Ključni dan za budućnost Francuske: Prema anketama desnici nedostižna apsolutna većina

Prema istom istraživanju javnog mnjenja, Novi narodni front (levičari) sa osvojenih 28,5 odsto glasova imao bi između 180 i 200 poslanika, ispred Makronove centrističke koalicije koja je osvojila 22,1 odsto glasova (između 60 i 90 poslanika). Republikanci sa osvojenih 9,7 odsto glasova u novom sazivu parlamenta imali bi između 30 i 50 poslanika, a ostale stranke i koalicije među kojima su različite levičarske i desničarske partije i regionalisti imali bi između 13 i 20 predstavnika u Nacionalnoj slupštini.

Nacionalno okupljanje kojom predsedava dvadesetosmogodišnji Žordan Bardela ne bi imala apsolutnu parlamentarnu većinu, ali mogla bi da osvoji najmanje 150 poslaničkih mesta više nego nakon izbora 2022. godine. 

"Ove projekcije se moraju posmatrati krajnje oprezno jer su nasumični rezultati rezultat primene prilično nestabilne metodologije proračuna. Moramo sačekati da dobijemo konačne rezultate za svaku izbornu jedinicu", upozorava Fransoa Kraus, direktor odeljenja za politiku i vesti u Ifop.

Više od 220 kandidata se povuklo

 Neki lideri su neposredno nakon što su saznali rezultate prvog kruga izbora izdali svoje smernice za dalje političko delovanje. Prema Le Mondu, 221 kandidat, uključujući 132 iz NFP-a i 83 iz Makronovog tabora i njegovih saveznika, povukao se iz potencijalnog drugog kruga i nastavka izborne trke, kako bi se izbeglo da ultradesno Nacionalno okupljanje dobije apsolutnu većinu u drugom krugu. Ti kandidati su uglavnom bili trećeplasirani, pa se ovim političkim manevrom izbegava rasipanje glasova Makronove koalicije i levičara okupljenih oko Žana-Luka Melanšona. 

Nakon povlačenja, prema računici do koje je došao Rojters, ostale su 92 borbe za poslanička mesta sa po tri ili četiri kandidata. Trostruki glasovi favorizuju RN, dok se dvostruki okršaji smatraju boljim za savez protiv RN-a, kažu stručnjaci.

Deo trenutne vladajuće većine, međutim, teško nalazi zajednički jezik kada treba podržati kandidate levičarskog saveza, odbojnog za glasače centrista, zbog ekscesnih izjava njihovog lidera Melanšona, koji je zbog stave prema bombardovanju Gaze optužen za antisemitizam. Novi narodni front odmah bi priznao Palestinu i prekinuo da podržava izraleskog premijera Benjamina Netanjahua.

Podsećamo, francuske levičarske partije ujedinile su se u neočekivanu koaliciju pod nazivom Novi narodni front (NFP), sa izrazito levičarskom LFI, a u veliku koaliciju su ušli Socijalistička partija, Komunistička partija i Zeleni.

Vladan Jočić: Iznenađenje ovih izbora je Novi narodni front

 Komentarišući prvi krug izbora, novinar Vladan Jočić za Insajder je rekao da je reč koja je obeležila prvi krug izbora - "neizvesnost“. On je naglasio da je Francuska trenutno rastrzana između krajnje desnog i levog političkog pola, a da je centar slab.

“Francuska polako klizi u neizvesnost, kakvu Peta republika prosto ne prepoznaje“, kaže Jočić.

Kako objašnjava, ovakvi rezultati krajnje desnice su se "zapravo i mogli očekivati“, a naročito, kako kaže, posle "brodoloma“ predsednika Makrona na izborima u Briselu.

“Rezultati ovoh izbora su posledica globalnog skretanja udesno, promena narativa Le Penove, naglo osiromašenje Francuza i veliki priliv izbeglica. Tu je i strah nacije koju je predsednik Makron izazvao izjavama na temu Ukrajine”, navodi Jočić. 

Prema njegovim rečima, pravo iznenađenje ovih izbora je Novi narodni front, koji je osvojio skoro 28 odsto.

Kako funkcioniše drugi krug glasanja

 Izbori za 577 mesta u Donjem domu Narodne skupštine odvijaju se u dva kruga u 577 izbornih jedinica. Sastav novog parlamenta postaće jasan tek posle 7. jula.

U prvom krugu pobeđuje kandidat koji je osvojio 50 odsto, a ako nije nijedan, u drugi krug ne ulaze samo dva glavna kandidata, već svi oni koji osvoje više od 12,5 odsto. Pobedniku je dovoljna relativna većina. Francuzi su izašli na izbore u rekordnom broju. Izlaznost je procenjena na 65,5 odsto, dok je 2022. bila 47,5 odsto.

 Ako na izborima jedna od koalicija osvoji apsolutnu većinu (najmanje 289 poslaničkih mesta), predsednik Francuske Emanuel Makron će morati da izabere premijera iz redova te pobedničke grupacije. U tom slučaju, u Francuskoj će nastupiti kohabitacija predsednika i premijera iz suprotnog političkog tabora.

Nacionalno okupljanje je odbacilo mogućnost da formira vladu bez apsolutne većine, jer bi to značilo da bi ubrzo moglo da joj bude izglasano nepoverenje ako se druge partije udruže.

Na sastanku vlade u utorak 2. jula, Makron je odbacio opciju koalicije koja bi uključivala krajnje levu stranku Nepokorena Francuska (LFI) Žan-Lik Melanšona. 

Nezavisni politički analitičari predlažu, u slučaju pat pozicije, da se formira ekspertska vlada.

Izvor: Insajder