Nadežda Satarić za 3D o "trećem dobu" u Srbiji: Sistem u stanju da pomaže samo pet odsto starih kojima je potrebna pomoć (VIDEO)
Kada ste poslednji put pomogli nekoj nepoznatoj, starijoj osobi da, na primer, izmeri povrće u supermarketu ili pređe ulicu i kada ste joj se, usput, nasmešili? Usamljenost, diskriminacija, nebriga društva, sa svim tim žive stari i najčešće bolesni ljudi. Gde greši svako od nas ali, još važnije, gde je sve sistem zakazao? O tome smo u emisiji 3D razgovarali sa Nadeždom Satarić iz Udruženja Amiti, koja se godinama bavi tim problemom i ukazuje na diskriminaciju starih i nebrigu o njima.
"Mnogo toga se promenilo. Ja sam 45 godina u ovoj priči i kada sam ja počinjala raditi, ja sam gledala potpuno na svet oko sebe, pa i na starije, iz perspektive jedne mlade devojke. Ako se danas osvrnem i pogledam popis stanovništva iz 1973. godine u Novom Beogradu, bilo je pet odsto stanovnika koji imaju 65 i više godina. Dakle, mi nismo njih ni primećivali, nisu nam ni smetali. Išli su oni i živeli svoj život, ali su zasigurno bili mnogo više poštovani, mnogo više uvažavani i u krugu svoje porodice i u krugu lokalne zajednice, i mnogo se više brinulo o njima", izjavila je Nadežda Satarić u emisiji 3D na Insajder TV.
Počelo je, kaže, od udruženja i organizacija Crvenog Krsta, jer tada nije bilo udruženja penzionera i drugih organizacija civilnog društva. Danas, na primer, u Novom Beogradu, u odnosu na broj starijih stanovnika, ima više starijih osoba nego što ih ima u 110 opština u Srbiji zajedno.
"A što se tiče resursa za pomoć starijima, nešto malo se promenilo na bolje. Ali ono što se zasigurno dogodilo, to je raslojavanje porodice. Mnogi mladi su otišli, ne samo iz gnezda svoje porodice u drugi stan u istom gradu, nego i u drugu državu, čak i drugi kontinent. I bez obzira koliko oni misle na svoje roditelje, ili već starije koji su ostali ovde i koliko im šalju novac - da nije ni tog novca ne bi mnogi preživeli, ali oni ne mogu da im obezbede ono što je najpotrebnije. Tu pomoć instrumentalnu i tu ljubav da budu tu pored njih. A, na žalost, država sa svojim sistemima podrške može da opsluži i opslužuje svega oko pet odsto onih koji su u stanju potrebe za nekim vidom podrške, a u stanju potrebe je otprilike trećina starijih ljudi, a kod nas ih ima milion i 460 hiljada! E sad, možete da shvatite kako stoji ta stvar", napominje Nadežda Satarić.
I zato, podseća da najmanje što možemo da učinimo jeste da im ukažemo poštovanje, pomognemo, na primer, da pređu ulicu.
"Uzmimo mu torbu jer je on pokupovao u prodavnici da ne silazi svaki dan ili već koristi popust. Makar to uradimo. Ustanimo, neka sedne neko ko ima 75 i 80 godina. Mnogo je stajao, a mladi će imati vremena, pa će i njima sutra neko ustati i ustupiti mesto u autobusu", rekla je u emisiji 3D dugogodišnja socijalna radnica.
Nadežda Satarić je pre 20 godina učestvovala u izradi studije "Oni ne mogu da čekaju" , koja se tiče siromašnih i starih osoba. Pitali smo je u emisiji 3D da li se nešto promenilo za dve decenije.
"Mi i dan danas zagovaramo za te socijalne penzije. Znate šta se samo dogodilo? Samo se dogodilo to da su mnoge od tih posebno starijih žena koje su tada živele, to su bile žene rođene pre Drugog svetskog rata, kada nije bilo obavezno školovanje školske dece, one su i te kako dale doprinos svojim porodicama, rađale decu, radile na njivi, pomažući članovima domaćinstva, nisu nikad zaradile tu penziju i pomrle su mnoge. Danas ih je ostalo oko 105.000 koje su van penzijskog sistema. Srbija je potpisala Evropsku socijalnu povelju i obavezala se, i to stoji i u Ustavu naše zemlje, u svim dokumentima, da onome ko nema taj izvor, nema porodicu na koju bi se oslonio ili, ako ima, porodica nije u mogućnosti da mu to obezbedi, država je u obavezi. Država to nikako ne čini. Ministar za selo, Krkobabić, pominje da to treba da bude 100 ili 150 evra, ali to ništa ne znači. Mi to definitivno moramo ispuniti ako ne u odnosu na sve, ali znate kome država duguje, uz tih 100.000 starijih žena ima i 20.000 muškaraca. Ima i onih koji su radili, uplaćivali doprinose, ali kraće od 15 godina, što je minimum za ostvarivanje penzije. Ti ljudi moraju da budu obeštećeni. Njima nije dinar vraćen", podsetila je u emisiji 3D na Insajder TV Nadežda Satirić iz Udruženja Amiti.
Izvor: Insajder