Kraj vladavine srpskog crvenog zlata: malinari na ivici opstanka - neophodna veća pomoć države (VIDEO)
Nekadašnji lider po svetskoj proizvodnji crvenog zlata, sada je, pak, na ivici opstanka. Srpsko malinarstvo se iz godine u godinu suočava sa nizom problema - lošim otkupnim cenama, smanjenom proizvodnjom, klimatskim promenama, ali i istovetnim odgovorima nadležnih institucija - da tržište određuje cene, da je neophodno veće ulaganje u zaštitu od nepogoda, ali i da subvencionišu poljoprivrednike. Ipak, taj iznos ne predstavlja veliku pomoć voćarima koji žive od malinarstva u Srbiji. Sagovornik Insajdera kaže da će umesto da proizvede 25 - 35 tona malina, ove godine obrati svega 5 tona, što i sa višom otkupnom cenom predstavlja ogromne finansijske gubitke.
Dok se traže nove rude i prirodna bogatstva, plantaže crvenog zlata Srbije polako, ali sigurno nestaju. U selu Bogojevići, kraj samog centra Arilja, vazduh je težak i suv, zemlja je potpuno ispucala, a vremenske nepogode proteklih meseci odnele su gotovo celokupan rod maline.
Predsednik udruženja malinara “Vilamet” iz Arilja Mileta Pilčević za Insajder kaže da su plodovi maline gotovo deset puta manji nego inače, da su “ravni grašku i sasušeni”.
“Znači to je sve sasušeno što je trebalo da se bere. Nemam šta da berem… Ne može da se otkine, plod je kao kamen. Ovi što suše čajeve ne bi ovako osušili”, kaže Pilčević.
U malinjacima koje poseduje Pilčević obično radi oko 35 radnika. Ove godine ih je svega deset.- kažu da do sad nisu videli ovako tešku godinu. Jedan radnik kaže da je prošle godine tokom jednog dana brao od 120 do 130 kilograma malina, a da sad “jedva ubere” 30 kilograma. I drugi radnik ukazuje da su maline “izuzetno sitne”, te da je ovo “najgora godina do sad”.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede nije odgovorilo na pitanja Insajdera na koji način će pomoći malinarima. Ipak, još početkom maja saopštili su - neophodne su izvesne promene.
“Malinari moraju menjati sorte, povećavati prinose, ulagati u nove tehnologije, protivgradne mreže i osiguranje. Više ne možemo računati samo na Boga. Bez prilagođavanja, teško je opstati”, rekao je ministar poljoprivrede Dragan Glamočić za RINU.
Malinari ukazuju da nemaju dovoljno novca ni da pokriju osnovne troškove proizvodnje, a kamoli da ga izdvoje za veća ulaganja. Subvencija za poljoprivrednike ove godine iznosi 18.000 dinara po hektaru, a prema rečima malinara, taj iznos ne pokriva ni kanap za vezivanje.
Trenutno najvažnije ulaganje, a za koji im je potrebna dodatna pomoć, predstavlja izgradnja sistema za navodnjavanje, jer se malina uglavnom proizvodi u brdskim predelima u kojima je otežan pristup izvorima.
“Tu nema sad nekih izvorišta, nema nekih velikih reka, obično su u dolinama. I nama je jedino rešenje bilo da se nadamo u kišu i u Boga”, kaže sa uzdahom Pilčević.
Međutim, prve kapi su pale isuviše kasno - berba je već završena.
“Imao sam prinos zadnjih godina - ako je bilo izmrzavanja kao prošle godine - bio je malo umanjen 25-35 tona. A ove godine na mraz prolećni koji nas je zadesio i ovu ranu sušu u maju, junu, čak i julu nabrao sam negde pet”, ukazuje Pilčević.
Iako je otkupna cena ove godine dostigla 600 dinara, količina malina je u znatnom padu - tako da su poljoprivrednici zapravo na gubitku. Ova oblast je poslednjih godina glavna tema brojnih pregovora između poljoprivrednika i hladnjača. Nažalost, uvek bez većeg pomaka - predstavnici hladnjača su prošle godine kupovali maline po ceni od 250 - 270 dinara, umesto planiranih 300 dinara.
“Moraju da shvate da moraju da stimulišu proizvođače da bi proizveli malinu. Da proizvođači sami sa sobom, i ovakvim klimatskim promenama, i takvim ucenjivanjem od strane otkupljivača… da to ne vodi ničemu dobrom”, ističe Pilčević.
Komisija za zaštitu konkurencije je, na pitanje Insajdera odgovorila da je ispitala tržište i zaključila da nema poremećaja koji bi mogli biti rezultat sprečavanja, ograničavanja ili narušavanja konkurencije, ali da je uočeno da su problemi sa kojima se suočavaju proizvođači i otkupljivači maline “pre svega sistemske prirode”.
I podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju pad prinosa maline - 2022. godine proizvodilo se 5.9 tona po hektaru, dok se dve godine kasnije ubrala skoro tona manje.
Ono što je važno, nepogode su uništile i mlade sadnice - budućnost takozvanog crvenog zlata je neizvesna, a prema rečima malinara i naredne godine če imati velike gubitke.
Novinarka Mina Stojković
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.