KRIK: Osuđeni smo na osnovu nečeg što nismo objavili (VIDEO)
Presuda kojom je Portal KRIK osuđen po tužbi trojice policajaca nameće pitanje koje kriterijume srpsko pravosuđe primenjuje kada ocenjuje da li je nešto SLAPP tužba. To su tužbe koje za cilj imaju zastrašivanje medija i gušenje slobode govora. Iz KRIK-a kažu za Insajder da su osuđeni uprkos tome što su se pridražavali profesionalnih standarda. Sporno je kažu to što su osuđeni zbog nečega što nisu objavili, kao i zbog mišljenja da su u pitanju SLAPP tužbe.
Apelacioni sud potvrdio je presudu kojom je KRIK osuđen jer su, kako se navodi u obrazloženju, piše Krik, komandant policijske Jedinice za zaštitu svedoka Goran Živković i dvojica njegovih saradnika svrstani među one koje je KRIK okarakterisao kao ljude iz vlasti ili njima bliske.
Bojan Elek iz Krika međutim tvrdi da su se sudije u obrazloženju pozivaju na rečenice kojih u njihovom tekstu nema.
“To je dakle da su trojica policajca koji su podneli tužbu i dobili je ove nedelje zapravo "sluge režima i da slušaju nosioce vlasti prilikom obavljanja svog posla - to nije nešto što smo mi naveli u svom tekstu, mi smo jednostavno samo objavili tekst u kom smo izlistali sve pojedince i pravna lica koja su nas tužili i među njima se našao i taj slučaj ove trojice policajaca, dakle to je bio razlog za tužbu. Smatramo da je ovo jako problematično sada jer smo se prilikom ovog izveštavanja pridržavaloi svih novinarskih standarda i standarda profesije, kodeksa novinara, ali nam to nažalost ne pruža nikakvu pravnu bezbednost niti sigurnost”, ističe Elek.
To nije prva tužba koju su policajci podneli protiv KRIK-a. Prethodno su policajci izgubili spor koji su pokrenuli zbog teksta o jedinici kojoj pripadaju. Upravo zato su ih novinari KRIK-a u narednom tekstu naveli među onima koji su podneli SLAPP tužbe protiv te redakcije.
To je bilo sporno i za Sud jer, kako navodi KRIK, u obrazloženju presude piše da podnošenjem tužbe trojica policajca nisu zloupotrebila procesno pravo, što je ključno da se tužba okarakteriše kao SLAPP. To su ukratko tužbe koje su pravno neosnovane i služe za zastrašivanje novinara.
Milena Vasić iz Komiteta pravnika za ljudska prava ističe da ne može da komentariše odluku Suda koju nije videla, ali ukazuje na to da bi srpski sudovi mogli da se ugledaju na evropsku praksu koja jasno definiše šta su SLAPP tužbe.
“Zastrašujući efekat SLAPP-a se ogleda u tome da se novinari auto-cenzurišu, da njihovi tekstovi prolaze mnogo filtera pre nego što budu objavljeni. Pod tenzijom su potencijalnih finansijskih obaveza koje nisu male za medije kod nas, i nije to samo pritisak već i činjenica da vi morate da ostavite to čime se bavite i idete u sud i čak i kada na kraju dobijete postupak vi ste izgubili vreme koje niko ne može da vam vrati”, objašnjava Vasić i dodaje da zabrinjava što sudovi u Srbiji počinju da usvajaju SLAPP tužbe što je, navodi, žestok napad na slobodu izražavanja.
U slučaju KRIK-a je zanimljivo pratiti i sudsku praksu. Naime, Apelacioni sud je najpre poništio prvostepenu presudu sudije Slobodana Keranovića kojom je KRIK proglašen krivim. Nakon što je sudija po drugi put doneo istu presudu, promenjeno veće Apelacionog suda potvrdilo je presudu na štetu KRIK-a.
Izvor: Insajder