(Ne)odgovorna razmena Beograda i Moskve pet godina čeka epilog: List Miroslavljevog jevanđelja za sedam Rerihovih slika (VIDEO)
"Srbija i Rusija uskoro će razmeniti jedan list Miroslavljevog jevanđelja za sedam slika Nikolaja Reriha" - tako je glasila vest iz 2019. godine kada je, prilikom posete ruskog premijera Dmitrija Medvedeva Beogradu, potpisan Sporazum o razmeni nedostajuće 166. stranice Miroslavljevog jevanđelja iz Ruske nacionalne biblioteke u Sankt Peterburgu za sedam slika Nikolaja Reriha iz beogradskog Narodnog muzeja. Međutim, razmena kulturnih dobara nije se desila ni pet godina posle dogovora, a vest je i dalje aktuelna.
Mihail Jefimovič Švidkoj, specijalni predstavnik za međunarodnu saradnju u oblasti kulture ruskog predsednika Vladimira Putina, izjavio je prilikom nedavne posete Beogradu da se uskoro očekuje svečani trenutak razmene sedam slika ruskog slikara Nikolaja Reriha za nedostajuću stranicu najstarijeg sačuvanog ćiriličkog rukopisa Miroslavljevog jevanđelja. Švidkoj nije precizirao kada bi to “uskoro" moglo da bude, ali je naglasio da je “pravna baza pripremljena."
Pitanje pravnog osnova za razmenu bilo je prisutno i 2019. godine, kada su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tadašnji ruski premijer Dmitrij Medvedev, između ostalih, potpisali i Sporazum o primopredaji 166. stranice Miroslavljevog jevandjelja koja se nalazi u Nacionalnoj biblioteci u Sankt Peterburgu, kao i sedam slika ruskog umetnika Nikolaja Rerih, s kraja 19. i početka 20. veka, koje čuva Narodni muzej u Beogradu. Sporazum je zatim potvrđen i Zakonom u januaru 2020, a nekoliko meseci kasnije ratifikovala ga je i Duma.
Istoričar umetnosti i profesor Filozofskog fakulteta Nenad Makuljević je i pre pet godina naglašavao da je takva razmena nepravična i štetna po Srbiju, a takav stav ima i danas - pre svega jer je Rerih slike ustupio Narodnom muzeju, a list Jevanđelja je u 19. veku odsekao i odneo sa sobom ruski arhimandrit Porfirije Uspenski, tokom posete manastiru Hilandar.
Profesor Makuljević naglašava da bi najpravednije bilo da Rusija vrati taj list Srbiji, jer je taj list sada dobro proučen, zbog činjenice da treba da bude kompletiran, a da Rusiji ništa posebno ne znači.
Rerihove slike su u Beograd stigle 1932. godine, a zahvaljujući prijateljskoj vezi s kraljem Aleksandrom slikar je poželeo da svoja dela ustupi na trajno čuvanje Narodnom muzeju. Bez obzira na to što su slike i izlagane u nekoliko navrata, ruska agencija Tass je 2017. izvestila da su Rerihova dela otkrivena u Narodnom muzeju u Beogradu, “nakon što su bila izgubljena više od sedam decenija."
"Veoma dobro se zna kada su ta dela došla, između dva svetska rata, da je došao jedan veći paket, da ih je Rerih poslao Srbiji, i da je u Jugoslaviju, u stvari, da je jedan deo završio u Beogradu i jedan deo u Zagrebu. Zanimljivo je da su dela iz Zagreba danas stalno izložena u njihovom muzeju moderne umetnosti i da su oni prepoznali kulturnu vrednost i odbili bilo kakvo, dogovor ili poklon, da oni, pod znacima navoda, vraćaju Rusiji", ističe profesor Makuljević.
Odluku Srbije da se odrekne dela koja joj pripadaju, za nešto što joj je nezakonito uzeto, prof. Makuljević smatra političkom odlukom:
“Ne znam uopšte šta političari misle da će dobiti u ovakvoj razmeni. Jer, prosto, neće dobiti mnogo, a mi ćemo izgubiti nešto što je deo naše kulturne baštine. I vrlo je zanimljivo, na primer, da je jedna slika iz Rerihovog opusa, koju je on poklonio kralju Aleksandru, Rusi govore i o njoj u ovom paketu da se vrati, ona je bila baš poseban poklon lično kralju i ona je izgubljena. Tako da je tu vrlo očigledno, sa ruske strane, vrlo dobro znaju šta traže, ali srpska strana ne zna ni šta daje, ni šta dobija, i zaista deluje po malo amaterski u svemu ovom. Ja ne mislim da možete kulturno blago da uništavate zbog viših interesa. Znači, da li je to Generalštab, da li su to Rerihove slike, da li je to Kalemegdan, bilo šta da je u pitanju, prosto, nacionalni interes jeste da čuvate kulturno blago", kaže prof. Makuljević.
Iako je u članu 2 srpskog Zakona o potvrđivanju Sporazuma o razmeni iz januara 2020. godine navedeno da se predaja Rerihovih slika i lista Miroslavljevog jevanđelja sprovede mesec dana od stupanja Zakona na snagu, to se do danas nije dogodilo. Tim povodom, uputili smo pitanja Narodnom muzeju u Beogradu i Ministarstvu kulture Republike Srbije, ali odgovore nismo dobili. Pitanja su se odnosila na trenutnu lokaciju slika Nikolaja Reriha, stručna mišljenja o opravdanosti i značaju te razmene, kao i na očekivani vremenski okvir za njeno sprovođenje.
Novinarke Insajdera Anita Bogojević i Biljana Barlov