Koliki je uticaj javnih ličnosti na birače

U neizvesnost najnovijih izbora, opoziciji koja je podeljena na one koji su za bojkot izbora (ali samo u određenim mestima) i one kojima su tek proglašene liste na "klizavom zakonskom terenu", ovoga puta ni vlast ne izbacuje poznate ličnosti kao glavni adut u kratkoj kampanji za izbore zakazane za 2. jun.

Da li zbog činjenice da angažovanje javnih ličnosti u kampanjama nije presudno za birače ili su "ispucani" svi oni koji bi javno podržali neku političku opciju, ili su stranke ovoga puta spremne da preko svojih politika afirmišu građane da baš za njih glasaju?!

Neodlučnim biračima odluku za koga će glasati sigurno mogu "pojačati" upravo javne ličnosti sa kojima se identifikuju. U zavisnosti od toga koje su sve ličnosti uključene u kampanju zavisi i koliki će biti njihov doprinos. Generalno, njihov uticaj je bitan i važan, ocenjuje za Insajder programski direktor CeSID-a, Ivo Čolović.

"Važan je zbog toga što na taj način političke partije često prikrivaju neke svoje nedostatke angažujući javne ličnosti koje bi mogle donekle da im poprave rejting u javnosti. Poznato je da je naša javnost dosta kritična prema političarima i političkim partijama, pa zbog toga i angažovanje nekih popularnih javnih ličnosti često može da sakrije te nedostatke i da te ličnosti istakne u prvi plan, a da se zanemari ponekad i politika određenih političkih opcija koje to rade", ocenjuje Čolović.

Tako je nekim glasačima, a to političari veoma dobro znaju, važnija određena javna ličnost nego politika koju zastupa neka stranka. No, to često i dovodi u zabludu jer u prvom planu nisu politička rešenja nego uspesi koje u svom profesionalnom radu ima javna ličnost. Viđali smo i da se poznati nalaze i na izbornim listama, a ne samo u kampanjama.

"Samim tim uvodimo amatere u politiku, dajemo im previše na značaju, a oni se često i ne bave poslom za koji su izabrani od samih građana, pa prosto pokriju listu ili stranku na nekim izborima, kasnije se povuku i opet neke druge ličnosti upravljaju politikom i državom. Na ovaj način, oni su obavili svoj cilj tako što su izvukli nekog neodlučnog ili privukli pažnju i glas nekog ko možda nikada ne bi podržao tu političku opciju", objašnjava sagovornik Insajdera.

Na decembarskim izborima prošle godine više od 2.000 poznatih ličnosti, među kojima profesori, lekari, sportisti, glumci, estradni umetnici, podržali su listu Srpske napredne stranke "Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane". Na listi se našao i NBA košarkaš Nikola Jokić sa braćom, ali i golman Milan Borjan, fudbaler Duško Tošić, akademici Svetomir Arsić Basara i Dragan Simeunović.

Na istim izborima ni opozicija nije ostala usamljena. Tako je grupa javnih ličnosti predstavljena inicijativom "ProGlas" pozvala građane da izađu na izbore i "vrate suverenitet". Kako su tada navodili, namera im je da podstaknu proces u kom će se svi u punom kapacitetu angažovati na promeni koja je u Srbiji nužna i obnovu demokratskog poretka, pravnih i političkih institucija, kao i duha slobodne i kritičke rasprave u kojoj će ljudi učestvovati bez straha od posledica.

Na predstavljanju inicijative, glumac Dragan Bjelogrlić, između ostalog, rekao je da potpisnici ProGlasa nemaju političkih ambicija.

"I to na neki način predstavlja skrivanje od bavljenja ozbiljnom politikom. Radi se o ljudima koji imaju ideju šta im se ne dopada i šta su problemi sa kojima se društvo susreće, ali nemaju rešenja za iste i najčešće se svode na kritičare društva, što je na neki način, najlagodnija moguća pozicija. Vi se istovremeno, ne bavite politikom, veliki ste kritičar, prevashodno vlasti, a sa druge strane niste spremni da učestvujete u političkoj borbi. Ova vrsta aktivizma nije baš, da je tako nazovem, nije korektna ni prema ljudima koji se možda slažu sa vašim idejama, a kojih očigledno ima", mišljenje je programskog direktora CeSID-a.

Čolović podvlači da vlast jeste najodgovornija pa je samim tim i svaka kritika prema vlastima nešto što je i očekivano i normalno, ali takvim svojim javnim nastupima, hteli to ili ne, javne ličnosti daju podršku opoziciji.

"Ovakvi nastupi, u kojima oni često manje govore o svojoj profesiji, a više govore o politici, zbunjujuće deluju na građane koji više ne prave razliku između njih i političara, što dodatno degradira političke partije i njihov rezutat, jer o politici govore oni ljudi koji se tim poslom ne bave, nemaju rešenje za probleme i koji se verovatno neće ni pojaviti na izborima", analizira Čolović.

Inicijativa "ProGlas", koja je građane pozivala na masovan izlazak na decembarske izbore, saopštila je da se do 3. juna neće pojavljivati u javnosti, te da će posle toga nastaviti borbu za sistemske promene u društvu. Kako to sada možemo da razumemo?

"Možemo da razumemo kao eventualno neki uvod za ulazak ProGlasa u politiku kroz formalnu transformaciju ovog pokreta u politički pokret, eventulano političku partiju ili makar deo neke postojeće partije. Njihova trenutna uzdržanost po pitanju odnosa prema izlasku na izbore ili bojkota istih ukazuje na oprez u komunikaciji i eventualne pripreme za neki naredni period, za neke narodne izbore na kojima bi mogli predstavljati neku novu opciju koja bi mogla da bude alternativa trenutnim političkim partijama koje su kod nas na sceni", navodi Čolović za naš portal.

Ćutnja "ProGlasa" po pitanju izlaska na junske izbore, prema Čolovićevom mišljenju, može biti opravdana time da izborni uslovi nisu poboljšani onako kako su oni očekivali ili zagovarali, ali se ne može reći da su oni baš ti koji direktno podržavaju ideju bojkota.

"Ne treba isključiti mogućnost da i unutar ProGlasa, koji nije neki koherentni politički pokret, postoje različite ideje viđenja onoga što nas očekuje 2. juna i da će po okončanju tog izbornog procesa imati ideju šta i kako da se postave u narednom periodu. To pokret koji nema infrastrukturu i kog nose upravo javne ličnosti, koji se bave određenim profesijama, ali nisu profesionalni političari. Nije isto kada imate Dragana Bjelogrlića koji je glumac i Dragana Bjelogrlića koji je političar. U momentu kad postane političar, to je potpuno druga priča i potpuno drugačiji odnos će biti prema njemu i od strane političkih protivnika, ali i od strane građana", siguran je Čolović.

Kako kad i kako za koga

Ne treba zaboraviti na činjenicu da je bilo i onih koji su se jedno vreme zalagali za jednu da bi potom podršku davali nekoj drugoj političkoj opciji.

"Nisu to samo javne ličnosti, mi se susrećemo sa identičnim ponašanjem i među političarima. Ne jedan političar koji se nekada zalagao za jednu ideju, danas podržava nešto potpuno drugo bez toga da trpi neke naročito velike posledice u javnosti. Ključna stvar je to kako će javnost percipirati njihov rejting posle takvih preletanja, da li će ih uzimati za ozbiljno ili ne, i koliko će kasnije ta njihova podrška nekom drugom ili trećem vredeti. To je veliko pitanje, ali opet kažem to je na javnosti da ona mora da bude ta koja će da shvati da ta određena ličnost često menja strane i da se zapita da li njeni stavovi po političkim pitanjima vrede ili ne", zaključuje sagovornik Insajdera.

Na najavu Save Manojlovića da će učestvovati na izborima 2. juna nije izostala podrška poznatih. Njegovu kandidaturu za gradonačelnika Beograda podržali su glumci Vesna Čipčić, Milan Caci Mihailović i Hadži Nenad Maričić.

Svako javno istupanje sa sobom bi trebalo da nosi i odgovornost. Sasvim je jasno da se popularnost javnih ličnosti koristi kako bi se pridobila politička korist onim strankama koje ulaze u izbornu trku. Dosta toga zavisi i od samog izbora poznatih jer teško da konzervativni kandidat podrškom npr. gej osobe može lako privući glasove iz te populacije.

S druge strane, ima i onih koji posle podrške opciji koja je na vlasti na neki način budu i nagrađeni te i zvanično uđu u politiku.

Jedan od poslednjih primera je novi ministar u srpskoj vladi, Dejan Ristić koji je sa pozicije direktora Muzeja žrtava genocida dobio resor za informisanje i komunikacije.

Šta to beše Apel 100, seća li se ko?

Sada već davne 2016. godine pojavio se i "Apel 100" kojim su javne ličnosti, među kojima su književnici, novinari, glumci i profesori, apelovali na tadašnjeg zaštitnika građana Sašu Jankovića da se kandiduje za predsednika Srbije kao nestranačka ličnost i pozvali demokratski orijentisane građane i stranke da podrže tu inicijativu.

Janković je prihvatio kandidaturu, pobedu je odneo i sadašnji predsednik Srbije, Aleksandar Vučić. Ostalo je istorija, osim imena potpisnika "Apela 100". Među njima ima onih koji su i dalje aktivni po pitanju javnih nastupa od inicijative do inicijative. Dok su drugi, možda oročeno, prestali da se javno zalažu u političkom smislu.

Izvor: Insajder