Najvažniji događaji u regionu u 2024. godini (FOTO)

Katastrofalne polave u BiH

Jug Bosne i Hercegovine pogodile su jake poplave u noći između 3. i 4. oktobra, uzrokovane nevremenom koje je nastalo iznad Jadranskog mora. 

Bujične poplave koje su izazvale i klizišta zatekle su stanovnike Bosne i Hercegovine nespremne i na spavanju. 

Poginulo je 27 osoba, a najviše u opštini Jablanica - njih 19. 

Posebnu pažnju privukao je slučaj navodno nelegalnog kamenoloma iznad naselja Donja Jablanica, koji se, kako se sumnja, usled obilnih padavina napunio vodom a zatim izazvao klizište koje je zatrpalo kuće. 

Poplave koje su početkom oktobra pogodile Bosnu i Hercegovinu najveće su od 2014, a ukupna šteta poplava i klizišta iznosi 138,5 miliona evra.

Napad nožem u zagrebačkoj školi

Mlađi punoletnik ušao je 20. decembra u Osnovnu školu "Prečko" u Zagrebu i nožem napao decu i zaposlene u školi. Jedno dete je preminulo, a troje učenika i učiteljica su ranjeni. 

Devetnaestogodišnji napadač posle napada se sakrio u obližnjem domu zdravlja, gde je pokušao samoubistvo ali je sprečen i odveden u bolnicu. Osumnjičen je za teško ubistvo i 44 drugih krivičnih dela - za teško ubistvo u pokušaju na štetu deteta, za povredu detetovih prava, na štetu ukupno 40 dece iz škole "Prečko". 

Hrvatske vlasti objavile su da se napadač ranije lečio u Klinici za psihijatriju "Sveti Ivan", a kako bi se proverilo da li je bilo propusta u lečenju mladića, Ministarstvo zdravlja poslalo je inspekciju u tu ustanovu. Pored sumnje na propuste nadležnih, taj slučaj je ukazao i na problem bezbednosti škola pošto je napadač nesmetano ušao u zgradu.

Sporni izbor Glavnog državnog tužioca Hrvatske

Sabor Hrvatske je u februaru većinom glasova izabrao sudiju Ivana Turudića za glavnog državnog tužioca, uprkos protivljenju opozicije, predsednika države Zorana Milanovića i Hrvatskog novinarskog društva, koji su njegovo imenovanje opisali kao najopasniji nasrtaj premijera i predsednika Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Andreja Plenkovića na nezavisne institucije. 

Protivnici Turudića optužuju najviše zbog njegovih veza s HDZ i kontakata s osobama pod istragama dok je bio sudija Županijskog suda u Zagrebu. 

Hapšenje hrvatskog ministra zdravlja

Slučaj spornog izbora glavnog hrvatskog tužioca dobio je novu dimenziju krajem novembra, kada je uhapšen ministar zdravlja Hrvatske Vili Beroš. 

Sada bivši ministar je osumnjičen da je učestvovao u organizovanju kriminalnog udruženja, čiji je cilj bio nameštanje tendera određenim firmama za prodaju medicinskih robotskih uređaja bolničkim ustanovama u Hrvatskoj po mnogo višim cenama, čime su oštetili državni budžet. 

Hapšenje Vilija Beroša iznenadilo je pojedine hrvatske institucije, ali i javnost – bivši ministar je stekao veliku popularnost tokom pandemije korona virusa da su ga i deca na crtežima predstavljala kao heroja. Pored Beroša, osumnjičeno je još sedam osoba zbog malverzacija oko nabavki medicinske opreme za nekoliko bolnica u Hrvatskoj, saopštila je Kancelarija evropskog javnog tužioca u Zagrebu. 

Međutim, zbog slučaja Beroš izbio je spor oko nadležnosti između hrvatskih i evropskih istražitelja, a glavni državni tužilac Turudić doneo je odluku da je za slučaj nadležna hrvatska Kancelarija za suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala. 

Suđenje Miloradu Dodiku

Suđenje predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku počelo je 5. februara, a optužen je što je 7. jula 2023. doneo Ukaz o proglašenju dva zakona, koje je prethodno usvojio entitetski parlament. 

Na taj način produbljen je sukob zvanične Banjaluke i visokog predstavnika u BiH Kristijana Šmita, jer prema tim zakonima odluke visokog predstavnika i Ustavnog suda BiH neće biti ni objavljivane ni primenjivane u Republici Srpskoj. 

Šmit je prethodno poništio oba ta zakona i istovremeno nametnuo izmene Krivičnog zakona BiH, prema kojima je nesprovođenje odluka visokog predstavnika krivično delo. 

Za to krivično delo je zaprećena kazna do pet godina zatvora, kao i zabrana obavljanja javnih funkcija. Dodik tvrdi da se protiv njega vodi politički motivisan proces, iza kojeg stoji ambasada SAD u BiH, sa ciljem da bude proglašen krivim i da mu potom bude zabranjeno političko delovanje. 

Odbrana predsednika Republike Srpske predložila je Sudu Bosne i Hercegovine odlaganje suđenja na neodređeno vreme, nakon što je on 10. decembra operisan u Beogradu zbog komplikacija sa jednjakom i želucem. Sud BiH je, međutim, zakazao glavnu raspravu za 25. decembar, pozivajući se na mišljenje sudskog veštaka da je Dodik zdravstveno sposoban za suđenje. 

Dodikova odbrana smatra da je veštačenje suprotno sadržini otpusne liste, u kojoj je više lekara specijalista predsedniku Republike Srpske preporučilo mirovanje do tri meseca.

Na samom kraju godine još jedna vest iz pravosuđa, naime ud Bosne i Hercegovine odredio je pritvor do mesec dana ministru bezbednosti BiH Nenadu Nešiću u okviru predmeta "Tunel 2" u kojem je on prvoosumnjičeni. Pritvor je određen i direktoru Puteva Republike Srpske Milanu Dakiću i direktoru firme "Legend" Mladenu Lučiću.

Sukob predsednika i premijera Crne Gore  

Crna Gora je u političkoj krizi izazvanoj sukobom predsednika i premijera, Jakova Milatovića i Milojka Spajića, zbog čega još ne može da bude formirana vlast u Podgorici, koja čini trećinu biračkog tela u zemlji, i zbog čega se ne sastaje Savet za odbranu i bezbednost. 

Uz to, Crna Gora je u ustavnoj krizi do koje je dovela odluka parlamentarne većine u Ustavnom odboru, predvođene Spajićevim Pokretom Evropa sad, da tri sudije budu penzionisane, iako je to pitanje u isključivoj ingerenciji Ustavnog suda. 

Opozicija i Milatović su to okarakterisali kao ustavni puč. Spajić i Milatović, koji su prošle godine preuzeli najvažnije funkcije u državi, razišli su se početkom ove godine, nakon što je Milatović napustio vladajući Pokret Evropa sad. 

Analitičari ocenjuju da njihov sukob narušava i međunarodni ugled i evropske ambicije Crne Gore. Crna Gora nema ambasadore u većini ključnih saveznika, niti u NATO-u, iako je članica alijanse. 

Milatović je Spajića optužio i da je vlada ugrozila evropski put države pogoršavajući odnose sa Hrvatskom, koja je Crnoj Gori zbog poteza parlamentarne većine blokirala zatvaranje poglavlja koje se odnosi na spoljnu i bezbednosnu politiku.

Region i evropske integracije

Duže od deceniju od poslednjeg proširenja Evropske unije, kada je proces evrointegracija završila Hrvatska, ponovo je aktuelna tema ulaska država regiona u Uniju. Posle najava iz Brisela da bi Evropska unija trebalo da se reformiše i da bude spremna da primi nove članice 2030. godine, počelo je da se radi ubrzavanju evrointegracija regiona. 

Najpre je usvojen Plan rasta za Zapadni Balkan, koji se sastoji od 6 milijardi evra bespovratne pomoći i povoljnih kredita za države regiona ali pod uslovom da sprovode reforme koje će ih približiti članstvu u Uniji. 

Crna Gora je 16. decembra zatvorila tri pregovaračka poglavlja u procesu evrointegracija, a zvaničnici te države uvereni su da je moguće da Crna Gora 2028. godine postane članica Unije. 

Albanija je tokom poslednja tri meseca napravila niz koraka ka članstvu u Uniji; najpre je 15. oktobra otvorila prvi klaster pregovaračkih poglavlja a sredinom decembra i drugi. Evropski savet je u martu odobrio otvaranje pristupnih pregovora sa Bosnom i Hercegovinom, međutim ta država nije ima napretka na tom polju. 

Naposletku, Severna Makedonija nije uspela da promeni Ustav i uvede bugarsku zajednicu u Preambulu, što je prethodno ušlo u pregovarački okvir kao uslov za otvaranje poglavlja, na šta čeka od 2005. kada je dobila status kandidata.

Zamenica generalnog sekretara NATO iz Severne Makedonije

Iako Severna Makedonija nije napredovala na putu u Evropsku uniju, njeni političari imaju uspeha u NATO. Visoka zvaničnica Socijaldemokratskog saveza Makedonija, Radmila Šekerinska postala je zamenica generalnog sekretara NATO-a i prva visoka zvaničnica sa Zapadnog Balkana u zapadnoj vojnoj alijansi. Generalni sekretar NATO 

Mark Rute objavio je 19. novembra da je Šekerinsku imenovao za zamenicu, a funkciju je preuzela 2. decembra. Šekerinska je bila ministarka odbrane 2020. godine, kada je Severna Makedonija postala 30. članica najvećeg vojno-političkog saveza na svetu. 

Među kandidatima za zamenika generalnog sekretara NATO-a bili su i bivša bugarska ministarka spoljnih poslova Marija Gabrijel, bivša hrvatska predsednica Kolinda Grabar-Kitarović i bivša ministarka odbrane Crne Gore Olivera Injac.

Poništavanje prvog kruga predsedničkih izbora u Rumuniji

Deo javnosti Rumunije, posebno stranke vlasti bile su zatečene rezultatima prvog kruga izbora za predsednika 24. novembra, kada je najviše glasova, 23 odsto, dobio kandidat krajnje desnice - Kalin Đorđesku. 

Velika podrška koju je dobio Đorđesku bila je najveće iznenađenje izbora, a on se kandidovao kao nestranačka ličnost i kampanju je uglavnom vodio preko platforme TikTok. 

U danima posle izbora, rumunske vlasti upozorile su da se iza do zada ne tako poznatog političara - krije veliko rusko mešanje u izbore. Glasanju je, kažu, prethodila serija sajber-napada i da je društvena mreža TikTok favorizovala Đorđeskua, a obaveštajne strukture Rumunije navele su da je iznenadni i iznenađujući porast popularnosti kandidata kranje desnice posledica "visoko organizovane i gerilske kampanje" na društvenim mrežama, deljenje identičnih poruka i korišćenja uticajnih ljudi na internetu. 

Ustavni sud Rumunije je 6. decembra poništio rezultate prvog kruga i naložio ponavljanje predsedničkih izbora, dva dana pošto je skinuta oznaka tajnosti s dokumenata koji otkrivaju da je Rumunija bila meta "agresivne hibridne ruske akcije" koja je dovela do iznenađujuće pobede krajnje desnog proruskog kandidata Đorđeskua. Novi predsednički izbori očekuju se početkom 2025. godine.

Slovenci na referendumima

Dok su tokom prošle, takozvane super izborne godine mnoge države imale izazove u sprovođenju osnovnog demokratskog procesa – glasanja, u Sloveniji su u 2024. održani izbori i niz referenduma. 

Slovenci su glasali za uvođenje preferencijalnog glasanja na parlamentarnim izborima, za koje se izjasnilo 70,9 odsto izašlih birača. Za regulisanje prava na pomoć za dobrovoljni prestanak života izjasnilo se 54,9 odsto izašlih birača, za uzgoj i preradu kanabisa u medicinske svrhe 66,7 odsto, dok je za uzgoj i posedovanje kanabisa za ličnu upotrebu bilo najmanje izašlih građana - 51,6 odsto. 

Nijedno od ta četiri pitanja, međutim, još nije zakonski rešeno. Za kraj novembra bio je planiran referendum o gradnji drugog bloka Nuklearne elektrane Krško, ali su se političari vlasti i opozicije u poslednji čas dogovorili da otkažu taj savetodavni referendum.

Izvor: Insajder/ Beta