Na Balkanu manje migranata, ali njihov položaj sve lošiji: Situacija brutalnija nego u jeku krize 2015!

Naveo je i da su pet najzastuplјenijih država po poreklu migranata u ovoj godini Sirija (37 %), Avganistan (24 %), Turska (8%), Maroko 7/%) i Pakistan (3%). Najveći broj migranata u ovoj godini ušao je u Srbiju iz Bugarske - njih 46,84 odsto i iz Severne Makedonije – njih 38,18 odsto.

Ti podaci su samo još jedna potvrda da je balkanska migrantska ruta i dalje aktivna, što praktično znači da se broj migranata i izbeglica u svetu povećava.

Kroz Srbiju prošlo milion i po migranata

U svetu danas ima oko 115 miliona ljudi koji se smatraju izbeglicama. Krivci za to su ratovi, diktature, ekonomska, politička i bezbednosna nesigurnost…

Samo kroz Srbiju, koja je tranzitna zemlja na njihovom putu ka državama Zapadne Evrope, od velike migrantske krize 2015. do danas prošlo je milion i po migranata. Najviše ih je bilo iz Sirije, potom Avganistana, Iraka... Bilo je legalnih, ali i ilegalnih prelazaka.

Jelena Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava navodi da je pomenuta balkanska ruta druga najčešća i najpopularnija ruta među migrantima koji tranzitiraju kroz Srbiju.

"Činjenica je da je statistika odobrenih azila jako mala. Mizerno mala je bila 2023. i godinama se smanjuje, a smanjena je i statistika zahteva za azil“, navela je Ilić u emisiji „Priča o priči“ na Insajder televiziji.

Prema njenim rečima, migrantska kriza još traje, iako je u jeku bila 2015. godine, ali danas granice i prisustvo Fronteksa (Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu) na neki način diktiraju tempo i dinamiku prelaska migranata. Naglašava da je jako zabrinjavajuće to što je pojačano kršenje ljudskih prava na granici između Bugarske i Turske, kao i između Severne Makedonije i Srbije.

"Svedoci smo bili različitih kršenja ljudskih prava i ’pušbekova’ koji su se dešavali na granici između Severne Makedonije i Srbije i krajem prošle godine, takođe, nisu retki slučajevi vraćanja ljudi iz Hrvatske ka granici ka Srbiji. To su signali koji izbeglicama, koje žele da nastave put, šalju poruku da je to jako otežano i da oni zapravo negde moraju da stanu. Srbija se, htela - ne htela, nekako stavila u situaciju da postaje levak za zadržavanje migranata na Balkanu“, ocenjuje Jelena Ilić.

Brutalniji tretman nego pre devet godina

Ona smatra da bi broj migranata u Srbiji uskoro mogao da se poveća.

"Ja imam utisak da će se povećati broj ljudi koji će dolaziti u Srbiju, iako su brojke jako male i početkom ove i tokom cele prošle godine. Svedoci smo neke tendencije da, recimo, lica koja su se nalazila neko vreme u Turskoj - većinom porekla iz Sirije, odakle su mnogo pre izbegla - dolaze sada put balkanske rute. To pokazuju i statistike“, rekla je Ilić.

Kada je reč o tretmanu koji države imaju prema migrantima, odnosno ljudima koji tranzitiraju, ona smatra da je situacija danas brutalnija nego 2015. godine, odnosno da je "sam tretman na granici, pristup postupku azila i zaštiti postao jako izazovniji nego što je bilo pre devet godina“.

Kako kaže, kada se zaokruži priča trenutne situacije u vezi s migrantskom politikom, ne samo u Evropi nego u svetu, „živimo u eri najveće dehumanizacije poštovanja ljudskih prava“.

Sagovornica Insajdera podseća i na to da je početkom ove godine EU usvojila Pakt o migracijama o kojem se, kaže, veoma malo priča i u Srbiji, a još manje u EU, a koji su nevladine organizacije u Evropi „dočekale takoreći na nož“.

Mađarska je jedna od država koja se protivila migracionom paktu EU, a mađarski ministar za evropske poslove Janoš Boka rekao je ovih dana da se od njegove zemlje i Italije traži da obezbede „adekvatan kapacitet za graničnu proceduru“ za ukupno 15 332 osobe godišnje, što je više od polovine svih takvih kapaciteta duž spoljnih granica Unije.

Državni sekretar Ministarstva za evropske poslove Mađarske Barna Pal Žigmond ocenio je da Brisel kažnjava Budimpeštu koja štiti svoje granice, dodajući da se ta zemlja primorava da prihvati više od 7 000 migranata godišnje.

Stizali gladni, bosi, bolesni...

U Srbiji trenutno rade centri za azil u Sjenici, Obrenovcu, Vranju i Krnjači, kao i prihvatni centri u Bujanovcu, Preševu i Principovcu. U njima je trenutno smešteno 429 migranata.

Krajem jula su prihvatni centri u Šidu, Dimitrovgradu i Kikindi trajno zatvoreni, a privremeno je obustavljen rad centara za azil u Tutinu i Banji Koviljači, kao i prihvatnih centara u Pirotu, Bosilegradu, Somboru, Subotici i Adaševcima, i to od 1. avgusta do 30. septembra ove godine.

Iz Komesarijata za izbeglice i migracije su objasnili da je takva odluka doneta na osnovu činjenice da se kontinuirano smanjuje migratorni priliv u Srbiji u dužem periodu, što se znatno odrazilo na popunjenost smeštajnih kapaciteta.

Psihoterapeutkinja Biljana Petrović godinama radi sa migrantima i izbeglicama. Kaže da mnogi od njih dolaze u veoma teškom stanju, da zbog straha idu i kroz šume, lošim putevima... Takva situacija je najčešće bila 2015. tokom velike migrantske krize.

"Ja ih pitam jesu li usput sreli ljude, oni kažu – vrlo retko. Čak i da nemaju neke posebno opasne situacije po život, oni su gladni, bosi i često goli. Dolaze sa strašno ugroženim zdravstvenim stanjem - akutnim i psihološkim. Najpre se zbrinjava ono što je osnovno: glad, žeđ, ćebe, čarape…“, ispričala je za Insajder televiziju.

Potom se, objašnjava, prelazi na priču o onome što su preživeli, i u tim situacijama se najčešće ispostavi da im je značajno da ih neko pita kako su i šta su sve preživeli - kako na putu, tako i u zemlji iz koje su došli.

"Godine 2015. je urađeno jedno malo istraživanje, na uzorku od 200 ljudi, jer nas je interesovalo koliko je njih preživelo baš najozbiljniji oblik torture, zlostavljanje i mučenje u zemljama porekla, zbog čeka su i krenuli. Pritom je to tada bilo ratno stanje u Siriji, pa je bilo još strašnije slušati o mučenjima, šta je Islamska država radila po selima… Trideset ili četrdeset odsto ispitanih je imalo to iskustvo. Smatra se, po nekim zvaničnijim podacima, da se broj torturisanih kreće između pet i 35 odsto u izbegličkoj/migrantskoj populaciji“, navela je Biljana Petrović.

Bosilegrad kao pozitivan primer

Proces integracije migranata u novu sredinu je dug, ali kada je reč o Srbiji, prema njenim rečima, nije bilo velikog straha među građanima od ljudi druge kulture, jezika, boje kože…

"Nije reakcija toliko strašna. Ipak su ljudi otvoreni a, inače prema arapskom svetu, i zbog nekog jugoslovenskog nasleđa, nije bilo otpora. Imamo fantastičan primer. U centru u Bosilegradu su bile smeštene različite grupe ljudi, jedno vreme su najduže bili Avganistanci, bili su tako dobro prihvaćeni u tom malom mestu, odlični su bili programi, zajedničke predstave i utakmice… Njima je to bilo i osveženje. Uvek ima dobrih primera. Ne možemo da generalizujemo. Dajte da damo priliku ljudima…“, kazala je psihoterapeutkinja Biljana Petrović.

Izvor: Insajder