Milo Lompar u Insajder intervjuu: Strateški cilj vlasti bio i ostao da razdvoji studente i profesore (VIDEO)

Svedoci smo da je vlast vrlo odlučna u nameri da po svaku cenu deblokira fakultete različitim metodama, od inspekcija, pritisaka, kažnjavanja do ukidanja plata profesorima, naučnim saradnicima i nenastavnom osoblju. Komentarišući ove mere vlasti, profesor ocenjuje da se radi o "eksperimentu" koji ima za cilj da se raskine savez između studenata i profesora.

"Vlast je dugo gledala na koji način može da razdvoji studente i profesore. To je strateški cilj bio, i to je i ostao strateški cilj. I moglo bi se reći da je sad napipala tu slabu tačku koju nije tako teško otkriti, ali proba se na razne načine dok se ne nađe mehanizam vezano za to da se prvo kolegama u srednjoj školi, a onda i univerzitetskim profesorima uskrati plata, a time se oni praktično guraju u jednu iznuđenu situaciju, egzistencijalnu situaciju koja podrazumeva druge kriterijume", objasnio je on.

Podseća da studenti nisu izašli iz klupa zbog profesora i dodaje da vlast teži ka tome da profesori odrade njihov posao i vrate studente u klupe, i moguće je da se desi da vlast uspe u tome.

"To ne bi bilo prvi put da sistem pobedi ljude, s tim što su i rezultati onda predvidivi u budućnosti društva. Dakle, imate jednu jaku depresiju i imate jednu jaku radikalizaciju. To onda čeka naredni okidač za tri, šest, devet meseci kada ponovo imate erupciju. Dakle, to nije rešenje problema", istakao je Lompar.

Uz pritisak na rukovodstva univerziteta kroz uskraćivanje plata, vlast istovremeno vrši pritisak i preko javnih optužbi. Na meti vlasti posebno je rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić.

"Oni su dosta brutalni, dosta otvoreni, dosta snažni i tu treba reći, a pomalo je isplivalo kad i kad u javnosti, da ta upravna tela, ti rektori, dekani, pa nisu oni izabrani mimo vlasti, više-manje oni su izabrani uz prećutnu saglasnost vlasti. Nije ih vlast birala, nije ih ona postavljala, nije imala ništa protiv da oni budu izabrani. Znate, to je sad jedno pitanje njihovih unutrašnjih odnosa, ali vlast ne razume da je akademska zajednica jedna drugačija zajednica. Možete vi da budete najveći privrženik vlasti ili opozicije, svejedno, kada uđete u akademsku zajednicu vi ste suočeni sa drugom vrstom ponašanja koje ne možete da uskladite sa svojim političkim ili drugim stavovima zato što nailazite na jedan objektivan otpor. E sad to vlast neće da razume, ova vlast pogotovo, i ona smatra da sad rektor može da naredi. Pa ne može da naredi, ne mogu ni dekani da narede. Znači sad tu moraju da se pronađu drugi mehanizmi pritiska i mi vidimo da ih oni pronalaze", rekao je on.

Kada je reč o tome da vlast ide ka tome da promeni ili uništi univerzitete, profesor ističe da se to neće desiti zbog studentskih protesta.

"Tu će biti studentski protest samo jedna vrsta dobrog povoda da u stvari sprovodi prevođenje države u kolonijalni status u skladu sa opštim umišljajem uređenja države, i što je posebno važno, da na neki način otvori prostor za jednu drugačiju podelu obrazovnog sistema kod nas. To je ključna ideja. Dakle, promena će biti posledica činjenice da ćete imati univerzitet, da će taj univerzitet biti postavljen na takav način da će odražavati novu strukturu našeg društva, a to je struktura kolonije. Tu nema velikog izbora, jer jednostavno kolonija nema potrebu za univerzitetom. I napraviće se jedna društvena neravnopravnost, koja inače u društvu postoji. Oni koji imaju para studiraće, oni koji nemaju para neće moći da studiraju. To će se preneti na gimnazije, to već sad možete videti, i dobiće se sistem velikih socijalnih razlika, čemu se inače teži u politici ove vlasti", objasnio je profesor.

Izmene zakona mogu da ponište autonomiju univerziteta 

Govoreći o izmenama Zakona o visokom obrazovanju, Lompar upozorava da bi promene možda mogle potpuno poništiti autonomiju univerziteta.

"Da će oni možda posegnuti sa tim da vlada postavlja dekane. Ako vlada postavlja dekane, od autonomije univerziteta nema ništa. Stvar je gotova. A onda dekani postavljaju profesore. To je ta neka odredba. To 'dekani postavljaju profesore' treba razumeti tako da ne idu više referati za izbor profesora u naučno-nastavna veća, nego ih dekani direktno prihvataju ili odbacuju. To je taj upravni, otprilike, mehanizam koji smo videli već jedan put. On zaista poništava autonomiju univerziteta. Moguće je da se to uradi", uzorio je Lompar.

Profesor je podsetio da su pojedini fakulteti i katedre ranije preživljavali slične pritiske, ali da je sada opasnost sistemska.

"Univerzitet počiva na sadržajima. Znači, ukoliko sadržaji budu više ili manje autonomni, univerzitet i u represivnom mehanizmu će preživeti. Neće preživeti neki profesori, neće možda preživeti neke okolnosti. Toga je bilo u našoj istoriji. Katedra za filozofiju i Pravni fakultet su preživeli izbacivanje profesora 1971. i 1974. Preživeo je univerzitet. Ali ako budu strukturni zahvati, a to znači poništavanje katedre – recimo uzmete Katedru za fiziku ili Katedru za hemiju koje imaju nastavnički smer, upisuju jednog polaznika i vi sad kažete to nam ne treba, onda će se pojaviti problemi na drugim tačkama. Ko će predavati te predmete? Da li će neko ići u nastavnike?", objasnio je on.

Prema rečima sagovornika Insajdera, današnji protesti ne mogu da se porede sa studentskim protestima iz 1968. godine.

"Dakle, sadašnji studenti imaju jedan drugačiji start, a to je i drugačiji senzibilitet. One generacije su bile revolucionarne. Ove generacije su, ako tako mogu da kažem, drugačije, ali su nas sve iznenadili svojom prilično velikom rešenošću i spremnošću na protest. To je bilo nešto što je vrlo važno. Mislim da je ova sadašnja generacija miroljubiva, oni su vrlo miroljubivi, nisu skloni nasilnim načinima. Onda rodoljubiva, oni pokazuju jasnu vezanost za nacionalnu simboliku, za nacionalno značenje. I vezanost, evo videli smo poslednjih dana, za Kosovo i Metohiju i za ono što se tamo događa. I treće, oni su građanski usmereni, dakle oni žele da se vladavina prava unutar jednog sistema uspostavi, pokazuju spremnost da komuniciraju na građanskoj liniji sa ljudima druge veroispovesti, to smo videli u posveti u Novom Pazaru. Tako da je njihova orijentacija u suštini vrlo pozitivna i u isto vreme i nacionalna i evropska", objasnio je profesor.

Studenti, protestujući proteklih šest meseci, zahtevaju da se ustanovi ko je odgovoran za pad nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je poginulo 16 ljudi. Zbog toga profesor kao glavnu crtu ovih protesta ističe onu moralnu.

"On nije nastao zato što neko nije zadovoljan statusom studenta. Niti su ga profesori podržali zato što nisu zadovoljni svojim platama. Taj zahtev o platama koji bi bio nesrećan i loš je vlast ispunila odmah, ali on nije ostvario nikakav učinak. Znači imamo jedan vrlo specifičan protest – da ljudi protestuju zbog stvari koje još nisu u vezi s njihovim neposrednim interesima. Tu bi trebalo da se društvo zamisli, dakle u kom pravcu mi idemo kao društvo gde je to moguće. E sad imamo tu situaciju da jedan moralni protest treba na neki način da okončate jednim pokušajem da ga prevedete u svakodnevicu i kolotečinu iz koje se on iskobeljao kao protest. Osim toga, imate posla sa mladim ljudima koji su po prirodi stvari oštri u svom postavljanju stavova, tako da imamo napor upravnih tela univerziteta, da se s jedne strane izađe u susret vlastima, a da se ne iznevere studenti. Oni su pod velikim pritiskom, a s druge strane, opet oni treba da se suoče sa tim da su izneverili one koje su toliko dugo podržavali", istakao je on.

Izbori mogućnost da do dijaloga dođe

Na pitanje Insajdera da li je moguć dijalog, naš sagovornik odgovara da bi bilo dobro, ali da veruje da nije moguće.

"Stvari su otišle toliko daleko da je to poprimilo razmere koje ukidaju elementarno poverenje i mislim da bi u ovom trenutku možda izbori bili mogućnost da se stvori neka prelazna forma da do tog dijaloga dođe. Znači da vi nekako institucionalizujete ovaj protest. Onog momenta kada studentska lista pređe u političku listu, ona će morati da svoje zahteve suzi, jer vi ne možete sa etičkim maksimalizmom nastupati u politici, to prosto nije moguće – to je druga disciplina, druga vrsta odnosa – i onda će se suočiti sa izvesnim relativizmom", naglasio je Lompar.

Na pitanje da li se profesori mogu politički angažovati, Lompar navodi da profesori imaju pravo da biraju i da budu birani.

"To je izlaz iz jedne vanredne situacije u kojoj smo se našli. Drugo, profesori imaju dugu tradiciju političkog organizovanja kod nas. Podsetiću da su neki od najznačajnijih profesora katedri za srpski jezik i književnost bili neki od najvećih državnika u ovoj zemlji, kao Stojan Novaković, koji je bio šef Napredne stranke i kao Ljubomir Stojanović, koji je bio šef Samostalne radikalne stranke. A u našim vremenima Nikola Milošević je bio šef Liberalne stranke, Mićunović je bio šef Demokratske stranke. Znači profesori su uvek bili politički vrlo snažno istaknuti i nije to nikakva prepreka. Ono što je prepreka, što ne bi trebalo da se događa, to je da vi na časovima se bavite političkom agitacijom.". kaže Lompar. 

Govoreći o studentskim zahtevima za vanrednim izborima, profesor je ocenio da se moralni protest pretočio u političku akciju.

"Vlast ne odgovara ni na šta. Onda je logičan korak da se zatraži promena političke stvarnosti kroz izbore. To nije krajnji cilj, već početak demokratizacije", dodaje on.

Veruje da, ukoliko postoji paralelizam tih interesa između opozicije i studenata, treba da dođe do razgovora.

"Ako studenti zadrže simpatije javnosti i naročito opozicione javnosti prema sebi, ako u isto vreme postignu ono što su postigli oko studentskog protesta, a to je da jedan broj ljudi koji ne idu na izbore ovog puta izađe i glasa za njihovu listu, to bi moglo da bude veliko iskušenje za opozicione strane. Zato što opozicione stranke, ako su opozicione, one su protiv vlasti. Ako sad uđe faktor kao što su studenti koji su protiv vlasti, on bi mogao da im uzme znatan deo glasača", istakao je profesor.

Profesor je upozorio da vlast pokušava da održi privid normalnosti, dok se u stvarnosti suočava sa sve većim otporom u društvu.

"Ako bi vlast izgubila iz vidokruga samu vlast i unela u vidokrug društvo, ona bi se suočila sa realnim problemima koji su i njeni problemi, i danas i u budućnosti, i ona bi trebala da razume tu činjenicu da se nalazi u sve napetijem odnosu prema društvu. Pogledajte, poslednje dve godine različiti su povodi. Vi ste imali jako veliki broj ljudi na ulicama u raznim povodima. To znači da unutar društva nešto vri. I da vi jednostavno rečeno sada možete da ispumpate snagu jednog od tih protesta, ali za tri meseca će vas zateći neki drugi moment. To je znak da društvena situacija nije dobra i ona se ne može prevazići ovim što se govori, od prilike ovo su neprijatelji, ovo su na ovaj ili onaj način negativno ocenjeni ljudi, zato što je to realan problem koji se pojavljuje. Problem društvenog standarda, problem odsustva javnog poverenja, odsustva komunikacija između činilaca političkih, neprekidni verbalni rat koji se vodi", rekao je Lompar.

Na kraju razgovora, Lompar je ocenio da su studenti uspeli da postignu nešto što godinama nije viđeno.

"Srušili su jednu vladu i razotkrili ko je ko u vlasti i opoziciji. Njihov pokret je osvežio društveni život Srbije i pokazao da monolit vlasti nije neprobojan", zaključio je Lompar.

Izvor: Insajder