Kraj obojene revolucije ili nastavak krize: U kom pravcu ide društvo nakon početka blokada i hapšenja građana

Tok građanskog nezadovoljstva je u prethodnom periodu poprimao neočekivane obrte. Malo ko je u novembru očekivao da će jedan nasilni incident ispred Fakulteta dramskih umetnosti da preraste u sveopšte blokade fakulteta. Takođe, mnoge je iznenadio broj ljudi koji je na proleće bio deo studentskih protesta u većim gradovima. Najzad, taman kada su svi računali da je nalet prošao, a protestna energija potrošena, ponovo se cela Srbija na Vidovdan slila u Beograd.

Ipak, ono što je usledilo dan nakon vidovdanskog skupa predstavlja možda i najveće iznenađenje otkako protesti definišu domaći politički život. Hapšenja pojednih studenata dovela su do blokada raskrsnica u beogradskoj opštini Zemun, a ovaj princip građanske neposlušnosti se poput šumskog požara proširio na više gradova Srbije.  

Svakim narednim danom ulozi su podizani, šireći se,  kako po broju učesnika, tako i po broju blokiranih raskrsnica.  

Paralelno, i država je promenila pristup. Od pokušaja da se umilostive studenti ispunjavanjem zahteva, ili stambenim kreditima za mlade se odavno odustalo. Poslednjih meseci vlast je pojačavala institucionalni pritisak, bilo kroz uredbu 35/5, bilo kroz odugovlačenje sa upisnim kvotama na fakultete. I dok je ovaj pristup davao rezultate kroz sve veći broj fakulteta koji se odlučuju za nadoknadu nastave, protest je ipak odolevao.  

Početak moblinih blokada saobraćajnica, doveo je do toga da policija mora da bude angažovana više nego ikada ranije od pada nadstrešnice. Policija je i ranije obezbeđivala komemorativne blokade, ali su one trajale kratko, a angažovani su uglavnom bili pripadnici saobraćajne policije koja se starala da niko automobilom ne uleti u masu.  

Međutim, prethodnih sedam dana pristup policije je daleko drugačiji. Najpre, angažovani su pripadnici Žandarmerije i Interventne brigade, koji se u normalnim okolnostima bave nasilnim huliganima i opasnim kriminalnim grupama. A druga stvar je što se prvi put od početka protesta, počelo sa hapšenjem demonstranata većeg obima.

Samo u noći između četvrtka i petka policija je legitimisala 636 osoba, a njih 19 privela. Ovakva saopštenja MUP sad već rutinski šalje svakog jutra, a brojevi legitimisanih su uglavnom trocifeni.  

U toku jučerašnjeg dana, studenti su saopštili da je uhapšeno najmanje 18 studenata, a najviše pažnje privuklo je hapšenje studenata Fakulteta dramskih umetnosti, na istom mestu na kojem je u novembru došlo do incidenta koji je inicirao studentske blokade.  

Pritom, snimci policijskih intervencija otkrivaju da se u tim akcijama koriste sredstva prinude koja često deluju neproproporcionalno oštro. Do javnosti sve češće dolaze informacije o studentima i građanima koji su povređeni prilikom hapšenja.  

A dok se sve ovo dešava zvaničnici ne odustaju od oštre retorike, ne pominjući mogućnost kompromisa koji bi spustio tenzije.  

U toku jučerašnjeg dana predsednik Srbije Aleksandar Vučiće je izjavio da je policija “potpuno kontrolisala stvari“, te da učesnici blokada “nisu imali nikakvu šansu“.

"Ništa niste vitalno uništili osim interesa svojih komšija. Zašto to rade, ni sami ne znaju, valjda da bi imali fotografije za društvene mreže. Svakog dana ovakvih blokada, podrška im dramatično pada jer ljudi to ne žele. Mogu da maltretiraju građane još neko vreme ali na svoju štetu", kazao je predsednik Srbije.  

On se nije posebno osvrtao na zahteve koji stoje iza blokade saobraćajnica – a to je da se raspišu izbori, uklone šatori iz Pionirskog parka i puste iz pritvora svi studenti koji se terete za krivična dela protiv ustavnog poretka.  

U ovakvim okolnostima oštre polarizacije politički analitičar Ognjen Gogić ističe za Insajder da se ne može očekivati brzo okončanje političke krize.  

“Protesti neće prestati. Nezadovoljstvo građana menja formu, ali energija i kreativnost demonstranata nije iscrpljena. Oni će nastaviti da traže najoptimalniji način koji vodi ka ispunjenju njihovih zahteva. Ono što se promenilo je pristup vlasti, koja je skinula rukavice i sada je ušla u fazu ogoljene primene sile“, kaže Gogić.  

Hapšenja bez željenog efekta

Gogić je skeptičan da bi hapšenja demonstranta mogla da dovedu do željenih rezultata po vlast.  

“Ne verujem da će građani da budu zaplašeni hapšenjima i policijom, ako išta očekujem da će biti još uporniji. Istovremeno, mislim da bi reakcija policije mogla da proizvede neočekivan efekat i kod glasača vlasti. Jer simpatizeri vlasti nesporno traže od Vučića da pokaže zube i suzbije blokade, ali jednom kada do javnosti dođu slike nasilnih hapšenja, to može pokolebati i te ljude. Jer nasilje menja percepciju, slike nasilja dotiču ljude“, ističe Gogić.  

Kao jedna od skretnica aktuelne političke krize, može da se posmatra i početak maja kada su studenti i formalno kao zahtev izneli raspisivanje parlamentarnih izbora. Ako su do tada predstavnici vlasti i pokušavali da ispune prva četiri zahteva, nakon otvorenog ulaska studenata u politički teren sa koncesijama se stalo. Predstavnici vlasti su u više navrata rekli da će izbori biti krajem 2026. godine, ili u redovnom terminu 2027. godine.  

Sa početkom pokretnih blokada, deluje da je opcija raspisivanja izbora kao metode gašenja socijalnog požara izuzetno daleko.

Gogić pretpostavlja da će vlast, kako vreme bude odmicalo, biti pod sve većim pritiskom da izađe u susret ovom studetskom zahtevu.  

“Ja očekujem da će vlast odugovlačiti do poslednjeg trenutka, ali će morati da raspiše izbore. Kako se ovo bude nastavljalo, obe strane će biti sve umornije i očekivanja da se raspišu izbori će biti sve veća. Na kraju, Vučiću će postati sve teže da ljudima objasni zbog čega ne želi izbore“, ističe Gogić.  

Početak blokada raskrsnica doneo je i jedan novitet. Nakon što se počelo sa hapšenjima, studenti su i formalno, preko svojih naloga na društvenim mrežama pozvali opozicione stranke da zatraže vanredne izbore, kao i da napuste rad u parlamentu, kao vid pojačavanja pritiska. Vrlo brzo su gotovo sve parlamentarne stranke opozicije prihvatile ovaj poziv studenata, pozivajući na formiranje jedinstvenog fronta u otporu vlasti.  

Ovaj poziv je prema Gogiću prvi put da su studenti izneli neki zahtev prema opozicionim strankama, dodajući da je to još uvek daleko od nekog vida saradnje između opozicije i studenata.  

“Oni su i ranije bili prirodni saveznici, tako da bi ovaj poziv mogao da se tumači kao određeni vid priznanja studenata te činjenice. Ipak, iz izjava pojedinih opozicionih funkcionera, vidi se da je ta komunkacija i dalje jednosmerna. Ovo je vreme velike polarizacije, i u takvim okolnostima više niko ne može da ostane po strani. Trenutno je najzaoštrenija situacija od početka krize i više nema trećeg puta“, kaže Gogić.  

Politička kriza u Srbiji je prošle nedelje ušla u fazu otvorenog sukobljavanja. Takav epilog je bio logičan imajući u vidu da nijedna od strana od novembra nije pokazala iskrenu nameru da se sretnu na pola puta. Ono što posebno zabrinjava je što su nasilne scene sve češće, stvarajući veoma zapaljivu atmosferu u kojoj je jedan incident dovoljan da kriza ponovo eskalira.  

Novinar: Vuk Jeremić