Konstruktivna saradnja ili lustracija opozicije: Koju ulogu će opozicione stranke imati ukoliko se raspišu izbori

Iako su predstavnici vlasti, najavljujući zahtev studenata za raspuštanjem skupštine i raspisivanjem izbora, tvrdili da će oni tražiti od opoziicije da na njima ne učestvuju, u zvaničnom zahtevu studenata, objavljenom na njihovim nalozima na društvenim mrežama, o tome nema ni reči.  

U zahtevu od 5. maja, studenti su pozvali narod da podrži listu kojoj će studenti u blokadi preneti svoje poverenje, dok se opozicija nijednom rečju ne spominje. Ipak, imajući u vidu distancu koju su studenti prethodnih šest meseci pravili od svih političkih partija, kako vlasti, tako i opozicije, nije nezamisliv scenario u kojem na kraju i iznesu zahtev opoziciji da apstiniraju od vanrednih parlamentarnih izbora.  

Deo opozicionih stranaka je momentalno izašao u javnost podržavajući studente, još otakako je krajem aprila plenum novosadskog Fakulteta tehničkih nauka izglasao predlog da se raspišu izbori.  

Tada je Miroslav Aleksić, predsednik Narodnog pokreta Srbije rekao da je raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora jedino rešenje za izlazak iz društveno-političke krize.  

"Pokazali smo da možemo da pobedimo režim na prošlogodišnjim izborima. Ako svi zajedno stanemo pod barjak slobode, svi mi koji smo bili zajedno u Beogradu 15. marta i koji danas zajedno sa studentima oslobađamo Srbiju, tu sinergiju ne može da pobedi nikakva krađa. Gotovo je. Kraj", rekao je Aleksić na sednici Glavnog odbora NPS.

I Zeleno-levi front je podržao najavljeno političko organizovanje studenata u blokadi i njihov zahtev za vanrednim izborima, ali i ocenio da ostaje otvoreno pitanje izbornih uslova.  

“Imamo zajednički cilj - rušenje kriminalnog režima, ali i oživljavanje institucija i dubinsku demokratizaciju Srbije, na čemu ćemo sarađivati. Podržavamo političko organizovanje studenata, posebno iz razloga što smo i sami nastali kao politička organizacija nakon masovnih protesta protiv rušenja u Savamali i Beograda na vodi", navodi se u saopštenju ZLF-a.  

Oni su poručili da su otvoreni za saradnju i podršku studentima, posebno imajući u vidu izborne uslove.  

"Treba svi da udružimo snage, posebno imajući na umu krađu na koju moramo računati, a nadamo se da će o konkretnim modalitetima uskoro biti razgovora. Nama je prvi i najvažniji cilj smena ove kriminalne vlasti, pa imajući to na umu, podržaćemo ono rešenje koje najbrže i najsigurnije vodi ka tom cilju", naveli su iz ZLF.  

Možda najotvoreniji prema zahtevu studenata za izborima bio je Srđan Milivojević, predsednik Demokratske stranke, rekavši da će oni studentima dati na raspolaganje „sve kapacitete, znanje i infrastrukturu“.  

"Ako studenti procene da je izlazak na izbore način da se borimo protiv nasilja, represije i uništavanja institucija – DS će biti uz njih", poručio je Milivojević.

Odustajanje od prelazne vlade

Zahtev studenata za izborima, došao je malo više od mesec dana nakon što je skoro cela parlamentarna opozicija predložila koncept prelazne vlade kao metoda za izlazak iz krize. Prelazna vlada bi imala zadatak da koriguje izborne uslove, te da se na naredno glasanje ide pod daleko ravnopravnijim okolnostima.  

Ipak, činjenica da je vlast ignorisala ovaj zahtev, te da se ni studenti o njemu nisu izjašnjavali, primorala je opozicione partije na promenu kursa.  

Tako su i iz Stranke slobode i pravde, nakon zahteva studenata za izborima, poručili da su spremni da razgovaraju, dodajući da je primena ODIHR preporuka i dalje značajna kako bi se na izborima videla volja naroda.  

“Smatrali smo da je najbolji način da se za to izborimo formiranjem prelazne Vlade, ali smo spremni da razgovaramo i o drugim modalitetima. Veoma je opasna teza koja se nameće u delu javnosti - da bi i uz ovakve izborne uslove sigurno pobedila lista koju bi sastavili ili podržali studenti“, istakli su iz SSP-a.

I Miloš Jovanović, predsednik Novog DSS-a koji je donedavno decidno odbijao mogućnost izlaska na izbore bez prethodnog formiranja prelazne vlade, smekšao je stav. Govoreći nedavno za Insajder, Jovanović je rekao da bi formiranje prelazne vlade bio najpravedniji način da se omoguće fer izbori, ali da je ta opcija trenutno nerealna. On je posebno ukazao da studenti nisu jedini akteri sposobni da pokrenu društvene promene, ali da njihov brz uspon pokazuje da politički sistem više ne može da ignoriše glas građana.  

Osim parlamentarne, političko angažovanje studenata podržava i vanparlamentarni pokret Kreni-promeni. Lider ovog pokreta Savo Manojlović je istakao da se radi o "istorijskoj šansi za promene u Srbiji“, da su studenti postali ključni pokretači društvenih promena, te da su uspostavili "jedinstvenu organizacionu masovnost, koju opozicione stranačke strukture nisu uspele da ostvare".

Uzgred, da na relaciji parlamentarne i vanparlamentarne opozicije postoje frakcije, videlo se i iz nedavne razmene saopštenja na relaciji ZLF – Kreni-promeni, zbog snimka napravljenog ispred novosadskog Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja.  

Cena blanko podrške

A iako sve opozicione stranke blanko podržavaju studente, pa čak i po cenu ublažavanja ranijih stavova, činjenica je da se studenti za sada nisu oglašavali o modelitetu izlaska na izbore i ulozi koju bi opozicija igrala. Ukoliko bi se ispostavilo da će studenti zaista da zatraže od opozicije da presedi izbore, to bi moglo da se pokaže kao prevelika cena za manje stranke, koje zavise od budžetskih sredstava namenjenih parlamentarnim partijama. To možda ne bi bilo toliko značajno u slučaju da studentska lista pobedi na izborima i unapred oroči trajanje svoje Vlade, ali u slučaju da ne uspe da formira Vladu bi zahtev studenata prema opoziciji mogao da se čita kao defakto lustracija opozicije.  

Najzad, uz sve kritike na račun opozicije, nesporno je da oni imaju iskustva u izbornim procesima koji su puni zakonskih i proceduralnih rupa. Studenti je nemaju i u tom smislu,  opozicija bi mogla da bude vodič ljudima koje delegiraju studenti.  

Nasuprot strankama opozicije, stranke vlasti taktiziraju spram studentskog zahteva. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da studenti neće morati da čekaju dugo na odluku o raspisivanju izbora, ali ta odluka još uvek nije poznata. Jedno je izvesno, ukoliko se vlast odluči da ide na izbore, sve stranke vlasti će na njih izaći. Pritom, nije isključeno da će to biti u formi novog Pokreta za narod i državu, čije se predstavljanje ovih dana organizuje na skupovima širom zemlje.  

Novinar: Vuk Jeremić