Kultura sećanja kroz projekat i aplikaciju ,,Svetlost svitaca – arheologija sećanja” (VIDEO)
Projekat i aplikacija "Svetlost svitaca – arheologija sećanja” predstavljena na konferenciji u XIII beogradskoj gimnaziji, povodom Međunarodnog dana ljudskih prava sa ciljem da na pristupačniji način upozna mlađe generacije sa ključnim lokacijama holokausta širom Evrope. Kroz sada, lako dostupna istorijska svedočanstva i edukativne sadržaje, projekat ističe značaj kulture sećanja i podseća na neophodnost očuvanja ljudskih prava i borbe protiv zaborava.
"Svetlost svitaca – arheologija sećanja” je aplikacija nastala u okviru istoimenog projekta kojim koordinira Filmski festival Slobodna zona. Ovaj međunarodni projekat kulture sećanja nastao je kroz saradnju mladih iz Beograda i Berlina. Poput arheologa, učesnici projekta na istorijskim mestima nacionalsocijalističkog progona, stradanja i istrebljenja, traže skrivene tragove prošlosti, (raz)otkrivaju ih, suočavaju se se sa njom i čine je vidljivom kroz intervencije u javnom prostoru. Oni ne samo da stvaraju trenutni sadržaj na mestima sećanja, već kreiraju i transformišu ove intervencije u javnom prostoru u digitalni sadržaj koji će i van lokacije biti dostupan u okviru mobilne aplikacije TOTO. Reč je o virtuelnoj turi kroz Topovske šupe, prvi koncentracioni logor za Jevreje i Rome u okupiranoj Srbiji.
Autorka projekta, Branka Pavlović navela je da se izložba u XIII beogradskoj gimnaziji sastoji od artefakata koje su učenici izmaštali ili iz arhivskih materijala otkrili i prikazali stvari koje su zarobljenici koristili.
"I iz njihove perspektive ćemo moći da doživimo tu lokaciju, odnosno obe, i berlinsku i beogradsku i da prođemo kroz nju, bez obzira u kakvom je ona stanju. Beogradska lokacija nije u najboljem stanju i to je jedan od razloga zbog čega smo želeli da skrenemo pažnju na to“- navodi Branka Pavlović.
Đaci XIII beogradske gimnazije su, uz učešće i podršku umetnika, pedagoga, istoričara i predstavnika romske i jevrejske zajednice osmislili virtuelno vođenje kroz Topovske šupe, a za logor Marcan u Berlinu, zaslužni su učenici tamošnje srednje škole "Ernst Hekel”. Sofija Sofrenić i Ognjen Savić, su učenici XIII beogradske gimnazije, ali i jedni od učesnika projekta. Ognjen je upotpunio izložbu kroz kadrove objektiva, a Sofija kroz slikarske radove.
"Mesto uopšte nije poznato široj javnosti, pa mi je bilo drago da možemo da učestvujemo i da prosto prikažemo to na neki, možda čak i zanimljivi način, da zainteresujemo naše vršnjake kroz ovu aplikaciju, kroz ovu izložbu koja je sada ovde postavljena u 13. begradskoj gimnaziji, da saznaju više na tu temu, da se informišu. Logor se nalazi na autokomandi gde mnogo ljudi prolazi svaki dan, a svi ti ljudi uopšte ne znaju kud idu i šta se tu dešavalo pre ne toliko, mnogo, vremena“- ističe Sofija, dok Ognjen objašnjava proces rada i navodi:
,,Ja sam to shvatio kao na način da smo mi trebali da uzmemo nešto što je nekako prividno, nešto što je možda zaboravljeno, nešto što nije puno ljudima poznato i da nekako kroz različite medije ga ispoljimo i spojimo u neku vrstu konglomerata svih disciplina“.
Tokom Drugog svetskog rata, u Beogradu su postojala tri logora: Topovske šupe, Staro sajmište i Banjica. Logor Topovske šupe, aktivan od avgusta do decembra 1941. godine, bio je mesto zatočenja i pogubljenja oko 5.000 jevrejskih muškaraca i do 1.500 Roma, označavajući prvu fazu holokausta u Srbiji. Paralelno, logor Marcen u Berlinu, osnovan pred Olimpijske igre 1936. godine, služio je za internaciju Roma, odakle su mnogi kasnije deportovani i stradali u nacističkim logorima širom Evrope.
Istoričarka Nataša Kostić kaže da je ova aplikacija, kao i propratni priručnik, pre svega jedan veoma dobar alat za nastavnike, i da su digitalne tehnologije vrlo važne u približavanju prošlosti mladima koje im olakšavaju učenje.
"Sam projekat je, pre svega, namenjen formalnom obrazovanju ali neformalnom, na kraju krajeva u Srbiji. U samoj aplikaciji, osim istorijskog sadržaja, istorijskih činjenica, fotografija, nalazi se video materijal koji je snimljen tokom radionica, ali nalaze se vrlo zanimljiva pitanja i zadaci koji često privlače pažnju učenika. Mi smo testirali već aplikaciju u toj prvoj fazi njenog nastanka i videli smo koliko su učenici reagovali na upravo te sadržaje vezane za zadatke koje su dobili“, istakla je Nataša Kostić.
Aplikacija i priručnik biće dostupni na tri jezika, dodatno će se unapređivati, ali i već sada korisnici IOS uređaja mogu skenirati qr kod sa sajta Slobodne zone, i istražiti ovu aplikaciju. Za ostale uređaje biće dostupna u januaru 2025. godine. Projekat Filmskog festivala Slobodna zona ,,Svetlost svitaca” pokrenut je pre dve godine sa željom da mladima ukaže na neke od lokacija Holokausta u Evropi. Prvo je pokrenuta aplikacija o lokalitetu Staro Sajmište (Beograd), a u planu je i rad sa školama u Kragujevcu, na temu poezije Desanke Maksimović i pesme "Krvava bajka”.
Novinarke Anita Bogojević i Biljana Barlov