Mesec dana se odlučuje koje tužilaštvo je nadležno da postupi po prijavi za antidatiranje prvog broja Službenog lista Grada Beograda (VIDEO)
Beogradsko Više tužilaštvo mesec dana ocenjuje ko je nadležan da postupi po krivičnoj prijavi protiv tri gradske službenice, zbog sumnje da su odgovorne za antidatiranje prvog broja Službenog lista Grada Beograda. U tom izveštaju objavljeni su i rezultati izbora za odbornike u Skupštini Grada Beograda, održanih 17. decembra prošle godine.
Taj prvi broj, sa rezultatima izbora, objavljen je 18. januara, ali na njemu piše da je objavljen 15 dana ranije, tj. 3. januara.
Još čudnije je to što je pre prvog broja, na sajtu bio objavljen drugi broj Službenog lista.
Najveća opoziciona grupacija podnela je i Ustavnom sudu zahtev za odlučivanje o izbornom sporu. Suštinski je to zahtev za poništavanje beogradskih izbora. U tom sudu je rečeno Insajderu da trenutno ispituju da li su nadležni da postupaju po tom zahtevu.
Krivična prijava podneta je protiv odgovorne urednice Službenog lista, autorke njegovog elektronskog izdanja i sekretarke u Sekretarijatu Grada.
Podneli su je predstavnici Koalicije „Srbija protiv nasilja“, zbog sumnje da su njih tri, antidatiranjem tog javnog dokumenta, zloupotrebile službeni položaj i falsifikovale javnu ispravu, u kojoj je i izveštaj o izbornim rezultatima u glavnom gradu. Prijava je podneta Prvom osnovnom tužilaštvu četiri dana posle objavljivanja, tj. 22. januara.
Prvo osnovno tužilaštvo je dve nedelje kasnije, tj. 5. februara, slučaj prosledilo Višem tužilaštvu, sa zahtevom da oceni ko je nadležan da postupi po krivičnoj prijavi. Međutim, u odgovoru Insajderu, Više tužilaštvo samo potvrđuje da je pre mesec dana dobilo taj zahtev.
"Nažalost, ja mislim da je to neka taktika odlugovlačenja, to nije prvi put da se takve stvari rade, odnosno da se šalje iz jednog javnog tužilaštva u drugo. Ne bi me čudilo da Više javno tužilaštvo posle nekog vremena prosto vrati krivičnu prijavu Prvom tužilaštvu i kaže da je ono nadležno. Za svo to vreme, ne utvrđuje se odgovornost i otvaraju se vrata da se takve stvari nekažnjeno dešavaju“, kaže za Insajder Jelena Jerinić, poslanica Koalicije „Srbija protiv nasilja“, koja je, zajedno sa advokatom Vladimirom Dragašem, podnela krivičnu prijavu.
„Izborni sporovi su veoma kratki, mere se oni čak i satima, tako da je u ovom slučaju rešavanja o nadležnosti unutar tužilaštva, oni moraju biti kratki. Šta bi to bio razuman rok? Ako sam slobodan da procenim, to je možda ne više od sedam dana, jednu sedmicu koja je odavno istekla“, ocenjuje profesor ustavnog prava, dr Slobodan Orlović.
U zahtevu za poništavanje izbora u Gradu, podnetom Ustavnom sudu, povod su, kako se navodi, brojne nepravilnosti, a među njima i navodi o grupnom glasanju i kupovini glasova. Rok za podnošenje tog zahteva isticao je upravo 18. januara, tj. na dan kad je Službeni list sa dvonedeljnim zakašnjenjem objavio prvi ovogodišnji broj.
Da bi zahtev za poništavanje izbora uopšte mogao da bude podnet Ustavnom sudu, bilo je neophodno da Izveštaj GIK-a prethodno bude objavljen u Službenom listu.
Zbog toga predstavnici najveće opozicione koalicije smatraju da je postojala skrivena namera da istekne zakonski rok za podnošenje zahteva Ustavnom sudu.
"Mi smo svakodnevno posećivali sajt Službenog lista i proveravali da li je objavljen taj broj. U nekom trenutku smo videli da je objavljen broj 2, ali da broja 1 još nije bilo. Tada su kolege pravnici, koji su bili članovi proširenog sastava GIK-a poslali mejl službenicama Službenog lista, da pitaju šta se dešava i one su vrlo otvoreno rekle da se taj broj čuva jer u njemu treba da budu objavljeni i konačni rezultati izbora“, kaže Jelena Jerinić za Insajder.
Ustavni sud trenutno odlučuje da li je nadležan da postupi po zahtevu Koalicije „Srbije protiv nasilja“. Nema roka za odlučivanje, a postupanje po zahtevu opozicione koalicije za njega je potpuna novina.
"U Ustavnom sudu nema ni prakse o meritornom rešavanju tih sporova, tako da ovaj postupak sada na neki način stoji u predvorju, ali ako bi se krenulo u pravi postupak i meritorno odlučivanje, ovo bi bila neka vrsta precedenta, odnosno modela za buduće izborne sporove, odnosno, bio bi zapravo pravi „novum“ u odlučivanju Ustavnog suda, kaže dr Slobodan Orlović.
Pravo glasa u Beogradu ima više od milion i šestotina hiljada ljudi, zbog čega je veliki interes javnosti za ishod, ali i regularnost izbornog procesa u Gradu. Koliko će građani imati poverenja u rad pravosuđa zavisiće i od pravovremenosti okončanja tih sporova.
Izvor: Insajder