"Marš na Drinu" i maraton do Brisela: Studenti nastavljaju akcije

Studenti u blokadi saopštili su da se ograđuju od postupaka Nikole Barlova, vozača kamiona koji je sa njima krenuo na put ka Briselu, navodeći da je on na svom Instagram profilu zatražio donaciju od 24.000 evra. Do toga je, navode studenti, došlo nakon što je vozilom udario u nadvožnjak na početku puta do Brisela.

"Na samom početku puta došlo je do udara vozila Nikole Barlova u nadvožnjak, nakon čega je austrijska policija izvršila uviđaj i procenu štete. Bralovu je ponuđena pomoć kao i sva potrebna podrška, međutim, on je odbio bilo kakvu vrstu pomoći. Nakon toga, na svom Instagram nalogu, gospodin Barlov od javnosti je zatražio donacije u iznosu od 24.000 evra, uz obrazloženje da želi da ‘pokloni svoj kamion studentima’”, piše u objavi studenata.

Studenti u blokadi ističu da ovakva izjava ne odgovara stanju na terenu, da ni u jednom trenutku plenumi nisu izrazili želju za kupovinom vozila, niti su trkači zahtevali od plenuma da se kupi kamion.

“Zbog toga izražavamo ozbiljnu zabrinutost u vezi sa svrhom pomenute donacije, posebno imajući u vidu da je firma u vlasništvu gospodina Barlova, prema javno dostupnim podacima, u velikim finansiskim dugovima. Postavlja se pitanje da li se prikupljena sredstva namenjuju saniranju štete njegovog poslovanja, što bi bilo u potpuno suprotnosti sa vrednostima naše akcije”, navedeno je na Instagram profilu studenata u blokadi.

Zaključuju da Barlov više ne može i ne bi trebalo da učestvuje u našim daljim aktivnostima, kako u trenutnoj akciji, tako i ubuduće. 

“Naši putevi se razilaze jep njegovi postupci i ponašanje nisu u skladu sa osnovnim principima na kojima ova trka, kao i čitav studentski pokret počivaju”, piše u saopštenju.

Ograđivanje i od studentkinje Ekonomskog fakulteta

Studenti u blokadi saopštili su da se ograđuju i od postupaka koleginice Lane Stanišić, studentkinje beogradskog Ekonomskog fakulteta.

“Akcija koja je u toku, nastala je iz inicijalne ideje koleginice Lane i kolega Fakulteta organizacionih nauka. Posebno smo zabrinuti zbog činjenice da je, bez znanja tima, koleginica Lana pokušala da ostvari pravnu zaštitu trke kao autorskog dela, iako je reč o zajedničkom naporu i zalaganju svih nas, okupljenih oko istog cilja”, piše, između ostalog, u objavi.

Inače, studenti u blokadi saopštili su juče da je u noći između 6. i 7. maja došlo do incidenta, kada je, kako navode, nepoznata osoba uputila pretnje studentima koji trče ultramaraton ispred njihovog privremenog smeštaja u Štutgartu.

"Naime, nepoznato lice pojavilo se ispred mesta na kojem borave članovi našeg tima i direktno uputilo pretnje, zahtevajući da se pojedinci koji su prethodno opravdano i uz saglasnost tima udaljeni iz akcije, vrate u njen sastav“, navodi se u saopštenju.

Kako dodaju, ovim žele da ukažu i na atmosferu pretnji i pritiska kojima su, kako kažu, izloženi od početka njihove akcije.

Izvor: Studenti u blokadi/Instagram

Učenički plenum Gimnazije "Svetozar Marković" iz Subotice doneo je odluku o prekidu učeničke blokade, kao i blokade nastave i ocenjivanja, saopštili su đaci te škole na svom Instagram profilu.

Kako su naveli, nakon 105 dana blokade, njihova borba unutar škole je okončana.

"Naime, mi našu borbu, podršku studentima i ostalim srednjoškolcima ne prekidamo i nastavljamo da se borimo za bolje sutra na ulicama", kazali su oni.

Izvor: Beta

Rektor Univerziteta u Novom Sadu prof. dr Dejan Madić rekao je danas da je glavna tema trećeg sastanka premijera Đura Macuta sa rektorima državnih univerziteta bila koliko je univerziteta odblokirano i dodao da je Macut tražio od rektora da se što više studenata vrati u klupe, profesora za katedre i da se situacija vrati na staro.

Na pitanje da li je na sastanku došlo do nekih pomaka i dogovora vezano za normalizaciju nastave i povratka na fakultete, Madić je za Tanjug rekao da je teško očekivati brze dogovore uzimajući u obzir da u Srbiji ima mnogo univerziteta i da premijer Macut mora da se bavi i drugim ministarstvima i problemima u državi.

„Taj model sastanka bi možda trebalo da bude informativan, da svi kažemo šta smo uradili i da pitamo kako možemo da pomognemo. Možda bi to bilo dobro za rešenje problema“, rekao je on i ocenio da je dobro što premijer želi kontinuitet u održavanju sastanaka.

Prema njegovim rečima, rešenje za trenutnu situaciju na fakultetima i univerzitetima vidi u razgovoru rektora i dekana sa studentima svojih fakulteta, budući da Srbija nema evropski model integrisanih univerziteta.

On smatra i da bi prisustvo predstavnika studenata u blokadi i studenata koji žele da uče, na razgovorima vlasti i predstavnika univerziteta o prekidu blokada, doprinelo boljem međusobnom razumevanju i pomoglo da se dođe do rešenja.

„To su sve naša deca i ne možemo ih se odreći ili deliti ih. Manje mi je blizu pameti da blokiramo i da sprečavamo druge da uče, od ovih koji žele da uče, a blokirani su u tome. Meni je to strašno, ali nadam se da će vremenom to sve doći na svoje. Ne znam šta bi bio motiv da nekog drugog sprečavaš da uči, ili profesoru da radi i prenosi znanje“, rekao je Madić.

On je istakao i da studenti koji žele da uče trpe velike pritiske, zbog čega je onlajn nastava trenutno najbolja opcija.

Madić je za K1 televiziju rekao da Macut pozdravlja svaki pokušaj nastavka nastave i napomenuo da je neophodno da se svi pojedinačno, dekani, profesori, rektori, potrude.

„Učiteljski fakultet na mađarskom jeziku u Subotici ponovo radi, što nam je posebno važno zbog multinacionalnog karaktera sredine. Tehnički fakultet u Zrenjaninu, koji takođe pripada našem univerzitetu, takođe je pokrenuo nastavu. Trenutno je sedam od devet visokih strukovnih škola u okviru Vojvodine započelo sa radom. U početku je to bio samo jedan, a sada smo stigli do desetak ustanova koje funkcionišu“, naveo je rektor.

Iako je dijalog neophodan i sa studentima, Madić je rekao da kada se pojave politički zahtevi poput raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora, akademska zajednica mora da istakne da ona ne sme niti želi da se bavi politikom.

Na pitanje da li se na sastancima spominju zahtevi studenata, rektor je odgovorio da je premijer Macut rekao da su četiri zahteva ispunjena i dodao da mu rektor Đokić nije protivrečio.

Madić je naveo da su sastanku, koji je trajao oko sat vremena, pored premijera prisustvovali ministar prosvete Dejan Vuk Stanković, predstavnici svih državnih fakulteta – Beograda, Niša, Kragujevca, Novog Sada, Novog Pazara i Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici – kao i četiri dekana beogradskih fakulteta.

Podsetimo juče je u Vladi Srbije završen treći sastanak predsednika Vlade Srbije Đure Macuta i rektora Beogradskog univerziteta Vladana Đokića.

Izvor: Tanjug

Protest "Marš na Drinu“ počeo je danas u 11 časova, a kako je najavljeno trajaće 12 sati odnosno do 23 časova večeras. Studenti i srednjoškolci u 11.52 održali su 16 minuta tišine kako bi odali počast za žrtve pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Kako prenose reporteri Insajdera, studentima su se pridružili veterani i građani.

Prema najavi studenata protest se održava na više lokaciju u gradu, a nakon tišine program će dalje od 13 časova obuhvatiti monologe glumaca, od 16.30 minut ćutanja za žrtve fašizma, potom će uslediti govori, a zatim od 17.44 biće održana druga 16-minutna tišina za stardale na Železničkoj stanici.

Nakon toga od 18 časova organizovan je doček trkača iz Tekeriša, od pola sedam je Blokadni hor, a od pola osam buka. 

Na više lokacija u Loznici raspoređeni su informativni punktovi i štandovi sa hranom i osveženjem, a u centru grada postavljena je glavna bina.

Kako prenosi reporterka Insajdera, postavljeno je 16 stolica sa 16 belih ruža, takođe odajući počast žrtvama pada nadstrešnice.

Studenti su najavili i da će nakon protesta ići i u šetnju do Gornjih Nedeljica gde je planiran projekat Jadar.

Podsetimo, grupe studenata, koje su pešačile iz Šapca, Valjeva, Obrenovca i Mladenovca stigle su sinoć u Loznicu gde im je priređen doček na kružnom toku, a pripremljena je i bakljada i vatromet.

"Ovim skupom želimo da iskažemo solidarnost sa porodicama stradalih na železničkoj stanici u Novom Sadu i nastavimo borbu za pravdu, odgovornost i dostojanstvo svih građana Srbije", naveli su ranije studenti u saopštenju.

Na putu do Loznice studenti su se juče zaustavili kod spomenika Cerske bitke kako bi odali poštu palima i simbolično povezali borbu iz istorije sa savremenim društvenim otporom.

U izjavi za Insajder, student Veljko kaže da je današnji dan bio jedan od najtežih za vožnju i pešačenje, ali i da je ovo put koji nosi poruku solidarnosti, decentralizacije i očuvanja kolektivnog pamćenja. 

"Mislim da je ovo jedan od najgorih dana što se tiče vremenskih uslova, ali guramo, tu je pre svega ta neka solidarnost da se međusobno pomažemo, guramo se i na taj način svi na kraju stignu do cilja", rekao je Veljko. 

Kako je rekao odlučili su da idu preko Cera kako bi napravili pauzu u Tekerišu ispred spomenika junacima Cerske bitke.

"Meni je lično protest u Loznici prilično značajan zbog toga što on oslikava tu decentralizaciju, to je nešto što su doneli ovi protesti i pokazuje da jedan manji grad kao što je Loznica može da napravi veliki skup", rekao je student Veljko za Insajder.

Izvor: Insajder

Studenti maratonci iz Srbije nastavili su danas put ka Briselu iz Strazbura, gde su stigli u sredu uveče, nakon čega su imali jednodnevni odmor.

Studenti će prespavati u nemačkom industrijskom gradu Sarbrikenu, a sutra ujutro kreću na put od 93 kilometra ka Luksemburgu, javlja N1.

Jedna od učesnica trke ultramaratonaca, koja je krenula iz Novog Sada, rekla je da im je čast što trče baš na Dan Evrope i Dan pobede do Brisela.

"Drago nam je što na današnji dan krećemo iz Strazbura dalje. To je to, ostalo je malo do Brisela, valjda ćemo izgurati, super nam ide", rekla je ona.

Studenti će u nedelju proći najtežu etapu puta preko Ardena, do belgijskog grada Lijez, da bi trku završili u ponedeljak, 12. maja, u Briselu, simbolično na platou pored zgrade Službe za spoljne poslove Evropske unije.

U Briselu ostaju tri dana, tokom kojih će održati niz sastanaka sa predstavnicima više institucija, među kojima su komesar za mlade Glen Mikalef i predsednik spoljnopoltičkog odbora EU Parlamenta David Mekalister. 

Izvor: FoNet