Kosovo - za i protiv prijema u Savet Evrope
Hoće li Priština uspeti da ubedi članice Saveta Evrope da i sama postane članica, ili će Beograd imati jače argumente da se ne glasa ZA? Posle Parlamentarne skupštine Saveta Evrope koja je pre dvadesetak dana podržala prijem Kosova, ostao je još samo jedan korak do punopravnog članstva i opipljivim evrointegracijama za Kosovo. I to uprkos uslovima koji su postavljeni pred Prištinu, a koje ona nije ispunila. Neizvesno je da li će se sredinom maja raspravljati o prijemu Kosova u članstvo Saveta Evrope, jer prema objavljenom saopštenju te institucije ta tačka nije, zasad, na dnevnom redu sastanka Komiteta ministara 16. i 17. maja.
Ukoliko Kosovo i Metohija uđe u Savet Evrope sredinom maja, biće to prva njena članica koja je teritorijalna jedinica. Nije članica Ujedinjenih nacija, jednostrano proglašenu nezavisnost nisu priznale sve članice Saveta Evrope; i u pitanju je teritorija koja se samoinicijativno otcepila od Srbije koja jeste stalna članica te organizacije. Iako evropski predlog sporazuma između Beograda i Prištine i njegov Ohridski aneks govore o tome da Srbija neće sprečavati Kosovo da postane članica međunarodnih organizacija, Beograd radi na tome da Priština ne postane članica Saveta Evrope:
"Mi dajemo sve od sebe da to sprečimo i time se ponosimo, zato što mi time poštujemo evropska pravila, zato što poštujemo evropske uslove, zato što poštujemo sve ono što smo sa Evropljanima i Amerikancima dogovorili, za razliku od njih, zato što je prva sekvenca u provođenju bilo kakvih dogovora, bilo formiranje zajednice srpskih opština,“ rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Zajednica srpskih opština dogovorena je pre 11 godina, Briselskim sporazumom. U zvaničnom predlogu za prijem u Savet Evrope piše da će Priština ispuniti tu obavezu po prijemu u tu organizaciju; međutim, pojedini međunarodni predstavnici smatraju da pre glasanja o punopravnom članstvu mora da se učini neki opipljiv korak ka ZSO. To je kosovskom premijeru saopštio i zvanični Berlin:
"Kancelar Šolc je istakao značaj konkretnih koraka kosovskih vlasti ka uspostavljanju Zajednice opština sa srpskom većinom, u kontekstu podnošenja zahteva Kosova i za članstvo u Savetu Evrope," navedeno je u saopštenju Kancelarovog kabineta.
Sličnu poruku kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju, uputio je i predsednik Francuske Emanuel Makron. A, naznaku da bi Nemačka i Francuska čak mogle i da blokiraju konačan prijem Kosova u Savet Evrope, dao je i predsednik Evropske inicijative za stabilnost Gerald Knaus:
"Trenutno se nekoliko država članica Saveta Evrope, uključujući Nemačku i Francusku, spremaju da blokiraju glasanje o pristupanju Kosova u maju; ignorišući snažnu preporuku Parlamentarne skupštine Saveta Evrope u aprilu,“ napisao je Knaus na svom X nalogu.
Kako će Komitet ministara Saveta Evrope glasati još nije sasvim jasno. Ali se zna da će za prijem Kosova biti potrebna samo dvotrećinska većina. Naime, do sada se za prijem novih članica uvek donosila jednoglasna odluka.
I dok Beograd pokušava da spreči prijem Kosova, u Prištini vlast navodi benifite od mogućeg prijema u Savet Evrope:
"Nakon ulaska u Savet Evrope, porodice će imati pristup Evropskom sudu za ljudska prava da tuže Srbiju za povredu prava na život njihovih najmilijih, za povredu prava na ljudsko dostojanstvo i druga prava na koje članovi porodice imaju pravo. Članstvo u Savetu Evrope koristi svim našim građanima, posebno porodicama kojima je pravda uskraćena već 25 godina,” izjavila je kosovska predsednica Vjosa Osmani.
Čekajući završno glasanje o prijemu u Savet Evrope, Priština se ubrzano trudi da primeni pojedine demokratske vrednosti (ali još uvek ne i da formira Zajednicu srpskih opština ):
"Kosovo će se potruditi da uskoro postane druga država na Zapadnom Balkanu, posle Crne Gore, koja svojim građanima garantuje pravo na istopolno životno partnerstvo. Naporno ćemo raditi na tome da to prođemo u bliskoj budućnosti,“ izjavio je kosovski premijer Aljbin Kurti. Ovaj predlog bi trebalo da se nađe na dnevnom redu kosovskog Parlamenta, pre glasanja o prijemu u Savet Evrope.
Osim mogućeg članstva u Savetu Evrope, Priština je prvog janura dobila i bezvizni režim. Sve je to usledilo posle sankcija koje je Evropska unija uvela Kosovu, prošlog jula, a zbog nečinjenja Prištine da napravi korake ka deeskalaciji situacije na severu Kosova.
U proteklih 10 meseci obustavljen je saradnja u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, a suspendovane su, bar na papiru, i bilateralne posete na visokom nivou.
Obustavljeno je i dobijanje novca iz predpristupnih evropskih fondova. Proteklih dana kosovski političari su apelovali na Evropsku uniju da ukine sankcije, jer su po njima ispunili sve što je traženo od Prištine i deeskalacije situacije na severu KiM. Međutim, portparol EU Petar Stano je saopštio da je odluka o ukidanju sankcija na Evropskom Savetu, u skladu sa izveštajem visokog predstavnika EU Žozepa Borelja i da će se o tome tek raspravljati.
Izvor: Insajder