Kraj školske godine bez pravila: Škole odlučuju, učenici zbunjeni (VIDEO)
Završnica školske godine sve je bliža, a nadoknada nastave - onlajn, hibridna, subotom - razlikuje se od škole do škole. Većina učenika sada prisustvuje časovima od 45 minuta, a ministarstvo je otvorilo i mogućnost da školska godina traje duže, za neke čak do sredine jula. Dok je za osnovce mala matura odložena za nedelju dana, srednjoškolci još ne znaju šta će biti sa prijemnim ispitima. U međuvremenu i brojne gimnazije odustaju od blokada, osim Zemunske koja se i dalje bori za ispunjenje svojih zahteva. U ovakvoj šarenolikoj situaciji - postavlja se pitanje čeka li đake vrelo leto, nastava u julu i produžetak školske godine, ali i kakve posledice će sve to ostaviti po učenike širom zemlje, s obzirom na to da su u različitom obimu slušali nastavu prethodnih meseci.
Maturanti Zemunske gimnazije sinoć su stupili u fizičku blokadu škole zbog, kako kažu, nepoštovanja dogovora da nadoknada bude na dobrovoljnoj bazi - traže da nema novog gradiva ni predavanja, nego da se zaključe ocene iz prvog polugodišta. Umesto toga, najavljena im je nastava u trajanju od 45 minuta i upisivanje u es dnevnik iz “bezbednosnih razloga”. Direktorka Valentina Vukmirović Stefanović jutros je uputila dopis maturantima u kom navodi da će svi njihovi zahtevi biti ispunjeni.
“Postavili smo naše zahteve kako dopis treba da izgleda, tj. da se poštuje dogovor koji je usvojen na nastavničkom veću i dok ne dobijemo dopis direktorke koji kaže poštovani profesori, a ne poštovani učenici, jer ne treba nama obećanja da će nam se zahtevi ispuniti, već treba profesorima da se kaže kako treba da se radi, jer će profesori to da poštuju, naravno reč direktorke. Tako da dok mi ne dobijemo poštovani profesori, od sutra radite po ovim tačkama koje su maturanti rekli, mi ne planiramo da prestanemo fizičku blokadu”, kaže za Insajder Jana Trajković, maturantkinja Zemunske gimnazije.
I dok zemunski maturanti ne posustaju - veći broj gimnazija je u proteklim nedeljama odustao od blokade.
Međutim, ni nakon povratka na nastavu u nekim školama nije došlo do normalizacije, kaže Ana Dimitrijević iz Foruma Beogradskih gimnazija.
“Recimo, u prvoj gimnaziji veliki deo profesora radi, jako mali broj dece ide, jer oni imaju i svoje maratonce koji su trčali za Brisel, ali čekaju njih da se vrate. Zemunci, opet s druge strane, imaju neki dogovor kako će biti ocenjivani”, kaže Dimitrijević.
Istovremeno, Iz ministarstva prosvete poručuju da nadoknada zavisi od škole do škole i broja izgubljenih časova zbog obustave rada.
"Sve je do kolektiva i do određene škole na terenu. Situacija je šarenolika, zbog toga je toliko veliki vremenski prostor između ovog datuma 20. juna i 18. jula. Svakome onoliko koliko im je potrebno, toliko će nadoknaditi“, rekao je Borko Petrović, državni sekretar Ministarstva prosvete pre dva dana na TV Prva.
I dok je odluka prebačena na uprave škola, Dimitrijević kaže da je gradivo nadoknadivo, ali da je kraj godine sredinom jula, datum koje predlaže ministarstvo - malo verovatan.
"Dok god je to prepušteno školama da same odluče kako će tu nadoknadu da odrade, nemam ništa protiv suštinski - kako bi se deci ipak izašlo u susret da imaju vremena da dobiju ocene i da još se neko gradivo sažme ono što je najvažnije. Nikako mi se ne dopada i mislim da to apsolutno neće nigde biti primenjeno da se u školu ide do nekog tamo 18. jula. To je dat kao neki poslednji datum, mislim da sve možemo da završimo do kraja juna, a sa maturantima i ranije. Samo da škole u odnosu na svoje situacije to odluče, zato što su se neki vratili ranije od drugih i onda zbog toga jednostavno nemamo isti broj tih nenastavnih nedelja”, kaže Dimitrijević
Iz neformalne organizacije osnovnovnih i srednjih škola Udružena prosveta navode da ova školska godina nije bila jednaka za sve – ni po obimu nastave, pristupu obrazovanju, psihološkom i socijalnom opterećenju učenika. Tvrde i da ne postoji mogućnost da se ona "izjednači" produženjem od nekoliko dana i zato traže da se obustavi najavljeno produženje školske godine.
novinarke Nikolina Bonić i Mina Stojković
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.