<article>"U Srbiji se imamo jednu manipulaciju, da se društveni proizvod iskazuje u dinarima, a dugu u evrima. I sada imamo aprecijaciju nacionalne valute, koja stvara jednu iluziju da smo mnogo bolji i stabilniji nego što u stvarno jesmo. To se radi smisleno i namerno, a  strašno dobra propaganda to pokriva. Zato nama obećavaju toliko i toliko evra, a ne toliko i toliko benzina, mesa i špageta“, kaže profesor Zec. <figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FqbNx7HffGvQ&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>Prema njegovim rečima, sada imamo situaciju da opšta stopa inflacije često najviše pogađa najniže slojeve i one koji imaju korpu dobara gde je inflacija najveća, a to su prehrambeni proizvodi. "To je najsiromašniji sloj, na njega se to odnosi. U Srbiji se dešava nešto što se znalo da će se desiti, ali ljudi nisu očekivali. U svim reformama i tranzicijama, ljudi su očekivali da se izjednače plate, a da cene ostanu različite, kao što je bilo u komunizmu. Sad su se izjednačile cene, a plate su različite i plate ne konvergiraju, već divergiraju“, navodi sagovornik Insajdera. Kao primer, profesor Zec navodi - espreso u Beogradu i u Minhenu isto košta, ali plate divergiraju i kad se pogleda opšta slika Srbije, ona se ne približava proseku, već se udaljava od proseka država centralne Evrope. "Fenomen inflacije je fenomen jednog skrivenog poreza, koji plaćaju svi građani, a zavisno od toga koju robu kupuješ i gde se cene iskazuju. Porez nije isti za sve. Mi smo jedna od zemalja koja je proživela najveću hiperinflaciju u svetu, uz Mađarsku. To je ona iz devedesetih.  Vrlo je teško običnom čoveku da prepozna neke fenomene. Nas preko medija zasipaju masom brojeva, u koje običan čovek teško može da se snađe. A na kraju, kad nemamo repere. To je kao kad dođete doktoru, pa dobijete analizu krvi, mokraće, a u izveštaju dobijemo hiljadu brojki.  Bez desne kolone, ne biste se snašli da li je šest ili sedam dobar šećer“, navodi Zec.. Na pitanje Insajdera, da objasni fenomen, da je u Srbiji je kilogram čvaraka 20 evra, a u Crnoj Gori kilogram pršuta 17 evra. "Nedavno sam bio u Kotoru. I isto me to pitaju. Dakle, jeftiniji proizvodi, kod siromašnog naroda relativno poskupljuju. Neko ne može stići do pršuta nikada, stigne do čvaraka i prosto da neki proizvodi za one sa nižim dohotkom. E, onda oni imaju eksploziju rasta. Pa kad narod postane siromašniji, hleb poskupljuje i povećava se potrošnja hleba“, kaže sagovornik Insajdera.U ovom slučaju imamo paradoks - trebalo bi, ako cene nekog proizvoda rastu, da njegova tražnja pada. "To je ekonomsko načelo. Međutim, u tom paradoksu, kod siromašnog stanovništva, kad neki bazični proizvod poskupljuje, ja nemam dohodak za drugo, onda ja plaćam sve veću i veću cenu za proizvod koji je na najnižoj lestvici, a to je čvarak“, objašnjava Zec. Profesor Zec se osvrnuo kako je u Srbiji slomljen sistem vrednosti."Kad propadne jedna klasa koja živi od svoga znanja, a to je takozvana srednja klasa. Ona živi od znanja, od umešnosti, od obrazovanja. Ona rapidno propada u celoj Evropi, a kod nas skoro da i nestaje. Dešava se tumbanje. Sada, svako ko je stvarno završio neku školu, ko je stvarno nešto učio, ko je stvarno neki inženjer, neki lekar, pita se šta će mu znanje. Majstor koji stavlja pločice, više zarađuje nego hirurg, pod uslovom da ne uzima kovertu“, objašnjava sagovornik Insajder intervjuua.Prema njegovim rečima, sada je postalo normalno prepisivati, normalno lažirati. "Šta ti možeš da očekuješ? Ti ne možeš da očekuješ da se oni koji još veruju u sistem vrednosti, pokušati da ostanu. Nama su roditelji svima govorili, samo ti uči, završavaj škole, bićeš nagrađen, imaćeš dobar posao, imaćeš dobre prihode, uspeh će doći. Važno je znanje. Nekako ovo se ne čini tako. Komunizam je, za razliku od ovih tranzicijskog vremena, imao takođe ideološke stvari koje su ga slomile, na kraju koje su ga lomile i na kraju su ga slomile. Ali je u svojim početnim fazama odvojio sektore gde se favorizuje kompetencija, a gde se traži lojalnost“, navodi Zec. Prema njegovim rečima, u bivšoj Jugoslaviji, koja je bila velika država, tražili su se kompetentni. "Nekako je kroz sistem obrazovanja, iz narodnog tela, izvučeni su talenti i njima je data šansa da budu lekari, da budu inženjeri, da projektuju brane, da uče. Sada to više nije slučaj. I sada ulazimo u jednu globalnu podelu rada, koja će i druge narode vrlo teško koštati“, navodi profesor Zec.  Prema rečima profesora Miodraga Zeca, ključno pitanje jednog naroda, da li on kao vrhovnu vrednost ima građanina, ili ima podanik. "Nažalost, naša istorija je dugo trajala i podanički mentalitet se ustalio. Posle 50 godina komunizma, ljudi kažu bolje je biti drug, drugarica i podanik nego građanin. Građanin je taj koji pita, koji protestuje, koji zahteva, a podanik je taj koji kliče i koji glasa. To je jedan narativ koji se dugo odomačio, a istovremeno pravi se sistem u kome je udobno biti podanik“, zaključuje profesor Zec. Izvor: Insajder</article>

"U Srbiji se imamo jednu manipulaciju, da se društveni proizvod iskazuje u dinarima, a dugu u evrima. I sada imamo aprecijaciju nacionalne valute, koja stvara jednu iluziju da smo mnogo bolji i stabilniji nego što u stvarno jesmo. To se radi smisleno i namerno, a &nbsp;strašno dobra propaganda to pokriva. Zato nama obećavaju toliko i toliko evra, a ne toliko i toliko benzina, mesa i špageta“, kaže profesor Zec.&nbsp;
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FqbNx7HffGvQ&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Prema njegovim rečima, sada imamo situaciju da opšta stopa inflacije često najviše pogađa najniže slojeve i one koji imaju korpu dobara gde je inflacija najveća, a to su prehrambeni proizvodi.&nbsp;
"To je najsiromašniji sloj, na njega se to odnosi. U Srbiji se dešava nešto što se znalo da će se desiti, ali ljudi nisu očekivali. U svim reformama i tranzicijama, ljudi su očekivali da se izjednače plate, a da cene ostanu različite, kao što je bilo u komunizmu. Sad su se izjednačile cene, a plate su različite i plate ne konvergiraju, već divergiraju“, navodi sagovornik Insajdera.&nbsp;
Kao primer, profesor Zec navodi - espreso u Beogradu i u Minhenu isto košta, ali plate divergiraju i kad se pogleda opšta slika Srbije, ona se ne približava proseku, već se udaljava od proseka država centralne Evrope.&nbsp;
"Fenomen inflacije je fenomen jednog skrivenog poreza, koji plaćaju svi građani, a zavisno od toga koju robu kupuješ i gde se cene iskazuju. Porez nije isti za sve. Mi smo jedna od zemalja koja je proživela najveću hiperinflaciju u svetu, uz Mađarsku. To je ona iz devedesetih. &nbsp;Vrlo je teško običnom čoveku da prepozna neke fenomene. Nas preko medija zasipaju masom brojeva, u koje običan čovek teško može da se snađe. A na kraju, kad nemamo repere. To je kao kad dođete doktoru, pa dobijete analizu krvi, mokraće, a u izveštaju dobijemo hiljadu brojki. &nbsp;Bez desne kolone, ne biste se snašli da li je šest ili sedam dobar šećer“, navodi Zec..&nbsp;
Na pitanje Insajdera, da objasni fenomen, da je u Srbiji je kilogram čvaraka 20 evra, a u Crnoj Gori kilogram pršuta 17 evra.&nbsp;
"Nedavno sam bio u Kotoru. I isto me to pitaju. Dakle, jeftiniji proizvodi, kod siromašnog naroda relativno poskupljuju. Neko ne može stići do pršuta nikada, stigne do čvaraka i prosto da neki proizvodi za one sa nižim dohotkom. E, onda oni imaju eksploziju rasta. Pa kad narod postane siromašniji, hleb poskupljuje i povećava se potrošnja hleba“, kaže sagovornik Insajdera.
U ovom slučaju imamo paradoks - trebalo bi, ako cene nekog proizvoda rastu, da njegova tražnja pada.&nbsp;
"To je ekonomsko načelo. Međutim, u tom paradoksu, kod siromašnog stanovništva, kad neki bazični proizvod poskupljuje, ja nemam dohodak za drugo, onda ja plaćam sve veću i veću cenu za proizvod koji je na najnižoj lestvici, a to je čvarak“, objašnjava Zec.&nbsp;
Profesor Zec se osvrnuo kako je u Srbiji slomljen sistem vrednosti.
"Kad propadne jedna klasa koja živi od svoga znanja, a to je takozvana srednja klasa. Ona živi od znanja, od umešnosti, od obrazovanja. Ona rapidno propada u celoj Evropi, a kod nas skoro da i nestaje. Dešava se tumbanje. Sada, svako ko je stvarno završio neku školu, ko je stvarno nešto učio, ko je stvarno neki inženjer, neki lekar, pita se šta će mu znanje. Majstor koji stavlja pločice, više zarađuje nego hirurg, pod uslovom da ne uzima kovertu“, objašnjava sagovornik Insajder intervjuua.
Prema njegovim rečima, sada je postalo normalno prepisivati, normalno lažirati.&nbsp;
"Šta ti možeš da očekuješ? Ti ne možeš da očekuješ da se oni koji još veruju u sistem vrednosti, pokušati da ostanu. Nama su roditelji svima govorili, samo ti uči, završavaj škole, bićeš nagrađen, imaćeš dobar posao, imaćeš dobre prihode, uspeh će doći. Važno je znanje. Nekako ovo se ne čini tako. Komunizam je, za razliku od ovih tranzicijskog vremena, imao takođe ideološke stvari koje su ga slomile, na kraju koje su ga lomile i na kraju su ga slomile. Ali je u svojim početnim fazama odvojio sektore gde se favorizuje kompetencija, a gde se traži lojalnost“, navodi Zec.&nbsp;
Prema njegovim rečima, u bivšoj Jugoslaviji, koja je bila velika država, tražili su se kompetentni.&nbsp;
"Nekako je kroz sistem obrazovanja, iz narodnog tela, izvučeni su talenti i njima je data šansa da budu lekari, da budu inženjeri, da projektuju brane, da uče. Sada to više nije slučaj. I sada ulazimo u jednu globalnu podelu rada, koja će i druge narode vrlo teško koštati“, navodi profesor Zec. &nbsp;
Prema rečima profesora Miodraga Zeca, ključno pitanje jednog naroda, da li on kao vrhovnu vrednost ima građanina, ili ima podanik.&nbsp;
"Nažalost, naša istorija je dugo trajala i podanički mentalitet se ustalio. Posle 50 godina komunizma, ljudi kažu bolje je biti drug, drugarica i podanik nego građanin. Građanin je taj koji pita, koji protestuje, koji zahteva, a podanik je taj koji kliče i koji glasa. To je jedan narativ koji se dugo odomačio, a istovremeno pravi se sistem u kome je udobno biti podanik“, zaključuje profesor Zec.&nbsp;
Izvor: Insajder

Teme

Miodrag Zec, penzionisani profesor Filozofskog fakulteta. Foto: Insajder

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

ekonomija

Insajder intervju

Srbija

Miodrag Zec

Više od vesti

Miodrag Zec za Insajder intervju: U Srbiji nestaje srednja klasa, favorizuje se podaništvo kao vrhovna vrednost (VIDEO)

Miodrag Zec za Insajder intervju: U Srbiji nestaje srednja klasa, favorizuje se podaništvo kao vrhovna vrednost (VIDEO)

Tagovi: