvoljeno političko organizovanje i delovanje, međutim, nikako ne znači da je zaposlenima na visokoškolskoj ustanovi zabranjeno političko organizovanje i delovanje.
Na kraju krajeva, i aktuelni predsednik Vlade Srbije Đuro Macut je univerzitetski profesor, pa se pitanje legalnosti njegovog političkog angažmana nije postavljalo.
Postoje profesije kojima je zakonom zabranjeno bavljenje politikom – sudije, tužioci, policija, vojska...Međutim, profesori univerziteta nisu među njima.
Ono što ova zakonska odredba podrazumeva to je da na samoj ustanovi, dakle u zgradama fakulteta i rektorata, nije dozvoljeno političko organizovanje.
Politika kao vannastavna aktivnost
Da je ovoga svestan i sam rektor Đokić, vidi se i iz njegovog saopštenja u kojem je odgovarao na spekulacije da je pristao da bude na studentskoj listi.
“Ukoliko studenti odluče da oforme svoju izbornu listu na kojoj bi se našli i nastavnici Univerziteta u Beogradu, podsećam da to ne bi umanjilo njihov akademski integritet, niti bi narušilo autonomiju univerziteta, pod uslovom da se delovanje ne odvija u okviru obrazovnih institucija, odnosno u prostorima fakulteta i Univerziteta“, naveo je Đokić.
On je podsetio na član 52 Ustava koji svim građanima garantuje pravo da biraju i budu birani.
“To pravo važi za sve odrasle i poslovno sposobne građane, uključujući i studente i univerzitetske profesore, koji su svoje znanje, iskustvo i integritet i do sada stavljali u službu društva i javnog interesa, bez obzira na javnu funkciju koju su u tom trenutku obavljali, sve dok se time ne krše važeći propisi i pravila ustanova, koja zabranjuju jedino i isključivo političko organizovanje i delovanje u prostorima fakulteta i Univerziteta”, rekao je Đokić naglašavajući da bi eventualni poziv da bude na listi studenata doživeo kao gest poverenja i ukazanu čast.
Za sada, sve vezano za rektorov ulazak u politiku i konkretizovanje studentske liste je u domenu pretpostavki. Tim pre što poslednje izjave predsednika Srbije ne ulivaju previše optimizma da bi izbori mogli da budu raspisani u nekom skorijem periodu. Ipak, ako su studenti nešto pokazali u prethodnih šest meseci, to je da su reakcije vlasti imale mali uticaj na njihove postupke. A ako i kada izađu sa svojom listom, to što bi se na njoj mogli naći univerzitetski profesori, dekani ili rektori, ne može predstavljati zakonsku prepreku.
Svaki pokušaj da se onemoguće univerzitetski radnici da se politički aktiviraju bi, zapravo, predstavljalo krivično delo. Kako se navodi u Krivičnom zakoniku, ko svesnim kršenjem zakona ili na neki drugi protivpravan način spreči ili ometa političko, sindikalno ili drugo udruživanje kazniće se novčanom kaznom ili dvogodišnjom zatvorskom kaznom.
Novinar: Vuk Jeremić
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.