<article><p>Kostić je naveo da, uprkos poslednjim izbornim rezultatima koje mnogi osporavaju, ne može da se kaže da je zacementiran put Gruzije ka Istoku.</p><p>"Svakako je evidentno da postoje velike neregularnosti na tim izborima, kao što je to pomenula i predsednica Zurabišvili. Ono što jasno ukazuje da rezultati izbora nisu u skladu sa javnim mnjenjem jeste i jedno istraživanje koje je sproveo Međunarodni republikanski institut - rezultati su prošle godine pokazali da više od 89 odsto građana Gruzije zapravo podržava evropski put. I ono što je zanimljivo jeste da je taj broj rastao iz godine u godinu, a pogotovo nakon ruske invazije na Ukrajinu - pre same invazije je 75 odsto građana bilo za pristupanje EU, a prvog meseca nakon invazije taj broj je porasto na 80 odsto i konstantno raste. Dakle, vidimo da ogroman broj građana zaista vidi svoju budućnost u EU", rekao je Kostić.</p><p>Kaže da veliki broj stranih posmatrača i opozicija, kao i predsednica Gruzije, govore o neregularnostima na izborima - da je bilo kupovine i duplih glasova, te različitih neregularnih metoda za samo sprovođenje glasanja.</p><p>"Takođe, ono što je bilo isto uticajno jeste i proruska propaganda. Iz nekih proruskih medija i od vladajuće stranke Gruzijski san se slala poruka da će Gruzija, ako uđe u EU, možda biti uvučena u rat sa Rusijom i da je način da se obezbedi sigurnost i bezbednost građana - neko približavanje ka Rusiji. U tom smislu i sama predsednica govori o nekom hibridnom, propagandnom uticaju Rusije. Bitno je napomenuti da je Gruzijski san dobio 54 odsto glasova na izborima, na kojima je izašlo oko 60 odsto građana. Dakle, ni izlaznost nije bila onakva kakva bi mogla biti i možda bi rezultati bili drugačiji da je veći broj građana izašao na izbore. Jedno od objašnjenja za to jeste i razočaranje u opoziciju, koja na neki način od građana nije percepirana kao kredibilna. Veliki deo opozicionih kandidata su bili predstavnici prethodne vlasti, koja ni sama nije donela neke velike rezultate u pomaku ka evropskim integracijama", objašnjava Kostić.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FNmwuVj03aAI&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>Govoreći o eventualnim sankcijama gruzijskoj vlasti, koje se najavljuju, Kostić je podsetio da smo kroz istoriju videli da sankcije uvek učvrste lidere na vlasti.</p><p>"To smo videli i na našem slučaju - kada su Miloševiću uvedene sankcije podrška mu je bila veća među njegovim glasačima i on je ostao na vlasti još skoro deset godina. Vidimo i u slučaju Putina, Rusija je pod sankcijama, na neki način je oslabljena državna ekonomija - BDP je pao za dva odsto, stopa inflacije povećana na 13 odsto - ali ne vidimo neki veliki pomak u rušenju režima ili u povećanju nekih nezadovoljstava unutar same Rusije, a takođe i na frontu ne vidimo neke velike opstrukcije koje su postignute sankcijama. Tako da mislim da bi sankcije u slučaju Gruzije bile kontraproduktivne u ovoj situaciji. Takođe, veliki rizik bi bio i to da se Vlada Gruzije, ukoliko ne bude imala dovoljno ekonomskih sredstava da upravlja državom, može još više okrenuti ka zagrljaju Rusije i na taj način bi Rusija možda bila i neki spasilac koji bi ekonomski pomogao Gruziji u situaciji kada su joj uvedene sankcije. Mislim da možda ta metoda ne bi donela željeni rezultat donosiocima odluka u Americi i EU", zaključio je Mijat Kostić iz "Novog trećeg puta.”</p><p>Izvor: <i>Insajder</i></p></article>

<p>Kostić je naveo da, uprkos poslednjim izbornim rezultatima koje mnogi osporavaju, ne može da se kaže da je zacementiran put Gruzije ka Istoku.</p>
<p>"Svakako je evidentno da postoje velike neregularnosti na tim izborima, kao što je to pomenula i predsednica Zurabišvili. Ono što jasno ukazuje da rezultati izbora nisu u skladu sa javnim mnjenjem jeste i jedno istraživanje koje je sproveo Međunarodni republikanski institut - rezultati su prošle godine pokazali da više od 89 odsto građana Gruzije zapravo podržava evropski put. I ono što je zanimljivo jeste da je taj broj rastao iz godine u godinu, a pogotovo nakon ruske invazije na Ukrajinu - pre same invazije je 75 odsto građana bilo za pristupanje EU, a prvog meseca nakon invazije taj broj je porasto na 80 odsto i konstantno raste. Dakle, vidimo da ogroman broj građana zaista vidi svoju budućnost u EU", rekao je Kostić.</p>
<p>Kaže da veliki broj stranih posmatrača i opozicija, kao i predsednica Gruzije, govore o neregularnostima na izborima - da je bilo kupovine i duplih glasova, te različitih neregularnih metoda za samo sprovođenje glasanja.</p>
<p>"Takođe, ono što je bilo isto uticajno jeste i proruska propaganda. Iz nekih proruskih medija i od vladajuće stranke Gruzijski san se slala poruka da će Gruzija, ako uđe u EU, možda biti uvučena u rat sa Rusijom i da je način da se obezbedi sigurnost i bezbednost građana - neko približavanje ka Rusiji. U tom smislu i sama predsednica govori o nekom hibridnom, propagandnom uticaju Rusije. Bitno je napomenuti da je Gruzijski san dobio 54 odsto glasova na izborima, na kojima je izašlo oko 60 odsto građana. Dakle, ni izlaznost nije bila onakva kakva bi mogla biti i možda bi rezultati bili drugačiji da je veći broj građana izašao na izbore. Jedno od objašnjenja za to jeste i razočaranje u opoziciju, koja na neki način od građana nije percepirana kao kredibilna. Veliki deo opozicionih kandidata su bili predstavnici prethodne vlasti, koja ni sama nije donela neke velike rezultate u pomaku ka evropskim integracijama", objašnjava Kostić.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FNmwuVj03aAI&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br></p>
<p>Govoreći o eventualnim sankcijama gruzijskoj vlasti, koje se najavljuju, Kostić je podsetio da smo kroz istoriju videli da sankcije uvek učvrste lidere na vlasti.</p>
<p>"To smo videli i na našem slučaju - kada su Miloševiću uvedene sankcije podrška mu je bila veća među njegovim glasačima i on je ostao na vlasti još skoro deset godina. Vidimo i u slučaju Putina, Rusija je pod sankcijama, na neki način je oslabljena državna ekonomija - BDP je pao za dva odsto, stopa inflacije povećana na 13 odsto - ali ne vidimo neki veliki pomak u rušenju režima ili u povećanju nekih nezadovoljstava unutar same Rusije, a takođe i na frontu ne vidimo neke velike opstrukcije koje su postignute sankcijama. Tako da mislim da bi sankcije u slučaju Gruzije bile kontraproduktivne u ovoj situaciji. Takođe, veliki rizik bi bio i to da se Vlada Gruzije, ukoliko ne bude imala dovoljno ekonomskih sredstava da upravlja državom, može još više okrenuti ka zagrljaju Rusije i na taj način bi Rusija možda bila i neki spasilac koji bi ekonomski pomogao Gruziji u situaciji kada su joj uvedene sankcije. Mislim da možda ta metoda ne bi donela željeni rezultat donosiocima odluka u Americi i EU", zaključio je Mijat Kostić iz "Novog trećeg puta.”</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Teme

Mijat Kostić iz organizacije "Novi treći put"  Foto: Insajder

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Svet i mi

Gruzija

Više od vesti

Mijat Kostić za "Svet i mi": Sankcije Tbilisiju ne bi dale željeni rezultat, dokaz za to "slučaj Milošević” (VIDEO)

Mijat Kostić za "Svet i mi": Sankcije Tbilisiju ne bi dale željeni rezultat, dokaz za to "slučaj Milošević” (VIDEO)

Tagovi: