Korvin Smit, penzionisani profesor Univerziteta Kalvin, za "Svet i mi": Religija važna Amerikancima kada biraju predsednika (VIDEO)

Kako se bliži izborni dan u Sjedinjnim Državama, na jednim od najneizvesnijih predsedničkih izbora u poslednjim decenijama, nastavlja se borba za svaki glas a ključ za pobedu 5. novembra može da bude u rukama religijskih zajednica. Iako se svodi na nekoliko dominantnih religija – protestantizam i katolicizam – one imaju po nekoliko potkategorija. Svaka od njih drugačije gleda na društvena i politička pitanja. Upravo su te razlike važne kandidatima za američkog predsednika. Korvin Smit, penzionisani profesor Univerziteta Kalvin u Mičigenu u intervjuu za „Svet i mi“ kaže da je religija i dalje važan faktor u oblikovanju mišljenja Amerikanaca o politici. „Da li je religija važna kao što je bila, recimo, pre 40 godina - to je drugo pitanje. Ipak, glasači posmatraju kandidate kroz prizmu religije i to igra važnu ulogu za koga će se opredeliti na izborima“, rekao je profesor Smit.

Pristalice republikanskog predsedničkog kandidata Donalda Trampa, foto: Tanjug/AP Photo/Julia Demaree Nikhinson

Donald Tramp je, posle tradicionalnog katoličkog događaja – večere uticajne fondacije Ala Smita poručio da Kamala Haris ne poštuje katolike jer nije došla na taj događaj. Na pitanje koliko je glasačima važno da vide predsedničke kandidata na događajima religijskih zajednica, profesor Smit je odgovorio da takvi događaji imaju simboliku, ali da važnu ulogu igraju uticajni pojedinci iz tih religijskih zajednica.

"Oni razgovaraju sa predsedničkim kandidatima, prate kampanje i onda prenose članovima religijskih zajednica šta misle o nekom kandidatu - da li treba ili ne da glasaju za nekoga. Dakle, važno je glasačima da, recimo vide Donalda Trampa na tom katoličkom događaju ali je još važnije šta o njima misle uticajni ljudi iz tih religijskih zajednica“, naveo je on.

Među pripadnicima pojedinačnih religijskih zajednica, jevanđelista je najviše. Reč o zajednici sa velikim uticajem na politiku i društvo Sjedinjenih Država, tradicionalno je naklonjena republikancima.

"Donald Tramp je dobio podršku protestanata - jevanđelista u Americi tokom oba prethodna izborna ciklusa, međutim Tramp je bio i povod za podele u religijskoj zajednici nakon što je jedan deo jevanđelista odbio da ga podrži. Dovoljno je bilo da mu zamere određene postupke koje smatraju da su u suprotnosti sa njihovim verskim shvatanjima i da Tramp izgubi njihovu podršku. Međutim, on uživa podršku verskih vođa pa zato postoje podele u toj zajednici“, rekao je američki profesor.

"Ono što se primećuje tokom ove kampanje jeste da će Donald Tramp imati nešto manju podršku među Jevanđelistima, zajednici tradicionalno naklonjenoj republikancima. Iako su manje promene u pitanju, na ovako neizvesnim američkim izborima male razlike u podršci mogu da odluče ishod. Kada je reč o katolicima - Latinoamerikanci su tradicionalno bliži demokratama, beli katolici, kako se pokazalo tokom kampanje, neznatno su više na strani Donalda Tramp, dok katolici - Afroamerikanci podržavaju Kamalu Haris“, dodao je on. 

Jedna od tema naučnog rada profesora Korvina Smita je hrišćanski nacionalizam.

"Hrišćanski nacionalizam nametnuo se kao tema posle izbora Donalda Trampa za predsednika Amerike 2016. godine. Hrišćanskog nacionalizma bilo je i pre toga, međutim nikada nije bio toliko izražen i važan kao tokom poslednje decenije. Još nema konsenzusa šta je tačno hrišćanski nacionalizam, ali predstavlja kombinaciju dve ideje - da Bog upravlja američkom istorijom i da hrišćanstvo treba da bude privilegovano unutar američke politike. Dakle, govorimo o veoma kontroverznim idejama“, naveo je on.

Iako možda ne kao pre nekoliko decenija, religija igra važnu ulogu u američkom društvu i unutrašnjoj ali i spoljnoj politici. Neretko se čuje da je američka podrška Izraelu uslovljena verovanjima jevanđelista.

"Postoji to religijsko verovanje kod nekih da Izrael ima posebno mesto na geopolitičkoj mapi i da mora biti branjen. Drugi će vam reći da to nije toliko religijski faktor, već da je Izrael demokratsko društvo i da demokratija treba da bude zaštićena. Tako da, to su različiti motivi američkih političara za njihov odnos prema Izraelu. Bez obzira na to, u Americi se vode i opsežne diskusije o tome šta se dešava u Gazi i koliko 1.500 ubijenih Izraelaca opravdava smrt više od 40.000 Palestinaca“, naglasio je profesor Korvin Smit.

Tema Izraela i sukoba na Bliskom istoku je proteklih godinu dana podelila i proizraelsko društvo Sjedinjenih Država. Na pitanje kakva se državna politika može očekivati u odnosu na ishod izbora 5. novembra, penzionisani profesor Univerziteta Kalvin u Mičigenu kaže: 

"Ako Donald Tramp pobedi na izborima, podrška Izraelu će biti još veća u odnosu na njegov prvi mandat. To što je Amerika priznala Jerusalim kao glavni grad Izraela i lokaciju ambasade, ima veliku simboliku. Predsednik Džozef Bajden je takođe snažno podržava Izrael, a to je Kamali Haris napravilo poteškoće. Recimo, ja sam iz Mičigena - iz takozvane kolebljive države na ovim izborima a u kojoj živi najveći broj muslimana i Arapa u Americi pa to može da dovede do pobede republikanaca“.

Novinar Žikica Stevanović