<article><p>"One snage koje su vladale devedesetih godina i koje su bile ključne u sprovođenju one politike koja je okarakterisana kao ne samo autoritarna i nasilnička politika, nego i ratna politika, politika ratnih zločina, pljačke građana, terora prema našim susedima, ali i prema samim našim građanima. Dakle, ta politika nije nakon 2000. godine i nakon petog oktobra u dovoljnoj meri stigmatizovana. Mi nismo otvorili neka od tih najmračnijih stranica naše istorije", ističe Bešlin. </p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F7vqXfyBb8i0&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>Na pitanje Insajdera da li svedočimo rehabilitaciji politike Slobodana Miloševića, sagovornik odgovora da "nema sumnje". </p><p>"Vi ste dobro apostrofirali to pomirenje koje je uradio Boris Tadić, odnosno tadašnji režim demokratske stranke sa SPS-om. I to jeste bila već rehabilitacija SPS-a. I sećamo se one dosta sramotne rečenice o dva bola, dakle, zbog gubitka Miloševića sa jedne i Đinđića sa druge strane. To jeste bilo izjednačavanje koje je bilo nedopustivo. A tada već počinje rehabilitacija. Pre Tadića je tu rehabilitaciju politike devedesetih i samog Miloševića vršio već Vojislav Koštunica. I zapravo su u velikoj meri Koštunica i Tadić bili odgovorni za rehabilitaciju politike devedesetih. A onda naravno kada su presvučeni radikali došli na vlast pod imenom SNS-a, oni su do kraja izvršili rehabilitaciju devedesetih", ističe on.</p><p>Bešlin dodaje da se "kroz provladine medije, kroz različite provladine intelektualce vidi snažna intervencija u kulturu sećanja, da se politika 90-ih rehabilituje" </p><p>"I ona, nažalost moram da kažem, je u velikoj meri i rehabilitovana, a kad kažem politika 90-ih, to nije samo personalna odnos prema Miloševiću, to je zapravo presvega ratna politika od 1991. do 1999. godine", objašnjava Bešlin.</p><p>Od dolaska demokratske vlasti nisu reformisane službe, nije uspostavljena prava civilna kontrola, etiketiranje ko je izdajnik se vratilo u javni prostor.</p><p>"Ne zavidim onima koji će se baviti istorijom ovih poslednjih 10 godina, zbog toga što je ta vrsta brutalizacije politike, brutalizacije javnog govora, užasne kriminalizacije društva, autoritarnijih mehanizama u njemu, jednog zaista sveopšteg nasilja, nešto što zaista stvara nekakvu sliku o nama. Ja se nadam da će nekakva potonja objektivizacija biti u tom smislu autentična i da će zaista preneti ono što je, kako da kažem, s osnovne karakteristike sadašnjeg režima, sadašnje vlasti, a to jeste u velikoj meri politika 90-ih godina", kaže on.</p><p>Prema njegovim rečima, devedesetih godina prošlog veka "mi kao društvo smo bili avangarda i populizma i političkog nasilja, dok je Evropa izgledala potpuno drugačije. </p><p>"Danas kad pogledate i Evropu i zapadni svet, kad pogledate od (Donalda) Trampa do (Viktora) Orbana i (Redžepa Tajipa) Erdogana i tako dalje, sve te autoritarne tendencije, Srbija danas se, nažalost, ne razlikuje više toliko od brojnih evropskih i svetskih država", zaključuje istoričar Milivoj Bešlin. </p><p>Izvor: <i>Insajder</i></p></article>

<p>"One snage koje su vladale devedesetih godina i koje su bile ključne u sprovođenju one politike koja je okarakterisana kao ne samo autoritarna i nasilnička politika, nego i ratna politika, politika ratnih zločina, pljačke građana, terora prema našim susedima, ali i prema samim našim građanima. Dakle, ta politika nije nakon 2000. godine i nakon petog oktobra u dovoljnoj meri stigmatizovana. Mi nismo otvorili neka od tih najmračnijih stranica naše istorije", ističe Bešlin.&nbsp;</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F7vqXfyBb8i0&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>Na pitanje Insajdera da li svedočimo rehabilitaciji politike Slobodana Miloševića, sagovornik odgovora da "nema sumnje".&nbsp;</p>
<p>"Vi ste dobro apostrofirali to pomirenje koje je uradio Boris Tadić, odnosno tadašnji režim demokratske stranke sa SPS-om. I to jeste bila već rehabilitacija SPS-a. I sećamo se one dosta sramotne rečenice o dva bola, dakle, zbog gubitka Miloševića sa jedne i Đinđića sa druge strane. To jeste bilo izjednačavanje koje je bilo nedopustivo. A tada već počinje rehabilitacija. Pre Tadića je tu rehabilitaciju politike devedesetih i samog Miloševića vršio već Vojislav Koštunica. I zapravo su u velikoj meri Koštunica i Tadić bili odgovorni za rehabilitaciju politike devedesetih. A onda naravno kada su presvučeni radikali došli na vlast pod imenom SNS-a, oni su do kraja izvršili rehabilitaciju devedesetih", ističe on.</p>
<p>Bešlin dodaje da se "kroz provladine medije, kroz različite provladine intelektualce vidi snažna intervencija u kulturu sećanja, da se politika 90-ih rehabilituje"&nbsp;</p>
<p>"I ona, nažalost moram da kažem, je u velikoj meri i rehabilitovana, a kad kažem politika 90-ih, to nije samo personalna odnos prema Miloševiću, to je zapravo presvega ratna politika od 1991. do 1999. godine", objašnjava Bešlin.</p>
<p>Od dolaska demokratske vlasti nisu reformisane službe, nije uspostavljena prava civilna kontrola, etiketiranje ko je izdajnik se vratilo u javni prostor.</p>
<p>"Ne zavidim onima koji će se baviti istorijom ovih poslednjih 10 godina, zbog toga što je ta vrsta brutalizacije politike, brutalizacije javnog govora, užasne kriminalizacije društva, autoritarnijih mehanizama u njemu, jednog zaista sveopšteg nasilja, nešto što zaista stvara nekakvu sliku o nama. Ja se nadam da će nekakva potonja objektivizacija biti u tom smislu autentična i da će zaista preneti ono što je, kako da kažem, s osnovne karakteristike sadašnjeg režima, sadašnje vlasti, a to jeste u velikoj meri politika 90-ih godina", kaže on.</p>
<p>Prema njegovim rečima, devedesetih godina prošlog veka "mi kao društvo smo bili avangarda i populizma i političkog nasilja, dok je Evropa izgledala potpuno drugačije.&nbsp;</p>
<p>"Danas kad pogledate i Evropu i zapadni svet, kad pogledate od (Donalda) Trampa do (Viktora) Orbana i (Redžepa Tajipa) Erdogana i tako dalje, sve te autoritarne tendencije, Srbija danas se, nažalost, ne razlikuje više toliko od brojnih evropskih i svetskih država", zaključuje istoričar Milivoj Bešlin.&nbsp;</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Teme

Milivoj Bešlin, istoričar. Foto: Insjader

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Marker

Više od vesti

Milivoj Bešlin u Markeru: U velikoj meri rehabilitovana politika 90-ih godina (VIDEO)

Milivoj Bešlin u Markeru: U velikoj meri rehabilitovana politika 90-ih godina (VIDEO)

Tagovi: